Bog daje godine, ljudi pamte rodjendane. Tako je to u životu čoveka, dok Zemljom hoda. Ali, dok se svako svojim jadom bavi, malo je veselja na zabavi. Tako bi nekako trebalo da glasi kratak uvod u obeležavanje 70. rodjendana NATO, koje se odvijalo 3 i 4. decembra u Lodonu. Naravno, NATO je obeležio 70.rođendan u aprilu mesecu (Vašington), kada je i formiran 1949. godine, ali uz priustvo ministara, dok su se u Londonu okupili lideri zemalja članica Alijanse. London je bio i prvo sedište NATO.
Kombinatorika brojeva je jedna od nenaučnih metoda, koja ilustruje a ne potvrdjuje. Zato što ilustruje ta kombinatorika, obično, daje sliku (i priliku) o dogdjaju (procesu) na koji se odnosi. Brojevi i slike, često, govore više od reči.
Životni vek čoveka se produžio, globalno posmatrano, planeta stari. Svakako, to produženje životnog veka različito je u pojedinim regionima sveta. Najduže žive stanovnici istočne Azije, a najkraće u Africi. U proseku, Evropa je najstarija. “Stari kontinent” – najstarije stanovništvo. “Logično”, što bi rekao lik u jednoj TV seriji.
Najstariji kontinent, opet logično (?) ima najviše godišnjica koje obeležava. Medju dve godišnjice, “okrugle”, kako se to kaže, koje padoše ove godine, jesu: 1) 70 godina od formiranja NATO i 2) 30 godina od rušenja Berlinskog zida.
70 GODINA
Mnogi su pokušli da definišu ciljeve formiranja NATO, osim onoga što stoji zapisano u Vašingtonskom sporazumu iz 1949. godine. Vrlo ilustrativno, te ciljeve opisao je i prvi Generalni sekretar Alijanse (Lord Ismaj): Amerika u Evropu, SSSR van Evrope, Nemačka dole – pod kontrolu. Da li se nešto suštinski promenilo u sedam decenija postojana NATO? DA, MOŽDA, NE!
Kada sam (2002) boravio na jednom štabnom kursu NATO u mestu Oberamergau (Nemačka), predavač-pukovnik iz Nemačke, pomenuviši ciljeve formiranja Alijanse (Lord Ismaj) kaza: menja se vreme, SAD van Evrope, Rusija u Evropu i Nemačka gore! Nisam mogao da verujem svojim ušima i upitah ga na pauzi da li će trpeti posledice svog izlaganja, na šta mi je odgovorio: profesor ima pravo na lični stav.
Činjenice:
NATO je opstao sedam decenija. Sa 12 država članica pri formiranju, narastao je na 29 (uskoro 30). Verovatno zbog „rimo-natovanja“ (2019 i 29) nisu primili Severnu Makedoniju ove, ali hoće sledeće godine (opet zbog „natovanja“ na okruglo 2020 i 30). Iz Hladnog rata drastične posledice osetili su SSSR i Varšavski ugovor – raspali se. „Guranje“ SSSR (sada Rusije) iz Evrope nastavljeno je i posle Hladnog rata prijemom svih centralno i istočnoevropskih socijalističkih država u NATO, a koje su bile članice VU. Takodje, primljene su u Alijansu i neke novonastale države sa prostora bivšeg SSSR. NATO je na granicama Rusije. Pomeranje NATO na istok pratilo je formiranje (1992) i širenje Evropske unije. EU je sused (komšija) Rusije. Postoji izreka da je komšija preči od rodjaka (po oružju)! Pokušava Rusija da se „vrzma“ po Evropi, pri čemu je nalaženje partnera, prvenstveno u ekonomskoj sferi, vrlo brižno praćeno od strane SAD.
