Američki predsednik Donald Tramp povukao se iz nuklearnog sporazuma sa Iranom prošle godine dok je vlast u Teheranu ponovo pokrenula delove svog nuklearnog programa
Nuklearni sporazum koji je potpisan između Irana i svetskih sila 2015. godine imao je za cilj da spreči Teheran u pokušaju da razvije nuklearno naoružanje u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija koje su uvedene Iranu pretežno od strane zapadnih država.
Iran je potpisivanjem sporazuma pristao na tri glavne odredbe. Prvo, smanjenje broja centrifuga koje služe za obogaćivanje uranijuma. Drugo, smanjenje ukupnih zaliha obogaćenog uranijuma. Treće, smanjenje samog procesa obogaćivanja uranijuma. Kada je Iran potpisao sporazum ponovo je bio uključen na međunarodno tržište što je bilo itekako bitno za njegov bankarski i naftni sektor.
Posle ubistva generala Kasema Sulejmanija i granatiranja američkih baza u Iraku jasno je da su dve sukobljene snage sve dalje od mogućeg dogovora pa se sve češće priča o eskalaciji sukoba. Pored geopolitičkog sukoba i borbe za bitne trgovinske rute i resurse bitan element sukoba zapada (čitaj SAD) i Irana jeste nuklearni sporazum iz 2015. godine koji polako umire. Posle povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma i uvođenja novih sankcija Iranu, Teheran je odlučio da ne poštuje sve odredbe ovog sporazuma i ponovo pokrenuo delove svog nuklearnog programa. Prema izveštaju specijalizovane agenencije pri UN za razvoj nuklearne energije IAEA Iran je počeo znatno intnzivnije obogaćivati uranijum i proizvoditi tešku vodu počev on novembra prošle godine.
Ali Akbar Salehi šef iranske organizacije za atomsku energiju objasnio je da je nuklearna energija pouzdan izvor električne energije i da im nuklearne elektrane mogu obezbediti ogroman profit na godišnjem nivou tako što bi uštedeli svoje rezerve nafte koje ne bi koristili za unutrašnje portebe već bi tu naftu orijentisali ka izvozu. Sa druge strane SAD su svesni da nuklearna energija obezeđuje razne ekonomske pogodnosti Iranu, takođe su svesni da bi eventualno razvijanje iranskog nuklearnog naoružanja zauvek izmenilo sliku Bliskog istoka pa bi tako Iran i njegovi bitni ekonomski i vojni položaji bili nedodirljivi za američku vojsku jer bi bili zaštićeni nuklearnim oružjem.
Iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif izjavio je da prema članu 36. sporazuma Iran ima mogućnost smanjiti obaveze jer se ostale potpisnice ne pridržavaju svojih obaveza iz sporazuma. Zarif je optužio zapadne države da u poslednjih 18 meseci nisu ispunili nijednu obavezu koja je propisana sporazumom pa je pokretanje određenih delova nuklearnog programa Irana opravdano. Čini se da će zapadne države morati izdejstvovati novi sporazum sa Teheranom o nukleranom programu jer Iran ekonomski i politički raste. Ukoliko Iran razvije nuklearno oružje i postane relevantan korisnik nuklearne energije i tako usmeri svoje naftne rezerve prvenstveno na izvoz, definitivno će postati najveći izazov koji je Zapad imao na Bliskom istoku u istoriji.
Autor: P. Milošević
