Postoji šala o pojavi tramvaja u Beogradu koja, otprilike, glasi: Deca su obožavala da se „okače“ o tramvaj i provozaju ili „švercuju“ ne plaćajući kartu. Jedanput, policajac skinu klinca s tramvaja, udari ga po glavi i podviknu – šta se kačiš o tramvaj, pa nastavi – gde ti radi otac da mu kažem šta radiš? Moj tata drma opštinom, odgovori dečak. Opa, ustuknu policajac pomilova dečaka – nemoj mili sine da se kačiš o tramvaj, pa možeš da padneš i da se povrediš. A, kako to tata drma opštinom, znatiželjno će policajac? Pa, cepa drva u podrumu, promuca dečak. Policajac snažno povuče dečaka za uho, još snažnije ga udari po glavi i nogom u zadnjicu – šta se kačiš o tramvaj!
INTERES
Klasična i grčka filozofija ne poznaju pojam „interes“, već utvrdjuju pojam „vrednosti“. Interes se pojavljuje u filozofiji pragmatizma. Izvorno, interes podrazmeva svojstvo koje može da zadovolji neku čovekovu potrebu. Otuda, interes u sebi uvek podrazumeva neku vrednost. Vrednosti, u savremenim medjunarodnim odnosima, mogu se klasifikovati na opšte (mir, bezbednost, sloboda, demokratija,…) i nacionalne, koje svaka država proklamuje, a imenuje kao vitalne, strateške, osnovne i na drugi način. Načelno, nacionalne vrednosti se utvrdjuju u najvišem pravnom aktu, ili u drugom visokopozicioniranom dokumentu države.
Nacionalni interes je politička kategorija, vrlo intrigantna i provokativna, s teorijskog aspekta posmatrano. Naime, pod plaštom zaštite sopstvenih, ugrožavaju se tudji interesi, te se „potreba pretvara u pohlepu“ (Marks).
Uz pojmove vrednost i interes, pojvljuje se termin „cilj“. Cilj, u najopštijem, podrzumeva neku vrednost koju treba steći ili sačuvati. U savremenim odnosima, vrednosti se uzimju kao konstanta, a relacija interesa i cilja je različita. Tri su karakteristična primera relacije interesa i ciljeva u savremenim strategijama:
1) nacionalni interesi se operacionalizuju na ciljeve,
2) nacionalni interesi i ciljevi se koriste kao sintagma i
3) nacionalnim interesima se dostižu ciljevi. Prikažimo to na primeru najnovijih strategija nacionalne bezbednosti nekih zemalja:
SAD: 4 vitalna nacionalna interesa operacionalizovana su na 14 ciljeva,
Rusija: u strategiji je utvrđeno 11 nacionalnih interesa, koji se ostvaruju preko 9 nacionalnih strateških prioriteta (ne koristi se termin ciljevi),
Albanija: U Albaniji je utvrđeno 5 nacionalnih interesa, koji se realizuju preko 9 strateških ciljeva,
Austrija: U Austriji su interesi i ciljevi objedinjeni, a njihov broj je 24,
Mađarska: Slično kao i u Austriji, objedinjeni su nacionalni interesi i ciljevi, a njihov broj je 9,
Slovenija: U Sloveniji je utvrđeno 10 nacionalnih interesa (2 vitalna i 8 strateških), kojima se realizuje 7 nacionalnih ciljeva,
Hrvatska: U Hrvatskoj su 4 nacionalna interesa operacionalizovana na 9 strateških ciljeva,
Crna Gora: Nacionalnih interesa je 33, od čega su 5 vitalni, 14 strateški i 14 ostali važni, kojima se ostvaruju 3 nacionalna cilja i
Srbija: 7 nacionalnih interesa je operacionalizovano na 33 cilja.
DISKURS
Diskurs, u sklopu naslovljene teme, podazumeva javni govor (pisani, usmeni…) kojim se interesi najavljuju, tumače, ili objašnjavaju i “pojašnjavaju” s vrlo čestim stavom – da je ukupna politika usmerena na zaštitu nacionalnih interesa (i ciljeva). Dva su aspekta karakteristična za diskurs – teorijsko-metodološki i praktični.
Teorijsko-metodološki posmatrano, pogrešno je reći da se štite nacionalni interesi (i ciljevi), jer se oni kvalifikuju kao zaštita (ljudska i manjinska prava…), odbrana (teritorijalne celovitosti)…Dakle, pojavljuje se tautologija – zaštita zaštite, zaštita odbrane…Naime, brani se teritorijalna celovitost zemlje, a štite ostale nacionalne vrednosti, na taj način što se ostvaruju nacionalni interesi i realizuju ciljevi. Dakle, brane se i štite vrednosti, a ostvaruju interesi preko relizacije ciljeva.
Pragmaizam podrazmeva način na koji se obznanjuju nacionalni interesi. Jedna strana javnosti nacionalnih interesa jeste ono što je zapisano u zvaničnim dokumentima države. Druga strana jeste način na koji to zapisano “tumače” i “pojašnjavaju” političari (“Amerika na prvom mestu” – Tramp, na primer). Tako, zapisano i kazano o nacionalnim interesima postaje predmet spora u medjunarodnim odnosima. Spor nastaje kada se obznanjeni nacionalni interesi ukrste s interesima drugih. Stoga, praosnova i prauzrok svih konflikata i sukoba u medjunrodnim odnosima, jeste sukob interesa oko nekih vrednosti. Otuda, u govornom diskursu oko interesa, nije važno šta je rečeno, već ko je rekao.
REZULTAT
Rezultat je kvalittivno i kvantitativno iskazana veličina realizacije ciljeva i ostvarenja interesa. “Rezultat se pamti, a utakmica zaboravlja”, rekli bi skloni sportu. Tvrdji aspekt navedene “sportske” krilatice jeste ona – “cilj opravdava sredstva”.
Iako se utakmica zaboravlja, u savremenim medjunarodnim odnosima nije presudno znati igrati, već – dobro se podeliti. Nime, iako u savremenom, tzv. totalnom fudbalu, svi treba da budu sposobni da daju gol, (golman je jedanaesti igrač), ključni faktori su kapiten i sudija (lobi).
Da bi cilj opravdao sredstva, treba uložiti (učiniti, lobirati, podneti, pretrpeti…) mnogo.
Utakmica (sportski kazano) jeste strategija. Rezultat je krajnji ishod utvrdjene strategije. Ili, kako je zapisao Klauzevic – strategija je umešnost vodjenja bojeva do glavne bitke. Glavna bitka je vrednost, a bojevi se odvijaju preko interesa i ciljeva. Mudrost je uspostaviti strategiju koja može i da izgubi neki boj, ali da dobije bitku. Rezultat se pamti!
Najbolji je onaj rezultat koji se postigne bez bitke (Sun Cu Vu: “Protivnik je pobdjen kada je ubedjen”). Stoga, diskurs je neizostavna i značajna spona izmedju interesa i rezultata.
Naš anegdotski policajac je mogao da postupi po propisanim dužnostima (interes i rezultat). Ali diskurs (!) – kakav bi epilog bio da je dečakov otac bio predsednik opštine?
Prof.dr Božidar Forca
