Problemi unutar službe počeli su pre devedesetih godina, kad se javila tendencija razbijanja službe. Naši šefovi su nama tada govorili da se čuvamo jedine stvari koja je mogla biti velika opasnost po nas, a to je da nas strane službe koje deluju protiv nas, nateraju da se bavimo samim sobom, a nama se upravo to i dogodilo kaže za Odbranu i bezbednost bivši oficir Kontraobaveštajne službe i potpukovnik u penziji Ljuban Karan
Na Balkanu se ukrštaju interesi različtih međunarodnih aktera, a znamo da su obaveštajne službe produžena ruka tih interesa. Koliko se promenio obaveštajni rad i da li su humanitarne i slične organizacija i pokreti dodatni instrument u obaveštajnom lancu danas? Koliko je bitan rad kontraobaveštajnih službi u zaštiti vitalnih nacionalnh interesa naše države?
Sigurno postoji i rad van kontrole stranih, moćnih obavešajnih službi, ali ja mislim da oni ipak drže pod kontrolom mnogo toga jer nije u pitanju samo klasični agenturni rat. Koriste se međunarodne organizacije, pa čak i neke humanitarne organizacije poput Lekara bez granica, za obaveštajni rat i neka subverzivna nastupanja pa je na primer. pronalaženo i oružije u kamionima humanitarne pomoći. Koristi se sve ono što se može iskoristiti jer neki stari sistemi rada su razotkriveni i uvek se istražuju nove mogućnosti koje se mogu iskoristiti da bi obaveštajne službe pronašle načina za unurtašnje podrivanje države koja je napadnuta specijalnim ratom. Davno je prvaziđen klasični obaveštajni rat i teško da bi taj klasičan obaveštajni rat mogao da nam nanese neke sudbonosne teškoće, ali ovaj subverzivni i podrivački rat može od Srbije da napravi jedno nestabilno društvo i da izazove ulične nerede, unutrašnje sukobe, rušenje vlasti van državnih institucija, kao i dolaženje na vlast bez izbora. To su sve opasnosti koje se potenciraju od tih moćnih obaveštajnih službi i to je ono što se mora na vreme sprečiti.
U principu šta god uradiš kajaćeš se, ako sprečiš nerede strane obaveštajne službe prikazaće državu kao neki totalitarni režim, ako im dopustiš da deluju onda ćeš vremenom osetitit jak podrivački efekat, tako da se ta situacija ne sme potcenjivati, ali mislim da se za sada dobro parira podrivanjima spolja tako što se akcije unapred razotkrivaju. Kada otkrijete neku specijalnu operaciju onda njena realizacija nema logike jer ona mora da se sprovodi u strogoj tajnosti, ako je taj element onemogućen onda se akcija menja ili se od nje odustaje.
Verujem u neke specijalne operacije koje se vode protiv Srbije ali koje se za sad uspešno sprečavaju, međutim nemojte misliti da su naše službe toliko moćne da spreče baš sve, nešto će da prođe i da napravi takav efekat koji će da potrese Srbiju. Međutim, jako je bitno da se u tom suprostavljanju specijalnom ratu, pored specijalizovanih službi, uključi i širi sloj stanovništva i da se razotkrivaju te metode specijalnog rata. Zbog toga je neophodno da te metode budu jasne svakom našem stanovniku, jer time će njihov efekat biti manje opasan po Srbiju. Ako naši građani znaju kako se vodi specijalni rat,da je uvek prikriven i da se maskira da ispadne kao neki spontani događaj, onda su veće mogućnosti da niko od poštnijih ljudi ne nasedne na te priče
Često možemo čuti da se proiv Srbije vodi specijalni rat, a u poslednje vreme pominje se i mrežni rat. Šta je cilj hibridnih dejstava? Da li Srbija ima adekvatan odgovor i da li smo spremni da se branimo nekonvencionalnim sredstvima?
Nema nikakve dileme da se protiv Srbije vodi hibridni rat, pre svega propagandni, ali postoje i druge vrste pritisaka kao što su ekonomski, vojni itd. Međutim u poslednje vreme naše službe ulivaju poverenje. Dolaze do vrlo korisnih informacija i ono što je najvažnije do njih dolaze na vreme kako bi se stvari mogle preduprediti.
