DA LI LIBIJU ČEKA SUDBINA SIRIJE?

Nakon što je komandant Libijske nacionalne armije Halifa Haftar napustio 
Moskvu bez dogovora o prekidu vatre, sukobi u Libiji su nastavljeni. 
U Libiji već devet meseci traje ofanziva Libijske nacionalne armije na Tripoli u kome je glavno 
uporište međunarodno priznate libijske vlade Fajiza El Saradža. Vođa Libijske nacionalne armije, 
čije je sedište u Bengaziju, Halifa Haftar smatra da je vlada u Tripoliju izdajnička i da je glavni 
uzrok ogromnih problema u kojima se država nalazi. 
Libija koja je, intervencijom zapadnih država i svrgavanjem Moamera El Gadafija 2011. godine, 
nalazi u stanju humanitarne i ekonomske katastrofe ponovo predstavlja jedan od glavnih 
problema međunarodne zajednice i organizacije Ujedinjenih nacija. Šef nemačke diplomatije 
Hajko Mas izjavio je da je glavni cilje Evropske unije i zapadnih država da spreči da Libija 
postane „nova“ Sirija, međutim politika zapadnih država itekako je odgovorna za trenutno stanje 
u Libiji ali i Siriji koju ovaj nemački političar pominje.  
Novi element sukoba u Libiji jeste prisustvo turske vojske. Jasno je da ovim potezom Redžep 
Tajip Erdogan pokazuje ambicije da Turska želi da dominira širom teritorijom, a ne samo 
regionom u kom se nalazi. Turska je već intervenisala u Siriji pa je ovo jasan znak postojanja 
neoosmanizma i imperijalizma u turskoj spoljnoj politici. 
Posle posredovanja u pregovorima između vlade Bašara El Asada i pobunjenika u Siriji, Rusija i 
Turska se ponovo pojavljuju kao medijatori i pomiritelji u sukobu između snaga Halife Haftara i 
priznate libijske vlade u Tripoliju, doduše za sada bezuspešno jer Haftar nije potpisao primirje 
posle pregovora u Moskvi već je zatražio dodatno vreme kako bi razmislio o toj odluci. Rusija 
vrši pritisak na Haftara tako što ga smatra odgovornim za rat i mir u Libiji. Sa druge strane 
Rusija zvanično ne podržava vojnu intervenciju Turske u ovoj državi tako da treba imati u vidu 
da ove dve sile imaju različite ciljeve i samo trenutno nastupaju zajedno. Ono što čudi jeste 
pasivna uloga SAD u ovom sukobu, pogotovo ako se uzme u obzir da je verovatno ova svetska 
 
sila najodgovornija za haos i bezvlašće u Libiji.  
Treba očekivati da će se ponovo sve svetske sile uključiti u „rešavanje“ ovog konflikta jer je 
Libija izuzetno bogata naftom što i jeste glavni uzrok krvoprolića u ovoj severo-afričkoj državi 
koje traje već godinama. Dodatni faktor koji otežava situaciju u nekada veoma moćnoj i 
razvijenoj državi jeste veliki broj ekstremnih islamista koji su se premestili iz regiona Bliskog 
istoka u svernu Afriku. Zbog toga građani Libije neće biti izloženi samo građanskom ratu i teškoj 
ekonomskoj situaciji već i verovatno obimnom delovanju članova Islamske države i ostalih 
terorističkih organizacija koje traže slabe i urušene države poput Libije kako bi mogli uspešno 
delovati. Što se Zapada i Evrope tiče vrlo je moguće da će se suočiti sa novim terorističkim 
pretnjama kao i novim talasom izbeglica koji će ovog puta ići preko Mediterana. Krajnje je 
vreme da se  SAD i zapadne države pogledaju u oči i  preuzmu odgovornost za haos u Libiji i 
pomognu građanima ove države. 
 
Autor: P. Miliošević 
More Stories
SRBIJA BRANI SVOJU NEUTRALNOST