KAKO SE ISPOLJAVAJU IZAZOVI, RIZICI I PRETENJE BEZBEDNOSTI U SAVREMENOM OBLIKU, TE KAKO PRILAGODITI SAVREMENIM OKOLNOSTIMA ODGOVORE NA NJIH?
Izazovi, rizici i pretnje se često upotrebljavaju u istoj rečenici kao sintagma, međutim iako ovi pojmovi označavaju različite vrste opasnosti oni ipak ne znače isto. Izazov možemo objasniti kao neku situaciju koja nas testira, postavlja pred nas nove okolnosti i ovaj pojam može da ima i pozitivnu konotaciju, jer izazov je nešto što nas može naterati da njegovim prevazilaženjem postanemo bolji ili postignemo neku pozitivnu promenu. Rizik se za razliku od izazova uglavnom koristi u negativnom kontekstu i predstavlja mogućnost da nastupi neka loša situacija, da dođe do povrede ili uništenja. Pretnja je naeksplicitniji oblik opasnosti i označava konkretnu lošu nameru da se neko ili nešto povredi ili uništi. Kod sva tri oblika opasnosti mogu se razlikovati vojni, politički, ekonomski, socijalni i ekološki aspekti. Pored raznih podela koje postoje oni se često dele na nove i stare, odnosno konvencionalne izazove, rizike i pretnje i one koji to nisu.
ŠTA SE PROMENILO?
Sva tri tipa opasnosti su se u savremenom kontekstu globalizacije promenila. Na primer sve manje je prisutno konvencionalno ratovanje generalno u svetu u odnosu na pre par decenija, dok su se sa druge strane pretnje u virtuelnom prostoru uvećale. Interesantan je podatak da su se oružani sukobi u periodu od 1993. godine do 2003. godine, dakle za samo jednu deceniju, samnjili za 40 %, a ovaj trend je nastavljen i u deceniji koja je potom usledila. Ne samo da postoji manji broj oružanih sukoba, već su oni postali i brži i efikasniji. Kada dođe do borbe ili do napada on se izvodi što preciznije i radi ostvarivanja konkretnih ciljeva napada. Međutim interesantno je da od devedesetih godina raste broj sukoba koji traju permanentno odnosno onih koji nisu doveli do nekog rešenja. Takođe povećan je broj stranih intervencija u sukobe gde države koje intervenišu ne učestvuju direktno. Ovde prednjače SAD koje su pod izgovorom uvođenja demokratije sebi dale za pravo da intervenišu u različitim delovima sveta. Sukob između Izraela i Palestine i Sirije, Turske i Iraka su primer nerešenih sukoba koji još uvek traju i gde se lome strani interesi. U sukobima koji su se dogodili posle devedesetih godina u 75% slučajeva zabeležene su strane intervencije, a one nisu donele mir i stabilnost u sukobljene zemlje već su ih dodatno destabilizovale i pretvarale u nestabilna područja u kojima aktivno traje ili tinja sukob.
Promenila su se i sredstva ratovanja i načini izvršenja napada. Pa tako umesto vojnih napada sve više su se javljali trgovniski, ekonomski i energetski ratovi, diplomatske ucene i prevare, propagandna dejstva, prinude i različite vrste specijalnog rata. Intenziviran je obaveštajni rad, a podaci i informacije su dobili odlučujuću ulogu u rešavanju sukoba. Terorizam je postao vodeća pretnja svetskoj bezbednosti, a sajber napadi su sve više deo svakodnevnice. Danas grupa terorista ili jedan čovek sakriven iza računara mogu da se bore protiv cele jedne države. Što znači da su promene u smislu napredka tehnologije, eskalacije ekstremističkih ideja i pritisak velikih sila doneli asimetričnost.
ŠTA SU ASIMETRIČNE PRETNJE?
