Rad na daljinu danas sve više postaje popularan u uslovima globalizacije i funkcionisanja poslovanja širog sveta. Generalna prednost rada na daljinu iskazuje se u tome što se omogućuje zaposlenima da sa različitih lokacija u svet bilo da su kod kuće, u kafiću ili restoranu obavljaju svoj posao. Fleksibilizacija rada omogućila je da kroz ovakav način rada isti ostane pristupačan svima. Osobe koje bi kod tipičnog radnog odnosa bile sprečene da obavljaju rad, npr. osobe sa invaliditetom, samohrane majke i drugi, na ovaj način imaju priliku da ostvare pravo na rad koje bi u suprotnom bio nemoguć.
Rad na daljinu potrebno je razlikovati od rada odkuće. Rad na daljinu je rad koji podrazumeva telekomunikacioni rad, odnosno rad pre svega sa informacioni-komunikacionim tehnologijama. Isti su regulisani u članu 42. Zakona o radu. Za razliku od rada na daljinu, rad od kuće podrazumeva rad gde osoba kao i kod rada na daljinu rada van porstorija poslodavca ali ima neku svoju delatnost koja je potrebna poslodavcu. Npr. stolar koji radi određene delove za fabriku nameštaja, gde isti odrađuje u okviru svoje kuće u čijem delu ima svoju radionicu koje zapravo predstavlja njegov radni prostor. Kod oba rada potrebno je da se poseduje oprema za rad. U slučaju rada na daljinu opremu uglavnom obezbeđuje poslodavac dok kada je u pitanju rad od kuće zaposleni ima već opremu i pretežno je nezavisniji.
Ovakav rad je u svetu postoji preko 15 godina. Kod naših poslodavaca ovaj vid rada se retko primenjuje te je isti mnogo češći kod stranih poslodavaca koji imaju IT kompanije nego kod klasičnih kompanija. Naravno, ovaj vid rada svakako kao nedostatak ima manjak socijalizacije i osećaj pripadnosti timu, što se pokušava nadomestiti timskim sastancima, odnosno okupljanjima u određenim intervalima.
Naš zakon nije detaljno regulisao ove vidove rada ali imajući u vidu budućnost, ovi vidovi rada će biti sve više israženiji naročito sa dostupnošću interneta. Ostaje da se vidi kako će naša zemlja odgovoriti na izazove digitalizacije. Omogućivanja rada domaćih državljanja za strance koji imaju svoje sedište u drugoj zemlji a u našoj nisu pristuni i status zaposlenih za one koji su angažovani da im obavljaju posao bio korak u pravom smeru u pospešivanju i promociji rada na daljinu. Na taj način, omogućilo bi se šire pokrivanje različitih grupa koje danas imaju smanjenje šanse za regularni zaposlenjem.
