BOG SE JAVI

Verovanje je bitna odrednica razvoja ljudskog roda. Iako verovanje nije isto što i religija, u ovozemaljskom svetu se razvija nekoliko krupnih i veći broj manjih religijskih pravaca. Činjenica je da nijedna religija ne propoveda sukob, nasilje, rat

 

Prema pravoslavnom verovanju, 19. januara na reci Jordan, prilikom krštavanja od strane Sv. Jovana, javio se sveto trojstvo u vidu Boga oca,  sina božijeg – Isusa Hrista i Svetog duha. Siazak Boga u ovozemljaski svet znak je preobraženja svega što je stvoreno i dolazk svetlosti svemu na planeti Zemlji. U narodu, taj dan je jedan od 12 velikih praznika, koji se posebno obeležavaju uzvikom – BOG SE JAVI i odgovorom – VAISTINU SE JAVI.

Verovanje je bitna odrednica razvoja ljudskog roda. Iako verovanje nije isto što i religija, u ovozemaljskom svetu se razvija nekoliko krupnih i veći broj manjih religijskih pravaca. Činjenica je da nijedna religija ne propoveda sukob, nasilje, rat.

A svet ovozemaljski sušta je suprotnost i religiji i verovanju. Njegova osnovna karakteristika jeste sukob. Praosnova sukoba jeste nepomirljiva borba interesa oko različitih vrednosti. Tako, iako pojam interes ne poznaje ni klasična ni grčka filozofija, već se pojavljuje u filozofiji pragmatizma, taj pojam (interesi) gotovo da je isitisnuo pojam vrednosti. Interesi postadoše ljudska pohlepa.

Sukobi interesa, vremenom, poprimali su različite oblike i forme, do rata kao njihvog najdrastičnijeg ispoljavanja. Pre i posle Hrista, od kada se vreme godinama meri, ne može da se pronadje godina u kojoj nije bilo ratova. Tako, rat, kao oblik sukoba, postade zakonitost istorijskog razvolja roda ljudskog.

Pojavom države, rat postaje legitimni oblik sukoba, kojim države, koristeći svoju oružanu snagu, silom nastojaše dostići pohlepne interese (osvojiti odredjene vrednosti), a sve to do kraja Prvog svetskog rata smatralo se pravno-dozvoljenim. U to vreme, nije se vodilo računa ko je agresor, a ko je primoran da se brani.

Starhote Prvog, a posebno Drugog svetskog rata nagnaše ljudski rod da potraži mehanizme za prevenciju tog oblika sukoba. Ti mehanizmi pronadjeni su u formi Lige naroda i Organizacije ujedinjenih nacija. Prva od navedenih organizacija raspala se pod naletima pohlepe pred Drugi svetski rat. Druga navedena organizacija, sa sinusoidom neuspeha i uspeha održava se evo 75 godina, po principu – kako veliki hoće.

Ulzak u godinu u kojoj će se obeležiti 75 godina od formiranja Organizacije UN ne obećava mnogo. U svetu se vodi veliki broj unutardržvnih i lokalnih ratova, koji prete regionlnom i globalnom miru. Svet je apsolutno nebezbedan. Medjutim, bezbednost je poodavno prestala da bude samo vojni fenomen. Ugrožavanje roda ljudskog i ambijenta u kojem bitiše, dolazi i iz političke, ekonomske, socijetalne i ekološke ravni (sektora). Rat je, dakle, zakonitost medjunarodnih odnosa. Njegova vojna forma odvija se aciklično, a ostali oblici sukoba (borbi) traju konstantno.

Rat, posamtran u svojoj drastičnoj formi – oružnom sukobu, jeste skup, kako po uloženim sredstvima, tako još više po posledicama koje donosi. Stoga, najmoćniji, kao ključni direktni ili indirektni protgonisti ratova, pribegavaju njegovim drugim, tzv.nevojnim oblicima. Medjutim, drugi su ratovali za moćne još od davnina. Tako, poznata je izreka Napoleona: Šta hoće Francuzi, u bici za Moskvu, u kojoj je poginlo 300.000 vojnika, samo mali deo su Francuzi. Divide et impera, dakle nije izum savremenih ratova.