Opasnosti su se menjale i u nekim ranijim periodima. Na primer opasnost od izbijanja nuklearnog sukoba bila je nova u periodu Hladnog rata, dok je danas već stara pretnja. Danas se za najveće pretnje smatraju sukobi niskog intenziteta, građanski ratovi, terorizam, organizovani kriminal i sajber ratovanje, a to su asimetrične pretnje. Sukobi se odvijaju između nosioca prtnje i subjekta bezbednosti odnosno onoga ko brani neku vrednost, a odnos njihovih snaga nam govori o tome da li se radi o simetričnim ili asimetričnim sukobima. Kada postoji velika razlika u snagama, onda se oni koji napadaju fokusiraju na slabosti i ranjivosti onoga koga napadaju, gledaju da iskoriste nespremnost kako bi naneli veliku štetu i time nadomestili slabost svojih snaga. Asimetrija se može posmatrati u nejednakim vojno-tehničkim mogućnostima odnosno nejednakom kapacitetu naoružanja ali i u smislu motivisanosti jednog naroda, državnog rukovostva ili boraca na terenu. Dakle NATO pakt može da ima nadmoć u naoružanju nad nekom terorističkom organizacijom, ali sa druge strane teroristi i ekstremisti koji su spremni da izvrše samoubilački napad zarad ideoloških ciljeva su daleko motivisaniji da se bore nego pripadnici NATO pakta.
Asimetrične pretnje predstavljaju vrstu pretnji koje su nove, nastaju iznenada, nagle su i nisu predvidive. Sa druge strane sistemi bezbednosti koji su organizovani na uobičajen način u slučaju nastanka ovakvih pretnji pokazuju se kao neefikasni i zastareli. Osnovna karakteristika asimetričnih pretnji odnosi se na izbegavanje frontalnog ili direktnog sukoba napadača i napadnutog. Faktor iznenađenja je nešto na šta se asimetričnost oslanja. Ovo možemo objasniti na primeru terorizma koji svakako spada u asimetrične pretnje. Teristički napad može da izvrši organizovana grupa ili čak pojedinac, ekonomski je isplativ jer samo jedna osoba opasana eksplozivom može da izazove jak efekat. Dakle jedan čovek sa eksplozivom, izbegavanjem direktnog sukoba nanosi štetu, proizvodi ljudske žrtve i alarmira ceo sistem bezbednosti. Ključna stvar je izazvati strah kod onih koji nisu direktno pogođeni terorističkim napadom ali su uplašeni za svoju bezbednost, a šta izaziva strah? Faktor iznenađenja.Plašite se jer ne znate ko je sledeći odnosno gde bi to mogao da se dogodi sledeći napad, ko bi mogle biti nove žrtve? Možda baš vi ili vama bliski ljudi.
Pored toga na pretnje kakva je terorizam ne možemo nikada da odgovorimo recipročno, zakonska regulativa ima manje mogućnosti kao i međunarodno ratno i humanitarno pravo. Kao asimetrične prenje pojavljuju se i upotrebe sredstava za masovno uništenje, nuklearne pretnje na prvom mestu, a potom i upotreba različitih bojnih otrova, otmice, ucene itd. Dakle sve ono što sa malo sredstava može da izazove veliku štetu. U pogledu meta asimetričnih napada one se mogu podeliti u mete u fizičkom i mete u virtuelnom prostoru.
Kako asimetrične pretnje gađaju slabosti i ranjivosti u jednoj državi ili sistemu bezbednosti kao mete u fizičkom smislu najčešće se pojavljuju kritične infrastrukture odnosno saobraćajnice, energetska postrojenja, komunikacije, vodosnadbevanje i odnose se na celokupno društvo jedne države. Na primer ukoliko teroristi ili neki drugi kriminalci uspeju da u vodovod ubace viruse i bakterije koje mogu da ugroze ljudski život, biće ugrožen veliki broj ljudi koji tu vodu konzumira. Kao mete u virtuelnom prostoru pojavljuje se sve ono što je ključno za protok i razmenu informacija, pa tako meta mogu biti svi računarski sistemi koji imaju bitne informacije za poslovanje i funkcionisanje jedne države. Hakeri su uspevali da dođu putem računarskih mreža do jako poverljivih podataka određenih država, da presreću puteve komunikacije i menjaju jako bitne podatke kao što su bolnički kartoni. Za to im je bio potreban samo jedan ili par računara. Dakle nesrazmera u pogledu sredstava za izvršenje napada i proizvedene štete je ogledalo sukoba današnjice.
Da bismo uspeli da odgovorimo na asimetrične pretnje neophodno je konstantno usavršavanje ekspertize u oblasti sajber bezbednosti i konstantne izmene u sistemima bezbednosti i odbrane, kako u organizacionom smislu tako i u ljudskim resursima. Ljudi koji rade u ovim sistemima se moraju konstantno edukovati, a prevencija svih nekonvencionalnih vrsta pretnji mora se podići na najviši nivo.
Piše: Jasmina Andrić
