Поткрај друге деценије овог века свет се све више захуктава ка великом сукобу. То захуктавање генеришу велике силе. Остатак света, за сада подељен на атлантисте и анти-атлантисте, мање-више, статира и безусловно подржава “одабрани табор”. Антагонизми моћника, поред класичних сфера сукоба, као што су политика, економија и безбедност (војска), добијају изузетно опасну димензију – конфесионална раслојавања. На сцени је стварање новог новог светског поретка.

С друге стране, поједини сукобима бременити региони, какав је Западни Балкан, по принципу спојених судова, улазе у нове пројекције вишедимензијаних трвења унутар појединих земаља, али и прекогранично посматрано. Много је проблема и препрека за нормализацију прилика на Западном Балкану и у свакој његовој држави понаособ посматрано. Оно што нас тишти, свакако, јесте пројекција коначног решења статуса Косова и Метохије. Безброј је “могућих решења” лансирано у етар, кад је у питању Косово и Метохија. За ниједну од њих нико се чвршће ухватио није, али јесте настало још више ад-хок срочених критика на понудјена “решења”. Медјународна поларизација – ко је, а ко није признао независност Косова, само илуструје напред наведено.
И сам сам се, у више медија и више наврата, усудио да понудим бар “оквирни пут” изласка из ћорсокака. Користим реч “ћорсокак”, јер је очевидно да се све стране на Западном Балкану снажно укопавају у ровове својих позиција и намера, што ситуацију, подгрејану разним спољним утицајима, додатно води ка усијању. Суштински, мој предлог за релаксацију прилика у региону увек је био проткан кључном идејом – ДА ЦЕО РЕГИОН ШТО ПРЕ БУДЕ ПРИМЉЕН У ЕВРОПСКУ УНИЈУ. Читам да су и неки страни аналитичари (и не само аналитичари), много већег рејтинга но што јесам, сличног размишљања. Па кад је то тако, ево да покушам понудити мало конкретније на шта сам мислио при изношењу своје идеје.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ
1. На Западном Балкану нема промене граница.
2. Западни Балкан се безусловно прима у Унију до 2025. године са тада затеченим стањем
3. О западном Балкану ће се 2025. године одржати медјународна конференција (под окриљем УН – ОЕБС, или…).
4. Албанија, Црна Гора, БЈР Македонија се у Унију примају под именима која буду утврдјена у уставима тих земаља 2025. године.
5. Србија и Косово те Босна и Херцеговина се у Унију примају под именом “РЕГИОН ЈУГ”, са два подрегиона: Исток (Србија и Косово) и Запад (БиХ).
6. Учесници медјународне конференције биће: наведени ентитети Западног Балкана, САД, Русија, Кина, ЕУ и Велика Британија (уколико до тада напусти ЕУ).
7. Гаранти закључака до којих додје међунарона конференција биће сталне чланице Савета безбедности УН.
РЕГИОН ЈУГ
Подрегион ИСТОК чине Република Србија и територија Косово и Метохија. Услед безуспешних напора да се пронадје правно обавезујуће и за обе стране (Београд и Приштина) прихватљиво решење, ЕУ нуди медјународној заједници и Београду и Приштини модел пријема у Унију до 2025. године, са медјународном конференцијом. Медјународна конфренеција би требало да отпочне са радом 2025.
Саставни делови подрегиона ИСТОК, до и након пријема у ЕУ, па све до постизања правно обавезујућег уговора:
– чиниће што је у њихово моћи на нормализацији живота и рада својих градјана, обезбедјујући и потпуну слободу кретања по до сада утврдјеним правилима
– не могу приступати нити једном политичко-војном савезу,
– не могу склапати било каква савезништва са трећим државама или регионима или интеграцијама
– до 2025. године извршиће преузете обавезе из Бриселског споразума 2013.
Подрегион ЗАПАД чини садашња БиХ са два псотојећа ентитета. Ентитети у БиХ, до и након пријема у ЕУ, па све до постизања правно-обавезујућег уговора:
– чиниће што је у њихово моћи на нормализацији живота и рада својих градјана, обезбедјујући и потпуну слободу кретања по до сада утврдјеним правилима,
– не могу приступати нити једном политичко-војном савезу,
– не могу склапати било каква савезништва са трећим државама или регионима или интеграцијама
– до 2025. године у потпуности ће уважавати оквир Дејтонског споразума из 1995.
ОСНОВНА ПОРУКА ИДЕЈЕ
Много је истоије на Балкану (много пута већ речено!), а премало стратегије. Много је патње и непотребних жртава пало за једнострано утврдјене и у пракси приказане путеве решавања спорова. Једна је истина, али много видјења стварности поништава тај факт. Много је ратних стратегија донело само горе. Нека се да прилика стратегијама мира. Сви утицајни чиниоци медјународне заједнице, а поготово ентитети на Западном Балкану, морају чинити уступке демократизацији односа, миру и стабилности, бризи о људским правима и шансама за просперитет и укључивање региона у светске токове, под окриљем изворних принципа ЕУ.
Чињеница је да је свет данашњи мултиспектралан. Медјутим, такодје је чињеница да сви народи имају право да одржавају медјусобно тесну етничку, културну, верску и сваку другу везу. Релаксираност граница ЕУ, без њиховог физичког померања, омогућиће да се сви народи осећају као у својој земљи, са тешњим везама са сународницима у другим ентитетима.
Нико појединачно не може учинити ништа. Свако по мало, у крајњем, може изњедрити много. Ако то нису могле саме земље Западног Балкана да уреде, или су им “подршке” са стране само умањивале способност, нека медјународни чиниоци помогну, али непристрасно.
Можда све ово изгледа као перпетуумобиле. Или, само изгледа? Шанса да се угаси фитиљ на бурету барута, ипак – постоји. Основна идеја – пријем региона у ЕУ, може да има и друге нијансе. Али, регион, са које год стране посматрамо, природно припада ЕУ. Свако друго сврставање и чекање ко ће надјачати у сукобима великих, води у рат, чије је последице тешко и замислити, а камо ли проценити.
Балкан (уз Блиски Исток), одувек је био катализатор светских збивања. Статистика полазује да сви непарни светски ратови почињу на простору Балкана. ЗАУСТАВИТЕ РАТ!
Проф.др Божидар Форца