Nemačka je relativno brzo nakon Drugog svetskog rata primljena u NATO. Kažu da je to bio jedan od jezičaka na vagi da se formira VU. Podignut je Berlinski zid. Podeljena Nemačka, podeljena Evropa (i svet). „Dizala“ se Nemačka sve do 1990. (ujedinjenje), čemu je prethodilo simbolično rušenje Berlinskog zida (1989). Članica NATO („hvala za diznje“), Nemačka postaje perjanica EU. Sa Francuskom, Nemačka počinje da razvija ideju o samostalnoj odbrani EU (Lisabonski ugovor), iako, još uvek, Alijansa ostaje snažan stub te odbrane (22 članice EU su i članice NATO, a šest država članica Unije je vojno neutralno). Da li se Nemčka digla, ili je još uvek pod kontrolom?
Amerika je ključni faktor NATO u svim decenijama njegovog postojnja. Nema NATO bez Amerike. Važi i obrnuto! Prvu deceniju nakon Hladnog rata, SAD pokušavaju da uspostave unipolarni svet – Pax Americana. Posledice unipolarizma drastično osećaju Irak i Srbija (tada SRJ). Ne ide! Ne može se svetom vladati iz jednog centra, upozoravaju priznati teoretičari s zapada. Amerika treba NATO, zato je Alijansa i preživela raspad VU. Ali, ko je protivnik kad nema VU i SSSR?
Vrlo brzo neorealistička Amerika raspršenu opasnost (terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje, oranizovani kriminal, trgovina oružjem, ljudima i narkoticima, migracije i druge pretnje) „vraća“ na ključnog rivala – Rusiju, dodajući Kinu, kao galopirajuću opasnost. Da bi dokazala EU kako su Rusija i Kina pretnje, Amerika podstrekava Veliku Britaniju da napusti Uniju. Tako, izlaskom VB iz EU, u Uniji ostaje samo 15% efektiva NATO, što je nedovoljno za pretnju kakva je Rusija. Odnosno, nema EU odbrane bez Amerike.
Pitanje – da li Americi treba EU ili NATO? Nemačka je malo umirena u dizanju glasa o samostalnoj odbrani EU. Ali, „uzjogunio“ se francuski predsednik Makron, tvrdeći da je NATO pred moždanim udarom. Decenijska netrpeljivost na relaciji Francuska – SAD se nastavlja.
Sedamdeseti rodjendan NATO, skromno je obeležen u Vašingtonu (april 2019), jer je glavna svečanost prolongirana za London (3 i 4.decembar 2019), gde je bilo prvo sedište Alijanse nakon njenog formiranja 1949. Sa samita u Londonu odaslana je Deklaraija, jedna od najkraćih sa takvih skupova do sada, svega 9 tačaka. Da li to znači da je prioritet bio svečarski čin, ili nešto drugo?
Jednostrani potezi Turske (intervencij u Siriji, “zbližavanje” s Rusijom) i SAD-a (povlačenje iz Sirije; negiranje Iranskog programa; povlačenje iz sporazuma o zagrevanju Zemlje planete….); svađe oko novca (zahvat BND za odbranu); Makronove izjave pred samit; ponovna ali nedefinisana ruska pretnja i, svakako, Kina – NATO lideri i te kako su imali o čemu da razgovaraju u luksuznom hotelu kod Vatforda, grada u blizini London. Kome je bilo do torte?
Samiti NATO, po običaju, uvek su generisani nastupom predsednika SAD. Koliko je američki predsednik Tramp dominirao samitom NATO u Briselu, juna 2018, toliko je u Londonu „pao u senku“ Makronove izjave o „moždanoj smrti“ Alijanse, čak do toga da su zbijane šale na prvog čoveka Amerike (Trudo, Dzonson i Makron).
Ukoliko prebrodi (svi su izgledi da hoće) zvanična ispitivanja o opozivu, koj su počela u SAD, Tramp će ponovni biti kandidat za pedsednika Amerike na izborima iduće godine. Ako i to prodje, šale u Londonu 3. decembra 2019 nekom će se „obiti o glavu“. Dotle, NATO se zapetljao u klupko sopstvenih protivurečnosti, da se postavlja pitanje – DOKLE?