Onaj ko poznaje specijalni rat i njegove metode zna da je to vrlo efikasno sredstvo i da se on ne zove slučajno rat. Sa njim se postižu isti ciljevi kao i u konvencijalnom ratu samo drugačijim metodama. Danas velike sile češće pribegavaju specijalnom ratu zato što su konvencijalni ratovi prilično iskompromitovani i nisu dali rezultate. Tamo gde su razbijane države vojnim akcijama ili kako se popularno kaže vojnim kampanjama, nisu postignuti ciljevi. Ciljevi nisu ostvareni u Afganistanu i Iraku, ali ni u Libiji ni u Siriji. Napravljena je samo jedna konfuzija, a Islamska država je produkt tih ratova. Cilj je da se od države koja je vojno zauzeta napravi poslušnik kroz vlast koja je apsolutno poslušna komandama.
Odnos snaga u tom specijalnom ili medijskom ratu za nas je nepovoljan. Mi protiv nas imamo najjače svetske obaveštajne službe. To se odnosi na američke, britanske, nemačke obaveštajne službe koje su već toliko resprektabilne, da je vrlo teško reći da smo mi od njih jači, ali da možemo da pariramo jeste činjanica.
Njihov front delovanja veoma je širok i odnosi se na Iran, Severnu Koreju, Irak, Afganistan i da ne nabrajam dalje sve te njihove probleme koje oni imaju, a naš front je samo ono što se odnosi na nas. Na tako uskom frontu mi možemo da pariramo. Problem je što se sve više koriste naše unutrašnje snage. Ta njihova agentura koju oni iscrpljivo stvraju, se naveliko koristi i to ne samo na Kosovu nego i u unutrašnjosti države, da budem još precizniji u Beogradu, te snage rade po direktivama. Verujem da ćemo tek u budućnosti čitati šta se danas dešavalo. Jer kada neko traži da mu objasnite neku konkretnu akciju nekog specijalnog rata to je vrlo teško.Specijalni rat možete razotkriti samo u nijansama, jer oni koji ga vode ili podržavaju tvrde da on ne postoji.
Odlukom iz 2011. godine suspendovana je obaveza služenja vojnog roka u Srbiji. Da li smatrate da je to dobra odluka s obrzirom da smo država koja stoji čvrsto na putu vojne neutralnosti iako smo okruženi članicama NATO saveza? Da li je profesionalna vojska dovoljna da brani i odbrani tu neutralnost koje se držimo?
To je katastrofalna odluka koja je nanela veliku štetu Srbiji do razmera da bi za to neko morao da odgovara. Sa zapada forsiraju male države da imaju te profesionalne vojske zato što te male profesionalne vojske bez obzira koliko su dobro naoružane i obučene, za njih nisu nikakva prepreka i oni kroz takve vojske prolaze kao kroz sir. Međutim ono što je njih oduvek zabrinjavalo jeste tkzv. sistem naoružanog naroda. Ako mi imamo vojni rok i ako su svaki mladić pa i devojka obučeni da se suprodstave vojnom agresoru onda je to za njih nerešiva enigma. Mogli bi da naprave neke prodore, ali čak i kada bi potpuno razbili našu vojsku ni onda nisu sigurni na takvom terenu. Zato mi svi moramo da budemo osposobljeni da Srbiju, kao relativno malu državu, branimo. Inicijativa za ponovno uvođenje vojnog roka je izvanredna i ja i moje kolege koje žele dobro ovoj državi će vam potvrditi da je to vrlo ispravna stvar. Mi smo svojevremeno bili veoma tužni kada je ta odluka donesena, znali smo da je ta odluka katastrofa, znali smo da to radi neko u tuđem interesu a ne u interesuju Srbije i velika će stvar biti ako se a inicijativa podrži. Mada mislim da je ta inicijativa već podržana i da je pred realizacijom.
Pročitali ste deo intervjua Ljubana Karana iz septembra 2019. godine
Razgovarala Jasmina Andrić