Akcija i reakcija jesu zakoni fizike. Zakoni fizike gotovo neverovatnom preciznošću preslikavaju se u medjunarodne odnose. Svet današnji potpuno je anarhičan, bez obzira da li mu pristupili s aspekta realizma (moć i samo moć) ili konstruktivizma (svet je ono što države od njega naprave).

Pored čisto vojnih sukoba, kojih ne manjka u svetu, ekonomskog rata, političkih pritisaka, ugrožavanja životne sredine, socijetalni aspekt sukoba, kao domino efekat, preti da zapali planetu Zemlju. Brojni istraživački centri se utrkuju u prognozama i oceni ovog oblik sukoba. Tako, prema nekim istraživanjima, u svetu se nemiri dogadjaju u oko 40% zemalja sveta, a prema tzv. Indeksu, taj postotak će se u ovoj godini povećati na 75%. Nemiri se dogadjaju i prete kako najsiromašnijim delovima sveta, tako i velikim i moćnim držvama – nema izuzetka.

Dok nemiri u sukob uvlače stotine miliona ljudi, podstaknute etničkim, verskim, ekološkim i socijalnim povodima (uzrocima), na Bogojavljenje je održan mirovni skup u Nemačkoj (Berlin). Skup je u ime UN organizovala kancelarka Merkel, a učesnici su brojne „zainteresovane“ strane jednog od najuralgičnijih sukoba u svetu – rat u Libiji. Završni akt, kako se to uobičajno zove, berlinskog skupa, kako ističu mediji, utro je put ka suzbijanju sukoba u Libiji u nekoliko osnovnih pravaca: prekid sukoba; poštovanje embarga na naoružavanje suprostavljenih snaga u Libiji; suzdržavanje stranih faktora u mešanje u sukob u Libiji i druge. Formiraće se i Komitet UN koji će zasedati u Ženevi.

Na skupu u Berlinu bili su i vodje glavnih protagonista sukoba u Libiji: Fajez el-Saradz, predsednik Vlade nacionalnog jedinstva (podržana od UN…) i general (neki ga zovu i maršal) Kalifa Haftar, komandant Libijske narodne armije. Tu dvojicu, koji se nisu sreli u Berlinu, jer je antagonizam medju njima žestok, kako navode organizatori skupa (Merkel), podržavaju strane države, svakako iz sopstvenih razloga (interesa). Mnogo babica….

Na našim prostorima, vekovima bremenitim sukobima svih dimenzija, ulje na vatru dodao je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je usvojen od strane Parlamenta Crne Gore. Bog se javi u rspolućeno srpsko biće, ustade narod u odbranu sopstvenog identiteta i časti, dok se s druge strane ne smiruju strasti. Brojni protagonisti kojima su različiti interesi u regionu, svako sa svoje strane, podgrejava jedan veoma opasno potpaljeni fitilj.

Bog se javi. Da li će to biti dovoljno videćemo, iako je malo razloga za optimizam. Da li suma milionskih učesnika u nepovezanim protestima može da ukaže na svetlo u tunelu, delom će pokazati Molitveni doručak u Vašingtonu, ali i drugim delovima sveta, koji taj oblik primenjuju. Zaigraće se svet oko Olimpijskih igara, na koje je zabranjen dolazak ruskih sportista. Uobičajeno, nafta će poskupeti, a život pojeftiniti. Od Boga dato, smenjivaće se noć i dan, menjaće se godišnja doba, a ovozemaljski svet će ih zvati Zima u Davosu, Afričko proleće, Leto na Kopakabani i Kineska jesen.

Ovo je godina Olimpijksih igara, ali je i prestupna. Može li svet do medalja bez većih prestupa? Da i su u pitanju plemeniti ili teški metali?

Prof.dr Božidar Forca

 

More Stories
SENKE NAD UNMIKOM