30 SVEĆICA
Na Samitu u Londonu (3 i 4. decembar ove godine) najviše pažnje posle Trampa i Makrona izazvao je premijer Severne Makedonije Zaev. Generalni sekretar NATO Stoltenberg je toliko tapšao po ramenu makedonskog premijera i džao mu ruku da je i samom Zaevu bilo neprijatno. Severna Makedonija, nedvosmisleno, biće 30. članica NATO, ali iduće godine.
Medjutim, 30 svećica na torti ne odnosi se na 30 članica NATO, već na broj godina proteklih od rušenja Berlinskog zida (1989). Ta godišnjica obeležena je u novembru 2019.
Berlinski zid, kao simbol podeljenosti i sukoba zapada i istoka svetu je doneo pola vek straha od sukoba većeg od Drugog svetskog rata. To je značajnija odrednica „zida“, nego činjenica da je podelio Nemačku na dve države.
Zid je srušen 1989. godine, a Nemačka se ujedinila iduće (1990). Rušenje zida izazvalo je tektonske poremećaje u svetu, pre svega u Evroziji, koji se još smirili nisu. Medjutim, oni što srušiše zid, odnesoše njegove cigle i poče nicanje brojnih zidova medju njima samima. Postavlja se pitanje – da li je Berlinski zid srušen?
Odgovor na prethodno pitanje ima dva aspekta. Prvi aspekt jeste odnos „novog“ zapada i „novog“ istoka. Atlantisti, obavijeni oko stožera – SAD, kao metalni opiljci oko magneta, pokušvaju da se distanciraju od novog istoka, imenovanog kao antiatlantisti. Novi istok je povratkom Rusije, snažnim jačanjem Kine i sve većim otporom američkoj dominaciji, ideološki koncept promenio u pragmatizam, što je dobrim delom razmagnetisalo magnetnu iglu atlantista.
Drugi deo odgovora jeste sagledvanje pozicije unutar novog zapada, kao „pobednika“ Hladnog rata. Novi zapad sve više podseća na stilsku figuru – zapadna antiteza (ta figura se izvorno zove slovenska antiteza, a ovde je simbolično preimenovana u zapadnu). Pitanje – odgovori koji nisu odgovori – komentar odgovora – odgovor, to je suština zapadne antiteze (Šta se bjeli u gori zelenoj; Il je snijeg, il su labudovi? Da je snijeg, već bi…Nit je snijeg, nit su labudovi…).
Mnogo je „IF“ u okviru novog zapada, do te mere da i medju njima samima niču zidovi i „prete“ kazne. Kad će (da li će) UK napustiti EU i kako je kazniti ako to učini? Da li će neke članice EU pristati da primaju migrante i kako ih kazniti ako ne pristanu? Ko će i kako da brani Baltičke zemlje (od Rusije, valjda?) i kako kazniti one ako to neće? Koliko para treba za NATO i kako kazniti neke ako neće da daju dovoljno? Kako obuzdati Tursku u zbižavanju Rusiji, ili je kazniti ako to nastavi? Kako amortizovati nalet Kine i kazniti neke ako ne podržavaju amortizaciju? Gde podići zidove za ruski gas i kako kazniti neke ako u tome ne učestvuju?…?
Sva pitanja-dileme (IF) slivaju se u jedno – dokle će NATO da brani Evropu i od koga?
30 svećica na torti povodom 70 gogodina od formiranja NATO tinjaše kao zid iza koga se ne vidi – kuda ide i do kada će trajati Alijansa? Možda zato u prvoj tački Londonske deklaracije i nije jasno da li je to Alijansa obeležila 70. rodjendan ili 30. godišnjicu pada Berlinskog zida (“Gvozdene zavese”).
- Danas se okupljamo u Londonu, prvom NATO-ovom domu, da proslavimo sedamdeset godina najjačeg i najuspešnijeg Saveza u istoriji i obeležimo tridesetu godišnjicu pada Gvozdene zavese…
Afrikanci imaju životni vek ispod 70 godina, to ne pamte godinu osnivanja NATO, ali pamte rušenje Berlinskog zida (pre 30 godina). S obzirom da na svojoj koži osetiše kako ruši zapd (“Afričko proleće”), pohrliše da se sklone iza novog Berlinskog zida?
