VOJNA VEŽBA SABER STRIKE 2018. – NATO DEMONSTRACIJA MOĆI U CILJU ODVRAĆANJA

Održavanje vojnih vežbi na istoku Evrope nije nova pojava. NATO već godinama unazad praktikuje ovakav vid projekcije moći pokušavajući da ostvari dva cilja, da zastraši Rusiju, ali i istovermeno da prikaže svoje prisustvo u ovom delu sveta kako bi uverio svoje istočnoevropske saveznike da mogu da računaju na američku pomoć.

Od 2014. godine i rasplamsavanja ukrajinske krize NATO vojne vežbe na istoku Evrope postaju učestalije i šire, odnosno broj vojnika koji učestvuje na ovim vežbama od 2014. godine je u stalnom porastu. Vojna vežba Saber Strike 2018. biće realizovana na teritoriji Poljske, kao i na teritorijama Baltičkih država. u kojoj će učestvovati 18 000 vojnika iz 19 NATO zemalja. Vežba je kopnenog tipa i trajaće u perodu od 4. do 15. juna ove godine. Pored ove vežbe NATO planira i još dve vojne vežbe ove godine koje će se održati u blizini ruskih granica. Trident, koja je najavljena za oktobar imaće oko 35 000 vojnika dok Anakonda u kojoj će učestvovati i preko 100 000 vojnika bi trebalo da se održi u novembru u Poljskoj. Ako ove vojne vežbe uporedimo sa vežbama iz 2013. godine (2000 vojnika), 2014. godine (4700 vojnika), 2015. godine (6000 vojnika), 2016. godine (9000 vojnika) i 2017. godine (11000 vojnika) možemo da vidimo očigledan trend rasta u broju trupa koji učestvuje na ovim vežbama.

Dva cilja koja su već navedena objašnjavaju zašto NATO izvodi vojne vežbe u blizini Rusije ali ipak ne objašnjavaju zašto se intenzitet, kvalitet i kvantitet učesnika na NATO vojnim vežbama povećava tokom godina. Zašto NATO povećava intenzitet vojnih vežbi na ruskim granicama, i zar takvo ponašanje ne povećava rizik eskalacije sukoba?

Intenziviranje NATO vojnih vežbi na istoku Evrope prati ruske vojne uspehe u Siriji, ali i celokupni napredak ruske vojne tehnologije, doktrine i strategije. Brzim i odlučnim akcijama na Krimu, ali i vrlo dobrom vazdušnom kampanjom u Siriji, Rusija je pokazala da je spremna i ofanzivno i defanzivno da reaguje kako bi ispunila svoje nacionalne i spoljnopolitičke ciljeve. Uspesi ruskih vojnopolitičkih odluka su naravno izazvali reakciju zapada u vidu sankcija, ali  to očigledno nije dovoljno kako bi se NATO saveznici na istoku Evrope osećali sigurno. Ruska vojna misao je uspela odlično da implementira tehnike novih generacija rata. U Ukrajni i Siriji mogli smo da vidimo da se ruska vojna strategija vrlo dobro nosi sa izazovima tzv. hibridnog rata i ne-regularnog rata (irregular warfare) i ne samo to, Rusija vrlo uspešno iskorišćava nove tehike rata u sopstvenim vojnim operacijama. Stoga strah od Rusije kao realne vojne pretnje koji postoji u NATO članicama istočne Evrope nije neopravdan.

Vojne vežbe zapadnih saveznika na pragu Rusije svakako predstavljaju pretnju po politku Moskve. Državnim udarom u Ukrajini kao i konstantnim pritiscima kojima se služe zapadne sile kako bi prisilili Rusiju da promeni svoju spoljnu politiku, loše se odražava na celokupne međunarodne odnose  ovih političkih entiteta. NATO vežbe stoga su priridno percipirane kao neprijateljski potezi zapadnih država od strane Moskve. Ipak, preuveličavanje ovih vežbi u medijima da se s tim zapravo scenira invazija Rusije je svakako bespotrebno preuveličavanje ovih događaja. Amerika, kao ni druge zapadne države nisu u poziciji niti imaju kapaciteta da uspešno sprovedu kopnenu kampanju protiv ove kontinentalne sile.

Vojna vežba u Poljskoj treba da se posmatra iz hladnoratovske strateške persepktive. Amerika je udaljena sila koja i dalje ima čvrsto prisustvo u Evropi. S obzirom da zbog geografskih prepreka ne može da pruži pravovremenu zaštitu svojim saveznicima, trudiće se da do realizacije samih pretnji nikada ne dođe. Stoga, kao i tokom Hladnog rata, poslužiće se već oprobanom strategijom odvraćanja (detterence strategy). Iako je period u kome je ova strategija igrala bitnu ulogu između ideoloških blokova daleko iza nas, strategija odvraćanja i dalje ima dosta potencijala koji se mogu iskoristiti i u savremenom dobu. Održavanjem vežbi u baltičkim državama i Poljskoj, Sjedinjene Države demonstriraju i koncentrišu moć u dva bitna interesna polja ruske politike. Stoga, vojne vežbe u istočnoj Evropi u izvedbi NATO-a ili bilo koje druge zapadne sile ne treba shavatati kao realnu pretnju ili pak uvod u rat protiv Rusije, već prvenstveno kao demonstraciju moći u cilju ostvarivanja strategije odvraćanja.

 

 

Autor: Igor Pejić

Foto izvor: www.dvidshub.net

More Stories
NAŠI INTELEKTUALCI MEĐU ZAROBLJENIMA NA TAJLANDU