Терористички напади и масовна убиства су постали свакодневница у данашњем свету. Оно што свакако запада у око јесте медијска и пажња јавности око ових случајева, која се смањује што је место терористичког напада даље од Европе и Северне Америке. Овог ускрса Шри Ланка је претпрела један од најкрвавијих и добро организованих напада од стране муслиманске ектремистичке групе, десет година након завршетка грађанског рата у тој земљи.
Координирани напади на цркве и хотеле у Шри Ланки су однели преко 200 живота до сад, приведено је двадесетак лица за које се сумња да су из радикалне исламске националне групе Thowheeth Jama’ath. Битно је напоменути да су високи службеници полиције Шри Ланке издали упозорење да се терористички напад спрема али безбедносне мере нису предузете на време, што је потврдио и премијер Шри Ланке који је јуче изјавио да није био обавештен о овоме, те нажалост превенција није заказала али реаговање система безбедности јесте.
Напад на молитву подсећа нас на пуцњаву у Крајстчрчу на Новом Зеланду 15. Марта али и на претходне нападе који су извршени током Ускрса, укључујући и напад у Египту 2017. године у којем је 45 људи убијено, терористички напад у Лахору у 2016. години који је убио 75, по координацији и броју одабраних локација, он је сличан нападима из Мумбаја из 2008. у којима је убијено 166 особа. Како смо већ писали, имали смо велики број случајева спаљивања/уништавања богомоља у читавом свету у последњих десетак година, а поготову за време Ускрса.
Након напада влада је оборила све друштвене мреже, како би се смањио проток дезинформација и како би се спречило ширење панике.
Шри Ланка је претрпела доста губитика кроз грађански рат који је трајао деценијама и који се завршио пре десет година, где је постојао већи број терористичких група које су константо извршавале терористичке нападе од којих су најпознатији били Тамилски Тигрови. Терористичке групе и радикалне групе из Шри Ланке су биле познате по томе што су прве кренуле са масовном употребом бомбаша самоубица, који су били одлично коорднисани и постављени тако да изазову масовне губитке. Терористи ветерани из Шри Ланке су обучавали бомбаше самоубице широм света, зато Европа и треба да буде забринута, јер су такође били доста активни и на подручију Исламске Државе из које је све више повратника. Шри Ланка је 2016. открила да се 32 њених грађана придружило ИСИС-у и напустило земљу. За многе се говорило да су из образованих угледних породица, нешто што је изненадило власти док је локална муслиманска заједница осудила ове владине изјаве као “замагљивање слике” о муслиманима у Шри Ланки. На сличан начин показано је да један члан ИСИС-а у Аустралији има угледног ујака у Шри Ланки. Други извештаји указују на то да су припадници ИСИС-а у Индији имали везе са Шри Ланком, а постојала је забринутост након пораза ИСИС-а о повратницима из терористичке групе. Недавно смо добили и информацију да се велики број повратника вратио на Косово, те због тога треба да се запитамо, да ли је можда неко од њих био обучен од стране ових групација?
Снимци са лица места.
У последњих неколико деценија имамо све већи број терористичких напада екстремиста крајње деснице, националиста и других екстремних група. Прошле седмице наоружани нападачи, наводно терористи из Ирана, убили су 14 људи у западном Пакистану у нападу на пакистанске безбедносне снаге. Раније у априлу, бомбашки напад – који је мало пропраћен изван Пакистана и за који се сматрало да га је спровела Исламска држава – шиити у Куети. У петак је извршен напад на владине институције у Кабулу. У недељу, након напада на Шри Ланки, пријављени су и терористички инциденти у Малију, Ираку и Саудијској Арабији, показујући глобални досег екстремистичких организација, од којих су многе повезане са ИСИС-ом.
Као што видимо тероризам је постао свакодневница и негативан симбол нашег времена, који не бира место, ни време. Све земље морају предузети координисане превентивне радње како би се предупредили овакви догађаји и свако упозорење се мора схватити озбиљно. Ми смо као земља имали искуства са тероризмом пре двадесет година и то не смемо никако заборавити, јер за ратне ране треба доста времена да зацеле, а у Шри Ланки оне су поново отворене.
Izvori: NYT, JP
