Hibridno ratovanje je koncept rata gde suprotstavljene strane koriste sva neophodna sredstva za postizanje svojih ciljeva, za šta je fizički svet postao premalen u doba hibridnog rata. Zbog svakodnevnog razvoja, evolucije tehnologije i svakodnevne velike fluktuacije informacija, rastući virtuelni sajber prostor koristi se kao novo bojište koje možda može postati glavno bojno polje?
U novom dobu hibridnog ratovanja, sajber-prostor je zamenio klasično fizičko bojno polje, ogromnim virtuelnim prostorom gde se primenjuju informacione tehnologije i elektromagnetni spektar, a koji u velikoj meri može uticati na fizički svet. Informacione i komunikacione tehnologije se menjaju i unapređuju svakim danom, pa se u sajber prostoru brzo povećava broj bezbednosnih rizika, izazova i pretnji. Kako možemo definisati ovo novo bojno polje, koje zakone u njemu koristimo i gde su njegove granice? Gledajući svakodnevne napretke u tehnologiji, moramo se zapitati da li je sajber prostor glavno bojno polje koje će koristiti svi akteri u godinama koje dolaze?
Hibridno ratovanje se uglavnom koristi kao termin od 2007. godine (iako možemo reći da se ono što danas nazivamo hibridnim ratom pojavljivalo i menjalo oblike tokom istorije) i konstatno dobija nove definicije zato što postoje brojne nove pretnje koje se razvijaju i samo pogledom na ono što se zvanično naziva hibridni rat 2007. godine u Libanu, 2014.godine u Ukrajini, aktivnosti ISIS-a, severnokorejske aktivnosti i američko-ruski odnosi u poslednjih nekoliko godina, možemo da vidimo evoluciju termina, pogotovo što ga ne koriste samo zapadne zemlje već se i ruska doktrina prilagođava ovom konceptu. To možemo zaključiti iz izjava generala Gerasimova u Generalštabu Ruske vojske iz 2013. i 2019. godine:
,,Vojske se bore u vreme mira, a politička i ekonomska sredstva se koriste u ratu … Rat i mir postali su nejasni. Metode sukoba su se promenile i sastoje se od širokog spektra političkih, ekonomskih, informativnih i drugih nevojnih oblika. ” i u 2019. godini: ,,Ruske oružane snage moraju održavati i „klasični” i „asimetrični” potencijal, alatom (koristeći žargon za mešavinu borbe, obaveštajnih aktivnosti i propagande) koje je Kremlj koristio u sukobima poput Sirije i Ukrajine. On je naveo sirijski građanski rat kao primer uspešne ruske intervencije u inostranstvu. Kombinacija male ekspedicijske snage sa operacijama “informisanja” pružila je lekcije koje bi se mogle proširiti kako bi “odbranili i unapređivali nacionalne interese izvan granica Rusije”.
Nesumnjivo, hibridni rat je dostigao novu fazu u svom razvoju, od upotrebe svih aspekata (ekonomskih, informacionih …) za pobedu nad suprotstavljenim stranama, do korišćenja sofisticiranijeg aspekta kao primarnog, uglavnom sajber rata, informacionog ratovanja, uz manju upotrebu konvencionalnih snaga i drugih aspekata hibridnog rata. To možemo predstaviti laički, od klasičnog rata ,, udari ih sa svime što imaš “došlo se do hibidnog rata ,, Tiho iskoristimo najbolje što imamo kako bi mogli da utvrdimo i izložimo ranjivo mesto, a zatim ga precizno udariti, i završiti s ostatkom sredstava koja imamo “.
BOJNO POLJE U SAJBER PROSTORU
I sajber i informaciono ratovanje su usko povezani sa hibridnim ratovanjem ili se smatraju njegovim delom, mada danas oni mogu biti ratovi vođeni odvojeno od konvencionalnog rata i drugih aspekata hibridnih ratova. Aspekt na koji treba podsetiti je međunarodno pravo, za koje je veoma teško definisati šta je sajber / informaciono ratovanje i bojno polje u sajber prostoru. Kako međunarodno pravo i UN percipiraju rat samo kada je ugrožen suverenitet i teritorija države, veoma je teško da se sajber ratovanje smatra ratom po UN-u (rat bi se priznao samo kad bi imao fizičke, konvencionalne aspekte u samim državama), jedini dokument koji ima više podataka o proglašenju sajber-rata je Talinski priručnik o međunarodnom pravu, ali loša strana je ta što se on ne koristi u praksi.
Problem je u tome što sajber prostor još uvek nije stvarno definisan u zakonskim okvirima, i dok ne postoji globalna politička volja, ovo područje međunarodnog prava posmatraće se iz nacionalnog zakonodavstva država. Nacionalna zakonodavstva trenutno su efikasna samo u kažnjavanju počinilaca različitih krivičnih dela koja se odnose na sajber ratovanje. Gledajući iz druge perspektive, na sajber prostor moguće je samo posredno uticati zakonom, a to je hapšenjem pojedinaca i grupa koji su bili izvršioci nezakonitih ili krivičnih dela u vezi sa sajber ratom.
