Професор Степић у интервјуу врло детаљно истиче значај геополитике као науке за разумевање прошлих, садашњих али и будућих кретања у међународним односима. Геополитика је и даље битан аспект разумеваwа политике моћи великих играча упркос друштвеним, технолошким и политичким променама које се одвијају у свету. Професор истиче да је класична геополитичка мисао прихватила ове промене али да јоч увек представља неозабоилазан контектст у коме се геополитика и геостратегија држава развијају. Такође, професор наглашава важност али и факторе који су навели Србију да се одлучи за војну политику неутралонсти и какве последице то изазива на односе са западним државама.
- Да ли државе Балкана заправо могу да понуде нешто НАТО-у или је експанзија алијансе на Балкану заправо само један део политике обуздавања Русије?
Не може се говорити о понуди балканских земаља НАТО-у на некој мање-више равноправној основи. Будимо отворени – ради се о њиховом вазалном односу према водећој глобалној сили на челу војног савеза који у ширењу види начин опстанка у промењеним геополитичким и геостратешким односима. То потврђује агресија на СРЈ 1999. године и директна војна помоћ у покушају сецесије косовско-метохијског дела Србије. Једино што балканске земље могу да понуде јесте изванредно важан географски и геополитички положај. Он је за НАТО важан у првом реду због сузбијања „архи-непријатеља“ – Русије – али све више због Кине, непослушне Турске… И не заборавимо: НАТО, као и ЕУ, је организација Западне цивилизације. А Србе и Србију водећи светски теоретичари сврставају у другу, различиту – Православну или (Нео)Византијску цивилизацију.
- Да ли сматрате да је српска политика неутралности исправан пут државне политике?
Ради се о војној, а не свеобухватној (и политичкој), међународно уваженој неутралности. Она је у овим историјско-геополитичким околностима примерена – првенствено као отклон од експанзионизма НАТО. Уосталом, подржава је огромна већина грађана Србије, и то не само због сећања на антисрпски ангажман НАТО против Републике Српске Крајине, Републике Српске и СРЈ (Црне Горе и Србије), већ и због погубних последица војних дејстава на здравље садашњих и будућих генерација. Међутим, по моме суду, (војна) неутралност не би требало да буде опредељење „чврсто заковано“ неким одредбама промењеног Устава, а такви предлози су се већ чули. Шта ако се у будућности НАТО/КФОР повуче са Косова и Метохије, а појави се савез који ће нам, на пример, понудити помоћ у реинтеграцији Покрајине у уставно-правни поредак Србије? А нама Устав, који је тешко променљив и који одређује (војну) неутралност, „везује руке“!
- Шта бисте поручили читаоцима магазина Одбрана и безбедност?
Образујте се, читајте, слушајте мудре људе, али мислите својом главом! Будите опрезни, нарочито млади, према понудама које вам се нуде: „бесплатног сира има само у мишоловци“. И размишљајте геополитички, учите геополитику. Јер, као што је недавно, у једној ТВ-емисији, рекао филозоф проф. др Милан Брдар: „Геополитика је данас најозбиљнија наука. Ко геополитику не зна, тај не зна где је у овој историји, у овом историјском тренутку.“
Остатак интервјуа можете прочитати у штампаном издању магазина ,,Одбрана и Безбедност”
