FRANCUSKA
Novi put svile formalno je najavio baš kineski predsednik Si Đinping još 2013. godine. Taj put, imenovan kao „kineska inicijativa za naredni vek“, objedinio je nekadašnji (drevni) kopneni i pomorski put svile ka Evropi.
Kad je Evropa u pitanju, ključni apsekt Novog puta svile odvijao se na relaciji Kina – EU. U sklopu tog ključnog aspekta, odvijali su se bilateralni sporazumi Kine i vodećih sila EU, kao što su Nemačka i Francuska, kao i jedan poseban Projekat – Kina + 17. Kina + 17 obuhvatala je 17 država južne, jugositočne, centralne i istočne Evrope, bez obzira da li su, ili nisu, članice EU. Među tih 17 država Evrope je i Srbija.
Ako je EU najveći političko-ekonomski projekat u istori, onda je „Put svile“ majveći ekonomsko-razvojni projekat u istoriji čovečanstva.
Od samog početka, kineska inicijativa „Pojas i put“ nije nailazila na blkagonaklonost SAD, vodeće sile sveta. Naprotiv, Amerika je činila sve da taj projekat maksimalno obuzda. Značajnija suzbijanja razvoja Kine počinju u doba predsednika Trampa (Trgovinski rat sa Kinom), a nastavljau se i za vreme Bajdena. EU, pogotovo njene vodeće zemlje Nemačka i Francuska, videle su svoju šansu u kineskoj inicijativi, a posebno su joj se obradovale zemlje iz grupe Kina + 17. Vremenom, Kina je postala vodeća trgovinska država sveta, sa pozitivnim bilansom čak i sa SAD i sa EU.
A onda, dolazi rat Rusija – Ukrajina, koji se pretvara u sukob kolektivnog zapada protiv Rusije. U tom sukobu, Kina, koja jeste protiv rata, nije baš u svemu pratila zapadne zemlje, pogotovo ne u uvodjenju sankcija prema Rusiji. Takav potez Kine, zapad (Amerika) ocenio je kao savezništvo Kine s Rusijom. Počeo je žestok udar na Novi put svile.
Prve zemlje koje su popustile pod udarom SAD, jesu Baltičke države, zatim Poljska, Češka, uz uvek Americi naklonjenu Veliku Britaniju, pola Evrope je „ustalo“ protiv Kine. Tome je „pogodovao“ i odlazak u političku penziji čelične nemačke kancelarke Angele Merkel.
EU se izgubila pod dominacijom Amerike, to je očevidno.
Istorijski posmatrano, odnosi SAD i Francuske, još od de Gola nisu na zavidnoj visini. Moglo bi se reći da SAD nikada nisu posebno uvažavale Francusku.
Emanuel Makron, mladi francuski predsednik, suočen sa dosta teškom situacijom unutar Fransuke, ali i unutar EU, pokušava da se stavi na čelo evropskih inicijativa. Počinje „francusko cinculiranje“ sa SAD i Kinom, a tobožnji „oštri napadi“ na Rusiju.
U jednom od svojih odlazaka u Kinu, gde je vodio oko 70 privrednika, Makronu se pridružila i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lejen. Bila je primljena s kineske strane kao „turista“, a ne kao visoki diplomata. Insajder EU (Ursula) ipak je „odradila svoj posao“ u Kini, motrila je na Makrona.
Novi zalet ka Evropi, Kina počinje baš u Francuskoj. Time je dala do znanja evropskim (EU) državama koga podržava kao partnera. Bio je to i „šamarčić“ Americi, jer Si posle Francuske dolazi u Srbiju, baš na dan kada su SAD bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu 1999.
Uz Makrona je opet Ursula, ali je ovoga puta formalno i lukavo pozvao Makron.
Decenijsko prijateljstvo (60 godina) Francuske i Kine, leteća vozila i šampanjac, bile su teme Sija i Makrona. Ursula je samo nazdravljala. Iza toga, valjao se ozbiljan razgovor budućih odnosa moće Kine i onoga što ostane od Evrope (EU).
SRBIJA
Boravio sam u Kini (2012) i video da posebno cene Srbiju. Za Kinu je Srbija ono što je nekada bila Jugoslavija – nesvrstana zemlja. Ali, život je malo promenio stvari.
Srbija (SRJ) je bespravno napadnuta od strane NATO 1999, tokom čega je i bombardovana kineska ambasada. Iako postoje informacije da je Amerika „isplatila“ učinjenu „štetu“, ipak – to se nikada ne zaboravlja.
Srbija je najrevnosniji i najiskreniji partner Kine na putu svile i njegovom kraku u Evropi: Kina + 17. I dok su ostali delovi Puta svile u Evropi gotovo zamrli, Srbija sve više jača odnose sa Kinom, koji se i nazivaju „čelični“, formalno zbog kupovine železare Smederevo, a kasnije i rudnika Bor.
Kina podržava neutranu (vojna neutralnost) poziciju Srbije, a nepriznavanjem nezavisnosti Kosova, direktno štiti nacionalne interese naše zemlje.
MAĐARSKA
Mađarska je jedna od zemalja EU koja je uvek imala dobre odnose s Kinom. Ovo posebno dolazi do izražaja u sukobu kolektivnoh zapada protiv Rusije, gde se Madjarska protivi nekim potezima EU i SAD, kako protiv Rusije, tako i posebno protiv Kine. Kina to zna da ceni.
U toku je veliki pritisak evropskih država, podstaknut od strane SAD da se uspori brza pruga koja se gradi od Pireja do Mađarske i dalje. Srbija uskoro završava prugu do granice s Mađarskom, a Orban je najavio ubrzanje radova u svojoj zemlji. Međutim, tome se snažno protivi Nemačka i druge članice EU, da ne pominjemo već „poznati stav“ Velike Britanije.
EPILOG
Kina je ogromna zemlja, u svakom pogledu.
Ogromna zemlja ima ogromne interese.
Nijedan kamenčić mozaika sopstvenih interesa nije beznačajan, ako se želi zadržati liderstvo u svetu. Zna to SI. Zato i neće da „siđe“ na pozive drugih zemalja, već LETI U SRBIJU.
Dbrodošao veliki čoveče.
Prof.dr Božidar Forca