SRBIJA BRANI SVOJU NEUTRALNOST

Šta donosi veliki broj vojnih vežbi na Balkanskom poluostrvu? Kakve posledice to ima na položaj Srbije, koja pokušava da očuva svoju neutralnost?

 

U proteklih mesec dana održao se veliki broj vojnih vežbi NATO-a sa balkanskim državama, od kojih neke još uvek traju, kao što je, na primer, Odlučni udar, vežba koja se održava u Severnoj  Makedoniji. Vežbe su se održavale na teritorijama Hrvatske, Bugarske, Severne Makedonije ali i Srbije, a na njima su učestvovali vojnici iz zemalja kao što su Francuska, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora ili Albanija.

Za Srbiju je bilo bitno da bude aktivna po ovom pitanju i da pokaže spremnost da brani svoja politička načela odnosno da brani svoju vojnu neutralnost. Tako je Srbija organizovala sad već poznatu vojnu paradu Odbrana slobode, koja je bila održana 10. maja povodom obeležavanja  Dana pobede. Ova vojna vežba je bila očekivano  negativno ispraćena od strane zapadnih medija, pa je neki smatraju provokacijom i odgovorom na brojne NATO vežbe koje su se održale u regionu.  Međutim, ako pogledamo trenutnu saradnju Srbije sa NATO-om i brojem međusobnih vojnih vežbi, može se videti da cilj Srbije nije nikakva provokacija ove alijanse, već samo potvrda da je Srbija suverena zemlja koja stremi vojnoj neutralnosti. Treba pomenuti vežbu Obazrivi  vuk, koja je održana u blizini Vranja od 13. do 24. maja, u kojoj su učestvovali vojnici iz SAD i Srbije, kao i saradnju Srbije i NATO-a  kroz program Partnerstvo za mir, koji ima za cilj zbližavanje i saradnju NATO-a i država koje nisu članice ove alijanse. Danas, saradnja sa NATO-om je intenzivirana, ali Srbija nije član NATO-a, pa se u skladu sa tim i ponaša.

Srbija produbljuje saradnju sa Istokom na političkom, vojnom i ekonomskom planu. Što se tiče vojne saradnje, tu se, pre svega, misli na vojnu saradnju sa Rusijom, ali i Belorusijom. Upravo sa vojskama ovih država Vojska Srbije učestvuje na zajedničkoj trilateralnoj vežbi Slovensko bratstvo, koja se održava od 14. do 27. juna na aerodromu Kovin i na vojnim kompleksima Orašac i Peskovi. Pored toga, Srbija je intenzivirala vojno-tehničku saradnju sa Ruskom Federacijom kroz nabavku aviona i opreme, kao i kroz učestvovanje modernizovanog ruskog tenka T-72 na vojnoj paradi Odbrana slobode. Ovo je još jedan čvrst dokaz da Srbija nije okrenuta samo NATO-u već i saradnji sa Ruskom Federacijom, što se Zapadu uopšte ne dopada.

Veliki broj NATO vežbi u regionu jeste odgovor na pojačan politički uticaj Ruske Federacije na Balkanu. U poslednjih nekoliko godina saradnja Srbije i Ruske Federacije je na visokom nivou, pa zbog toga zapadne države i NATO gledaju na Srbiju kao na državu iz koje se taj uticaj širi na ostale zemlje u regionu. Sa druge strane, NATO želi da obnovi odnose sa Srbijom, jer je smatra bitnim partnerom na Balkanu.  Međutim, odnosi Srbije i NATO-a su  možda  trajno narušeni zbog bombardovanja 1999. godine. Ipak, NATO mora da pokaže da i dalje želi da bude glavni u regionu i da je spreman da odgovori na širenje ruskog uticaja na Balkanu, pa tako i na saradnju Srbije sa Rusijom. Srbija ima neke druge ciljeve kada je ova tema u pitanju. Naime, Srbija želi da obnovi odnose sa NATO-om kroz intezivnu saradnju i vojne vežbe koje se često održavaju, ali Srbija ostaje verna saradnji sa svojim najvećim spoljnopolitičkim partnerom – Ruskom Federacijom. Iako Srbija trpi pritiske sa Zapada zbog ove saradnje, koji se ogledaju i u velikom broju NATO vežbi u regionu, može se reći da Srbija postupa u skladu sa načelom vojne neutralnosti i za sada ne staje ni na čiju stranu.

Foto-izvor: Sputnjik

Autor: P. Milošević

More Stories
ISKORISTI NEKU VEZU