Narodna Republika Kina proslavila je vojnom paradom, sedamdeset godina od svog osnivanja i pokazala svetu da je jača nego ikad
Da li je Mao Cedung, tvorac NR Kine, nju zamišljao ovakvu kakva je danas? Nismo sigurni ali Kina je za sedam decenija svog postojanja uspela da od siromašne i ratom razorene zemlje postane ne samo najmnogoljudnija zemlja kojoj pripada 20% svetske pobulacije, već i država sa najvećim izvozom roba i usluga i najvećim rastom BDP. Treća po veličini država na svetu nije ulagala napore samo u smislu ekonomskog razvoja već je ekonomsku moć ispratila i vojna, jer jedno bez drugog ne ide. Pa tako Kina ima drugi na svetu po veličini vojni budžet i najveću aktivnu vojsku današnjice i nuklearna je sila.
Sve ovo je prikazala i na vojnoj paradi koja je održana 2. oktobra u Pekingu u čast 70 godina postojanja NRK. Na samoj paradi prodefilovalo je 15 000 vojnika, 560 komada vojne tehnike i vozila i i čak 160 letelica. Pored toga prikazani si i dronovi i zavidan balistički arsenal.
Danas mnoge u svetu plaši tako nagli razvoj Kine, a to se ogleda i u tome da su od svega prikazanog na ovoj paradi najkomentarisanije bile rakete i to Donfeng-41, Dongfeng-17 i Donfeng-100. Raketa DF-41 je interkontinetalnog tipa, sposobna je da nosi više nuklearnih bojevih glava koje mogu čak različite mete da gađaju, ova raketa stiže do SAD za nekih 30 minuta i smatra se da bi mogla da probije američki raketni štit. Pored nje prikazane su i rakete DF-17 i DF-100 koje imaju kratak i srednji domet. Ove rakete su interesantne jer imaju mogućnost manevrisanja u atmosferi što ih čini praktično nevidljivim za protivvazdušnu odbranu, a imaju i sopstvene sisteme navođenja što znači da mogu da gađaju pokretne mete poput brodova i nosača aviona. Nazivaju ih i supersonične jer su brže i od zvuka.
KO TREBA DA SE PLAŠI?
Sve što je Kina prikazala je zaista trijumf u svakom smislu i neosporno jeste poruka svima koji bi mogli potencijalno da imaju sukob sa ovom takoreći novom svetskom silom. Kina je komunistička država u kapitalističkom svetu i to je ono što je pored kulture i civilizacijske istorije dodatno odvaja od ostatka sveta. Kina najveći sukob ima sa SAD. Iako njihovi odnosi variraju od normalnih do zategnutih sukob je opšteprisutan u sferi interesa. Međutim iako je jaka poruka da Kina nema nameru da se povuče ni povinujue drugima, ovo nije poruka samo SAD-u već i ostatku sveta i svojevrstan pokušaj da se učvrste pozicije u Južnom kineskom moru i na Tajvanu.
NEMIRNI HONG KONGU
Vojnu paradu u Pekingu ispratili su i nemiri u Hong Kongu. U ovom gradu 2. oktobra održane su demonstracije gde je čak bilo i povređenih. Ovo nije veliko iznenađenje s obzirom da je parada zgodna prilika za skretanje pažnje. Inače demonstracije u ovom području traju već neko vreme, a sve zbog zakona o ekstradiciji i pretenzija da Peking ima veću kontrolu nad Hong Kongom.
Podsetićemo vas Hong Kong ima određenu vrstu autonomije u odnosu na kopneni deo Kine još od 1997.godine. Naime 80ih godina Kina je Velikoj Britaniji iznajmila ovo područje na 99 godina a vraćen je uz uslov o autonomiji. Od tada ovo područje funkcioniše drugačije od ostatka države, smatra se da u ovom delu postoji najveći stepen poštovanja ljudskih prava i sloboda. Ono što komplikuje situaciju jeste to što je Hong Kong trgovinska luka, fabričko čvorište i centar ekonomske moći, stoga je i potreba kineskih vlasti da pacifikuju ovaj deo teritorije veća.
Hong Kong funkcioniše po Osnovnom zakonu koji predstavlja neku vrstu ustava koji važi na ovom delu teritorije. Osnovni zakon ističe 2047. godine i pitanje je šta će se posle toga dešavati sa ovom nemirnom teritorijom.
