Kakve su posledice povlačenja SAD i Rusije iz INF sporazuma? Ko je kriv za propast sporazuma i da li postoje šanse da se lideri dve supersile dogovore oko novog sporazuma kao što su to uradili Regan i Gorbačov 1987. godine
Sjedinjene Američke Države zvanično su se povukle iz INF (Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty) sporazuma drugog avgusta ove godine, dok je Rusija obavestila svet da će i ona učiniti isto. Ovaj umirući sporazum zabranjivao je državama potpisnicama da proizvode, koriste i testiraju rakete srednjeg i kratkog dometa. Vrlo bitna stavka ovog sporazuma jeste to što je obuhvatao i nuklearno oružije, dok sa druge strane nije obuhvatao rakete koje su ispaljenje iz vazduha ili sa mora. Države potpisnice bile su u obavezi da unište svoje oružije koje je sporazum zabranjuje. Takođe države potpisnice su imale pravo povlačenja iz sporazuma ali bi u tom slučaju morali obavestiti drugu stranu 6 meseci pre zvaničnog povlačenja, što su SAD i uradile početkom februara ove godine da bi se zvanično povukli početkom avgusta.
Potpisivanje INF sporazuma 1987 bitan je element istorije Hladnog rata, jer je simbolički predstavlja smirivanje tenzija i put ka post-hladnoratovskoj eri. Sporazum dodatno dobija na značaju kada se uzmu u obzir tadašnje geopolitičke okolnosti i težina pregovora. Naime, dve supersile sedaju za pregovarački sto tek pošto im lideri Evropskih zemalja predoče opasnost razmeštanja i ojačavanja sovjetskog nuklearnog arsenala na teritoriji Istočne Evrope. Pregovori počinju početkom 80-ih imeđu Regana i Brežnjeva ali su okončani neuspehom. Tek 1987. Godine dolazi do sporazuma između Regana i Gorbačova, koji se pokazao kao fleksibilniji pregovarač od Brežnjeva i izgleda da je bolje razumeo nuklearnu opasnost koja je tada pretila Evropi i svetu. Samo nekoliko godina posle potpisivanja sporazuma Sovjetski Savez se urušio, a sporazum postaje simbol sigurnijeg sveta i stavka koju Ronald Regan dodaje u svoju biografiju kao jednog od najuspešnijeg predsednika SAD u istoriji.
Iz Američke administracije su poručili da žele brzo steći stratešku prednost ovim potezom. Međutim veliko je pitanje šta bi ta prednost mogla biti, pošto će ovaj potez biti recipročan pa će i Rusija ubrzo početi da jača svoje vojne kapacitete koji su bili sputavani ovim sporazumom. Sa druge strane, predsednik Ruske Fedracije Vladimir Putin nedavno je u intevjuu za Finanšl Tajms (Financial Times) više puta napomenuo kako bi trebalo više svetskih sila da se uključi u najvažnija globalna pitanja pa samim tim i vojna. Čini se da ovaj sporazum ne odgovara Ruskoj federaciji jer ograničava vojnu snagu samo dve supersile dok ostale države nisu pogođene ovim sporazumom, iako njihovi vojni arsenali takođe predstavljaju opasnost po bezbednost u svetu. Ruska Federacija smatra da u multipolarnom svetu kakav je danas svaka snažna država treba da ima slična ograničenja kada je u pitanju vojna moć. Ovde se, pre svega, misli na Kinu koja takođe poseduje balističke rakete koje su ovim sporazumom zabranjene, ali je ovaj sporazum ne ograničava da koristi, proizvodi ili testira ovakve rakete. Treba uzeti u obzir da je snaga nuklearnog oružija Kine daleko manja od ruskih ili američkih kapaciteta, ali da bi takođe bila katastrofalna po svet ako bi se upotrebila u nekom sukobu.
SAD optužuju Rusiju da krši INF sporazum tako što testira projektil 9M729 za koji smatraju da premašuje domet od 500km na koliko ih ograničava ovaj sporazum. Sa druge strane Rusija negira ove navode tvrdeći da je maksimalni domet ovog projektila oko 480km i optužuje SAD da poseduje lansirne rampe u Evropi koji krše tačke INF sporazuma. Bilo kako bilo, INF sporazum je mrtav pa će se na globalnu scenu vratiti hladnoratovski pojmovi kao što su trka u naoružanju ili bezbednosna dilema, jer će supersile sada pristupiti ojačavanju svojih vojnih kapaciteta koji su ovim sporazumom bili spitavani kako bi odgovorili na strateške i geopolitičke poteze druge strane. Međutim treba očekivati i odgovor ostalih snažnih država, koje neće sedeti mirno dok SAD i Rusija vojno jačaju, pa se tako može očekivati pojačavanje vojnih budžeta većeg broja država u narednih nekoliko godina. Ipak ne treba isključiti mogućnost da bi ovo mogao biti zajednički plan SAD i Rusije kako bi, usled povećanja vojnih kapaciteta i nesigurnosti sveta, okupili sve relevantne države za pregovarački sto kako bi se postigao novi sporazum ograničavanja nuklearnih kapaciteta koji obuhvata sve države koje ga poseduju. Tako bi SAD i Rusija dobili stabilniju globalnu situaciju koju bi mogli da kontrolišu kao glavni igrači na međunarodnoj sceni. Naravno pitanje je da li bi do takvog sporazuma došlo, jer bi pregovori verovatno bili još teži nego oni iz 80-ih godina jer bi sada učestvovalo mnogo više država koje bi morale pristati na kompromis. INF sporazum simbolički je predstavljao početak kraja Hladnog rata, isto tako propast ovog sporazuma zvanično predstavlja početak novog Hladnog rata u kome će, po svemu sudeći, učestvovati mnogo više država.
Autor: P Milošević
