Поодавно је неко рекао да је све паметно што је требало рећи – већ речено (народне изреке, или изреке најумнијих људи), само се мењају методи и средства. Али, мењају се и људи који те методе и средства и стварају и користе, па тако, уобичајено, кажемо – променило се време (друго је сада време; е, то је било у то време; долази неко ново време). Стога, више је него тачна народна изрека – Свако време има своје бреме. Ако “бреме” схватимо као “проблем”, сложићемо се да га треба повезати с људима и временом.
ПРОБЛЕМ
У науци, обично, под проблемом се поима нешто (појава, процес…) што се истражује и што има решење. О сваком проблем постоји каква-таква тeоријска подлога, као шири оквир до којег се дошло ранијим истраживањима. Из шире опсервације проблема, дедуктивном методом, дефинише се предмет и општа хипотеза. Применом различитих истраживачких стратегија, те коришћењем бројних метода (техника и средстава), долази се до решења (потврде хипотезе), које се индуктивним методом прикључује постојећем теоријском фонду и употпуњује га.
ВРЕМЕ
Наша бивша (добра) стратегијско-доктринарна документа, кад је време у питању, уобичајено операционализовала су га у: 1) време као историјски период, 2) време као доба дана, године, 3) време као метереолошка појава и 4) време као трајање. Сваки од наведених аспеката времена има свој утицај, при чему се у друштвеним процесима посебно експонирају време као историјски период и време као трајање.
Рекли смо да је за науку проблем оно што има решење. Сваки проблем (предмет) тражи одређено време (времеска димензија) за његово решење. Како ће човек на Марс, јесте проблем. Неки су већ “купили карту” за успутну станицу – Месец. Али, како ћемо на Плутон – није проблем, за сада – ТРЕБА ВРЕМЕ. Тако, временска димензија проблема (предмета) је различита од проблема до проблема.
ЉУДИ
Човек је, бар према досадашњем сазнању науке, једино разумно биће на планети Земљи. То “разуман”, између осталог, подразумева да свесно чини то што чини. Није случајно да су најстарије теорије друштвених сукоба управо везане за човека и његов карактер. Стога, исказана у једнини (човек), или у множини (људи), та реч има и свој пренесени смисао – буди човек или – па, људи смо, договорићемо се.
Временом, човек је створио бројна средтсва и системе како би олакшао свој живот на планети Земљи. С друге стране, човек је развио и моћне системе, који у делићу његове помућене свести, могу постати проблем, односно збрисати све што на Земљи постоји.
БАЛКАНСКИ ХОНГ КОНГ
Сваки човек у времену води три борбе, које чине његов кључни проблем. Прва је борба са природом, друга са другим човеком и трећа (најтежа) борба са самим собом. У борби са природом, човек тек увиђа колико је мали. Са другим људима човек ступа у борбу најчешће због природе (простора и онога што тај простор нуди). У немоћи да природу потчини себи, као и због инфериорности у односу на другог човека, у борби са самим собом, човек запада у фрустрације и ставара одбрамбене механизме.
Интерес води човека у борбу са другим човеком. Тај интерес је везан за неку вредност, која је најчешће уоквирена одређеним простором. Колонијална сила 19. века – Уједињено краљевсто, својевремено је анектирало део Кине – Хонг Конг. Мудра стратегија (полако) Кине, нашла се пред проблемом који има недефинисан временски период. Сто година је Кина чекала и дочекала да се Хонг Конг врати у њено окриље. Шта ће бити са Тајваном – кинеска стратегија каже: кола јуре брзо, скрене у канал. Има времена, Тајван је дугорочни проблем.
На “бурету барута” – Балкану, водјен је вековни сукоб око територије која се данас назива Косово и Метохија (Устав Србије) или само Косово (привремене власти на КиМ и запад). Уз помоћ страног фактора, албанска страна успева да, де факто, територију Косова и Метохије стави под медјународну (своју) контролу. Изванредни притисци се врше на Србију да се призна факт, односно да Косово постане независна држава.
Српска страна је различито реаговала по питању Косова и Метохије, бар уназад 200 година. На овом степену развоја проблема “балканског Хонх Конга” дошли смо у ситуацију у којој се налазимо. Безброј потенцијалних решења “кружи Балканом”, кад је Косово и Метохија у питању. Наш човек “нема врема”? да сачека да се тај чвор размрси, те жури.
Косово и Метохија је проблем Србије. Независно Косово није проблем Србије. Проблем има временски димензију. Људи су проблем направили, људи ће га и решити. Наредних век-два биће процес да Косово и Метохија (п)остане оно што природно треба да буде – део Србије. Не дирајте природу, давно је рекао велики Тесла.
Проф. др Божидар Форца