Рањивост на поплаве и климатске промене

Већи број поплава задесио је све делове Србије ове године поготову у задњем летњем периоду(Пожега, Жагубица, Врање…) што указује на потребу прилагођавања промени климе. Систем цивилне заштите се мора прилагодити на новонастале промене, кроз концепт смањења ризика од непогода уз искуства старог система. Три године након најаве закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, и даље чекамо на његово усвајање.

Иако је Дирекција за управљање ризицима и ванредне ситуације најављена крајем 2015 године, и даље нема вести о њеном оснивању док је последње спомињање исте, било новембра 2017 године у оквиру јавне расправе о закону о управљању ризицима и ванредним ситуацијима. Иако је Сектор за ванредне ситуације измештен из Система Цивилне Одбране Министарства одбране 2009 године, војска и даље има велику улогу у борби са ванредним ситуацијама и смањем ризика од непогода. Тренутно се у Србији Ванредним ситацијама баве примарно Сектор за Ванредне Ситуације МУП-а. Министарство одбране и Канцеларије за јавна улагања, уз подршку Министарства заштите животне средине.

Да Војска и даље има велику улогу у превенцији, рехабилитацији и управљању ванредним ситауцијама потврђује и пројекат „Обнова последица поплава – израда мапа угрожености и мапа ризика за територију Србије“ вредности од 1.200.000 евра, који ће спроводити Војногеографски институт у сарадњи са другим државним органима током 2018 и 2019. Пројекат подразуме да се путем дониране ЛиДАР(Лигхт детецтион анд рангинг) ласерске технологије израде мапе угрожености и мапе плавних подручија. То ће омогућити да се боље припреми и плански организује одбрана од поплава. Ово је све у складу са поглављем 27 у преговорима са ЕУ, и СЕНДАИ оквиром Уједињених Нација.


Ове године смо били сведоци тога да је рањивост на ванредне ситуације и даље велика и да је неопходан свеобухватни приступ овом проблему. Само од почетка године имали смо преко 10 случајева поплава у Србији, где је велика количина падавина пала у малом временском периоду. Град, пожари и друге непогоде су такође нанеле штету по читаво друштво, и морамо прилагодити и привреду климатским променама… Услед недостатка превентивних радњи изазвана је већа материјална штета те је Влада Србије за поплаве у мају и јуну обезбедила 30 милиона евра помоћи. Опет ћемо се подсетити процене да је један евро уложен у превенцију елементарних непогода као 7 евра уложених у обнову након катастрофе. Неопходно је уредити корита река, изградити бујичне бране, плански градити насеља, уклонити нелегалне објекте, урадити процене ризика и многе друге ствари које ће допринети смањује ризика од непогода. Све нам говори да се клима мења, и ми се налазимо у угроженом подручију, и да је неопходно више радити на превецнији и изградњи бољег система цивилне заштите као и спремности становништва, јер ће поплаве, суше, пожари, земљотреси… бити не предвидљивији и разорнији у будућности. Велике непогоде се дешавају и у Европи, Азији, Америкама…, и то нам сведочи да се морамо као целокупно друштво прилагодити на промене које долазе.

More Stories
ZAKOPANA DROGA ILI ZAKOPANO DETINJSTVO?