Mi možemo definisati bojno polje u sajber prostoru kao bojno polje koje je deo sajber prostora koji koriste različiti akteri s ciljem da se finansijski okoriste, oštete IKT sisteme, iskoriste informacije, napadnu baze podataka, kritičnu infrastrukturu i špijuniraju aktivnosti drugog aktera suočavajući se sa njegovim mogućnostima sajber odbrane.
Možemo reći da je bojno polje u sajber prostoru brzo rastuće okruženje u virtuelnom svetu, gde je vešt profesionalac s adekvatnom tehnologijom veoma vredan protivnik, a da ga ne upoređujemo sa vojskom u stvarnom svetu. Internet stvari (Internet of things) se širi, a sve više i više uređaja je povezano putem sajber prostora i to na jedan način predstavlja značajnu pretnju, kako? U toku 2016. godine, haker i istraživač (beli šešir) predstavio je zapanjujuće rezultate na konferenciji o sajber bezbednosti, gde je iskoristio BMW podatke za pristup koji su mu omogućili pristup jednom od glavnih BMW IKT sistema i time stekli kontrolu nad računarima automobila (koji su proizvedeni tokom te godine). U ovom primeru možemo videti koliko štete može da nanese jedan haker..
Postoje dva načina na koja se sajber prostor može koristiti kao bojno polje, putem sajber rata i informacionog rata. Glavni metod sajber rata bi bili sajber napadi, glavni akteri pametni sistemi, vojnici sa sajber veštinama i hakeri, a glavni ciljevi bili bi IKT sistemi i kritična infrastruktura. Dobar primer sajber rata je sajber-napad u 2015. godini, kada je sajber-napad na elektroenergetsku mrežu u Ukrajini prekinuo struju više od sat vremena tokom trajanja sukoba. Iako je reč o malom incidentu sa gotovo nikakvom pretnjom za širu bezbednost, neki smatraju da je prvi sajber napad na elektroenergetsku mrežu, a srećom nakon toga nije korišćen kao prednost za konvencionalne napade.
Glavni metod informacionog rata bio bi iskorišćavanje ranjivosit informacijama i socijalnim inženjeringom ili puštanjem/curenjem informacija u javnost, glavni akteri su obaveštajci, hakeri, mediji i analitičari, a glavne mete bili bi ljudi, mediji, sistemi sa ranjivim informacijama, IKT sistemi i društvo u celini. Primer za to su poverljivi dokumenti o dronu MK-9 Reaper UAV, taktike ublažavanja, priručnici … koji su hakeri prodavali na mračnom vebu koji su koristili razne akreditive za pristup ranjivim američkim mrežama Netgear. Haker je koristio jednostavne metode infiltracije za pristup računaru američkog kapetana i izvoz keš podataka za aplikacije sa pristupnim podacima, nakon preuzimanja poverljivih dokumenata prodavao ih je na dark vebu. To pokazuje kako je ljudski faktor još uvek onaj sa najvećim rizikom po informacionu bezbednost i da socijalni inženjeri mogu ,, hakovati ’bilo kada i bilo gde. Propuštanje ovih dokumenata nije prouzrokovalo veću štetu u sistemu, dok je krađa pristupnih podataka službenika upozorenje za sistem bezbednosti informacija.
U brzo menjajućem globalnom bezbednosnom okruženju ne smemo zaboraviti terorističke i organizovane kriminalne organizacije, kao i veliki broj slobodnih aktera (crni šeširi, hacktivisti, kriminalci …) koji igraju značajnu ulogu u današnjoj globalnoj bezbednosti.
Bojno polje u sajber prostoru sve više i više zamenjuje redovna bojna polja, i verovatno je da ćemo u budućnosti videti hibridni rat sa primarnim aspektom sajber-rata, a zatim asimetrične pretnje, konvencionalnog ratovanja i drugih. Države i drugi akteri spremniji su da koriste skrivene akcije, i skrivaju se u anonimnosti sajber prostora, umesto da razmeštaju jedinice na fizičkom bojnom polju koje imaju velike troškove u novcu i životima.
U doba hibridnog ratovanja, uzlazni multipolarni svet nalazi se u svojevrsnom sigurnosnom limbu, gde se granice između mira i rata menjaju svakodnevno i zamagljuju jer je mnogo aktera u hibridnom ratu i ništa nije tako jednostavno kao ranije. Još nismo bili svedoci svih otvorenih sajber ratova gde bi jedna strana u potpunosti uništila IKT infrastrukturu protivničke strane, ali to je nešto na što se velike sile pripremaju. Jedno je sigurno, osnovna stvar koju je potrebno učiniti je podrazumevati obuke iz oblasti bezbednosne kulture sa naglaskom na svesti o sajber bezbednosti i informisanju o bezbednosti informacija, jer su ljudi najslabija karika u sajber ratovanju. Države i međunarodne organizacije još uvek imaju veliku ulogu, a prvo bi trebalo razviti sveobuhvatni zakon o sajber prostoru i jedino što je potrebno jeste politička volja …
Piše: Miloš Tišma
