Digitalizacija i Edukacija

Analogni sistem edukacije polako ustupa mesto digitalnom načinu edukacije svugde u svetu pa i u Srbiji. Ono što je međutim zanimljivo jeste i stanje svesti koje je potrebno da postoji da bi se ista uspešno sprovela do kraja.

Naime, da bi svaka promena bila prihvaćena, ona mora da bude sprovedena postepeno u odnosu na takozvanu šok terapiju. Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavamo u tom polju jeste spremnost za izvedbu tako velikih projekata.

Stvari poput elektronskog dnevnika su svakako korisna novina koja olakšava upravljanje podacima i njihovo vođenje. Međutim, cilj digitalizacije je da sve prevede elektronski. Ono što se danas pak dešava jeste da se u mnogim školama i dalje koriste kako elektronski tako i obični dnevnici. Nastavnici praktično prvo upisuju ocenu u običan dnevnik a zatim je elektronski zavode. Korišćenje elektronskog dnevnika u punoj pari bi zahtevalo da svaki nastavnik poseduje laptop ili tablet gde bi nakon ocenjivanja učenika isti koristio da se poveže na elektronsku bazu škole i da ocenu unese nakon sprovedenog ocenjivanja. Međutim, u mnogim slučajevima je preskočen proces edukacije nastavnika posebno ako imamo u vidu različiti raspon generacija i kako na njih to utiče.

Što se tiče informatičke pismenosti nastavnika ona se svakako mora unaprediti da bi sam projekat zaživeo u mnogo većoj meri nego danas. Informatička pismenost nas zapravo dovodi do odgovora koji spaja digitalizaciju i edukaciju. Naime, da bi se povećala informatička pismenost kod učenika nastavnici koji predaju informatiku moraju biti edukovani za isti predmet, te da informatika ne bude samo dodatan predmet koji se ustupa nastavnicima Opštetehničkog obrazovanja. Dalje, potrebno je da isti stvore zainteresovanost kod dece za računare.

Programiranje je svakako zanimljivo ali ne za sve i isto ne treba forsirati. Potrebno je stvoriti mogućnost da svako ko želi da svoj fokus posveti tome kako u osnovno i srednjoj školi to ima mogućnost. Ne možemo govoriti o programiranju ukoliko prvo ne dovedemo informatičku pismenosti na zavidni nivo. Na taj način će se postepeno povećati interesovanje kako kod dece tako i kod nastavnika što će dalje voditi informatički pismenim generacijama.

Ne može svako da bude programer, ali da bi kao država napredovali i da bi portali poput eUprave i slične elektronske baze podataka bile sve više korišćenije  potrebno je da izgradimo informatičku pismenost. Kao što je nekad čitanje i pisanje značilo da je osoba pismena, u 21. veku korišćenje računara predstavlja preduslov informatičke pismenosti. Nema digitalizacije bez informatičke pismenosti kao što nema pismenosti bez edukacije.

More Stories
MUZIKA KAO DRŽAVNI PROJEKAT UTICAJA NA LJUDSKU PSIHU