Navodno ubistvo Aleksandra Babčenka, koje se desilo prethodne nedelje, pružilo je potencijalnu priliku ukrajinskim vlastima da dalje delegitimizije politiku Rusije i njeno učešće u ukrajinskoj krizi. Ipak, ukrajinske službe bezbednosti koje su organizovale ovaj događaj nisu uspele da izazovu željeni efekat – niti sceniranjem ubistva ruskog novinara, a još manje njegovim oživljavanjem.
Aleksandar Babčenko, bivši ruski novinar koji je 2017. godine prebegao iz Rusije u Ukrajnu predstavljan je kao disident i politički protivnik ruskih vlasti. Njegovo iscenirano ubistvo bilo je utoliko važnije sobzirom na veliki broj ubijenih novinara u Rusiji i Ukrajni tokom prethodnih godina, a čije ubice još uvek nisu pronađene.
Ukrajinske bezbednosne službe navode da je akcija bila opravdana i da je cilj ostvaren. Naime postojale su osnovane sumnje da ruske službe pokušavaju da ubiju novinara, pa je sceniranje ubistva bilo neophodno kako bi se tragovi zavarali i uhvatili potencijalni počinioci ovog dela.
Narativ zvuči logično i vrlo brzo je prihvaćen od strane zapadnih medija koji nisu ispustili priliku da demonizuju ruske vlasti. Na žalost ukrajinskih vlasti ova vest je izazvala poprilično suportan efekat u državi kao i u svetu. Naime, sceniranje ubistva bivšeg ruskog novinara predstavilo je Kijevske vlasti kao negativce i igrače koji ne ispuštaju priliku kako bi sabotirali Rusiju ili podmetnuli nešto ruskim vlastima.
Jedna od bitnih karaktereistika ovog poduhvata, što ga ujedno i čini vrlo riskantnim, jeste sama priroda tzv. “false-flag” operacija. Loše izvođenje ovakvih operacija u svetu u kome “fake news” predstavlja vrlo bitan segment medijskog spektra može da proizvede još gore posledice po aktere koji zapravo pokušavaju da sprovedu takvu misiju. Sceniranje ubistva Arkadija Babčenka predstavlja jednu od takvih. Naime, ovim potezom ukrajinske vlasti su maltene pucale sebi u nogu.
U ovakvim situacijama prvo pitanje koje treba postaviti jeste: zašto bi počinoc (u ovom slučaju Rusija) želeo da uradi tako nešto? Iako je Rusija izgubila Ukrajnu kao bafer zonu 2014. godine i uspela da se izvuče sa Krimom i Donbasom, nema racionalnih razloga da pogoršava svoj ugled u međunarodnoj zajednici ubistvom bivših novinara. Ruske vlasti su svesne svog statusa na zapadu i koliko i najmanja greška u Ukrajni ili Siriji može da se spinuje od strane medija i određenih interesnih grupa kako bi se rusko spoljno delovanje delegitimizovalo. Rusiji takođe predstoji i svetsko prvenstvo u fudbalu ovog meseca. U državnom interesu je da bezbednosna situacija u zemlji ali i regionu bude na što višem nivou. Izvršavanjem ovakvog političkog ubistva Rusija bi samo upropasitla događaj svetskog prvenstva koji je izuzetno značajan i u ekonomskom pogledu za državu.
Šta je Ukrajna pokušala da dobije ovim? Jedan od razloga svakako jeste da su ukrajniske službe stvarno pokušavale da zaštite bivšeg ruskog novinara. Ipak, za režim koji je inače osuđivan zbog ubistva i nestanka brojnih novinara ne treba previše polagati nade u altruističke namere tajnih službi tog istog režima. Kijev je očigledno imao planove kako da iskoristi bivšeg ruskog novniara i eventualno izazove veću reakciju u svetu povodom ovoga. Otvaranje mosta koji povezuje Krim i Rusiju svakako ne odgovara urkajinskim vlastima, a svetsko prvenstvo u junu će staviti Rusiju u centar svetskih dešavanja. Vrlo moguće je da su kijevske vlasti ovim pokušale da skrenu pažnju na sebe tj. na Rusiju, kako svetska javnost ne bi zaboravila na dežurnog negativca međunarodnih odnosa.
Da li su Ukrajinci uspeli u svom pokušaju? Najverovatnije ne. Oživljavanjem Arkadija Babčenka Kijev je predstavio sebe i svoje bezbednosne službe kao loše spletkaroše koji nisu uspeli da sprovedu svoju operaciju do kraja pa su se odlučili da novinar ipak nije mrtav. Loše izvedene operacije bezbednosnih službi nisu novina, setimo se samo američkih pokušaja na Kubi tokom Hladnog rata. Ipak, Ukrajna nije u poziciji da sebi priušti ovakve greške a ni efekte koji se stvaraju kao posledica u svetskoj javnosti. Ovaj događaj ne samo što će koristiti Rusiji u budućnosti, već se loše odražava i na sve prethodne optužbe Kijeva da su ruske vlasti upletene u različite tajne operacije u Ukrajni. Želja ukrajinskih vlasti da nešto uradi kako bi se stanje odnosa Rusija-Ukrajna-Zapad promenilo je sasvim logično, na žalost Ukrajinacima ovakve operacije neće doneti ishode kojima se nadaju. Tokom leta treba očekivati slične događaje, ne samo u Ukrajni već i u celom regionu CIS-a (Commonwealth of Indipendant States) ali i u Siriji u cilju podrivanja političke i bezbednosne situacije u Rusiji zbog svetskog prvenstva.
Autor: Igor Pejić
Foto izvor: Unimedia
