U proteklih 5 godina migranti iz arapskih zemalja postali su veliki problem Evropi pa tako i Srbiji. Kakve su posledice velikog broja migranata u našoj zemlji? Da li oni ugrožavaju bezbednost građana Srbije?
Prošle nedelje u Beogradu se desio incident u kome je stradao jedan migrant avganistanskog porekla. Ispostavilo se da je to bio sukob između dve grupe migranata u kome nisu učestvovali niti bili povređeni građani naše države. Ovo nije jedini incident u kome učestvuju migranti iz arapskih zemalja, pa je tako policiji prijavljen veliki broj tuča i razbojništava ali u nejvećem broju slučajeva građani naše zemlje nisu bili ugroženi već su to bili sukobi i incidenti između samih migranata. Međutim incidenti na ulicama su samo deo problema koje masovne migracije donose sa sobom.
Gotovo svim migrantima koji prolaze kroz našu zemlju krajnji cilj nije Srbija već države Evropske unije. Srbija je okružena sa zemljama Evropske unije i nalazi se na samoj granici unije, pa tako predstavlja čestu putanju velikog broja migranata. Zbog kritične situacije koja i dalje traje na Bliskom istoku možemo očekivati da će migrantska kriza u Evropi potrajati još nekoliko godina.
Pored toga što država mora čuvati bezbednost domaćih građana ali i migranata, Srbija se mora pozabaviti još nekim aspektima migracija. Pre svega Srbija mora obezbediti papire i smeštaj migrantima, poput izbegličkih kampova koji se organizuju i postoje obično uz državnu granicu. Pored smeštaja, država domaćin obezbeđuje određene količine hrane i vode za migrante pa je evidentno da migracije itekako koštaju zemlju domaćina
Krajnje odredište migranata jesu zemlje Evropske unije poput Nemačke i Francuske, ali usled nove spoljne politike Evropske unije kojom se otežava ulazak u zemlje unije, veliki broj migranata se zadržava u našoj zemlji duže od očekivanog. Moramo imati u vidu da migranti dolaze iz potpuno drugačijeg kulturnog i političkog ambijenta i da svoju kulturu i način života donose i u zemlje kroz koje prolaze. U zemljama domaćinima pa i Srbiji prisutna je doza ksenofobije i omalovažavanja migrantske kulture i načina života, tako da su migranti u Srbiji uglavnom negativno okarakterisani. Tom su doprineli i domaći mediji koji gotovo uvek izveštavaju o negativnim aspektima migracije svojim senzacionalističkim naslovima poput kriminalnih klanova migranata u Beogradu ili povezivanjem migranata sa Islamskom državom. Upravo ova poslednja misao poređenja migranata sa terorizmom jeste trend među građanima Evrope. Posle nekoliko terorističkih napada u evropskim državama poput onih u Parizu ili Briselu veoma često se migranti smatraju teroristima koji dolaze kako bi opet ugrozili živote evropljana. Međutim takva razmišljanja su rezultat neznanja ili straha, jer arapsko stanonvištvo generalno ne podržava ekstremističke terorističke grupa, to je slučaj i sa migrantima koji prolaze kroz Srbiju. Velika većina tih ljudi ima za cilj beg od rata i zapocinjanje novog života negde u Evropi. Migranti su i u Srbiji nepravedno i pogrešno okarakterisani kao opasni zbog stanja u arapskim zemljama kao i zbog uticaja medija. Naravno, terorističke grupe poput Islamske države pokušavaju da iskoriste migrantske talase kako bi prebacili svoje operativce u Evropu, ali za tako nešto su zadužene službe bezbednosti koje vrše kontrole migranata pa je mala šansa da bi se veći broj terorista ovim putem prebacio u Evropu. Činjenica je da migranti u nekoj meri ugrožavaju bezbednost građanima Srbije, ali su oni trenutno mnogo manja opasnost po građane nego što se to medijski predstavlja.
Takođe, još jedno od glavnih pitanja koje se vezuje za migrante u našoj zemlji jeste koji stepen integracije u društvo treba dozvoliti ovim ljudima? Integracija u ovom slučaji znači obezbediti stalan posao i prebivalište migrantma, kao i omogućiti njihovoj deci da budu deo našeg obrazovnog sistema. Pitanje integracije migranata jeste pitanje količine novca koju će država uložiti u migrante, a ne u svoje građane. Suština problema migranata u Srbije jeste balans države između dve krajnosti: Jedna je ksenofobičnost i zaštita svojih građana a druga humanost i potpuna multikulturalnost. Rešenje se nalazi negde između ove dve krajnosti jer država ne može ulagati ogroman novac na integraciju i zaštitu migranata na uštrb srpskih državaljana koji takođe nemaju zavidan standard i perspektivu, ali sa druge strane humanost i multikulturalnost nalažu našoj državi da pomogne tim ljudima koliko može.
Izvor: Vreme, Al Jazeera
Foto-izvor: novipazaronline.org
Autor: Petar Milošević
