DEEP FAKE I BORBA ZA RAZUM

Ukoliko bi vam neko rekao da možete da se pojavite na nekom drugom mestu i da kažete nešto što niste nikad rekli, pomislili biste pre svega  da je to naučna fantastika. Ipak sa razvojom Deep Fake tehnologije to više nije tako

Deep Fake tehnologija omogućava svakom sa dovoljno vremena i hardware-a da stvori privid stvarnosti da je neko rekao nešto ili se pojavio negde gde se nije pojavio. Upotrebom veštačke inteligencije, analizira se lice te osobe i glas. Nakon što veštačka inteligencije više puta pređe i analizira lice osobe koju želite da kopirate ona uz pomoć specijalnog programa dalje ubacuje to lice na lice glumca. Tehnički gledano, snimak će sadržati lice osobe koju kopirate ali sama osoba koja će se tu pojaviti biće u potpunosti neka druga osoba. Novinska angencija Bloomberg je uradila video prezentaciju o tome koliko je to tehnički moguće i opasno. Npr. kopirajući predsednika države, esencijalno možete da uz pomoć veštačke inteligencije i osobe koja slično zvuči  stvorite politički haos uz korišćenje tehnologije. Može se reći da su ovo lažne vesti ali na steroidima.

Preteča ove tehnologije u režiji lažne stvarnosti na rudamentarnom nivou jeste Photoshop. I dok je PS popravljao neke nedostatke ili postavljao osobe u različite događaje i slično ili menjao njihov opis, uvek je bilo lako utvrditi da li je slika Photoshop-ovana ili ne. Nikolaj Yezhov, pripadnik tajne sovjetske policije koja je obavljala Staljinove čistke, bio je i sam meta cenzurisanja, odnosno prvi primer menjanja stvarnosti u skladu sa željama Staljina. Predstavljanje lažne stvarnosti, na fotografiji u momentu kada je isti prestao da bude Staljinova desna ruka isti je izbrisan kao da nije postojao i time kreirana je lažna realnost.

OKO ŠPIJUNSKO

Problem sa Deep Fake jeste što su veoma teški da se detektuju. Sa druge strane mogu da predstavljaju ucenu tako što bi se lice osobe našlo u kompromitujućim snimcima. Šta više, sa razvojem tehnologije, video i audio snimak kao dokaz će gubiti verodostojnost jer će u mnogim situacijama lica kojima se stavljaju određene radnje na teret, iste demantovati da su se ikad odigrale ili da su to oni koji ih na snimku čine.

Sama tehnologija potekla je prevashodno iz kompanije Facebook, koja je istu koristila kako bi prepoznala osobe na slici i zatim ponudila Vam ukoliko vas prepozna na nečijoj slici da se tagujete. Ipak ova tehnologija jednako je opasna po privatnost i bezbednost korisnika koliko i CCTV kamere koje se nalaze u mnogim gradovima. Privatnost se sa ovakvom tehnologijom sve više gubi jer veštačka inteligencija vrlo lako može da napravi diferenciju između vas i milion drugih korsnika i da vas prepozna bilo gde da se nalazite. Ovakav softver češće će naići na zloupotrebe nego na korisnost.

Ukoliko se u nekoj zemlji održava masovni protest ili pobuna protiv režima koji krši ljudska prava ili u zemlji gde su ljudi rešili da svrgnu diktatora, korišćenje ovakvog softvera omogućava da režim vrlo lako prepozna učesnike i zatim izvrši masovna hapšenja ili mučenje svojih protivnika, ucene porodica i slično zbog učestvovanja osobe.

U Kini, ovaj sistem je doveden do savršenstva gde svaka osoba koja je skenirana ima momentom detektovanja na kameri izlistan svoj dosije. Ukoliko dodamo tome i da postoji socijalni kredit odnosno smanjivanje prava građana u odnosu na to kako se ponašaju i gde se svaki njihov korak prati, dolazimo do pravog distopijskog koncepta funkcionisanje države.

Pored pojedinaca i kompanija, svaka država ima mogućnost da ovu tehnologiju zloupotrebi. Ukoliko se pojavi popularni vođa protesta ili im ne odgovara vođa sindikata ili bilo koja druga ličnost, vlast može objaviti snimak te osobe u kojem se ista “samokompromituje” što za cilj ima da ubije volju osoba koje podržavaju tu ličnost. Uz Deep Fake tehnologiju ceo postupak je olakšan jer više nije ništa statično i sve je in vivo.

Donošenjem GDPR-a u Evropi postoji obaveza da se značajno uskladi prikupljanje podataka sa pravom na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Ostaje pak da se vidi koliko će se države pozivati na opšte dobro ili na opšti interes kako bi izbegle kršenje odredbi uredbe.

Pravo na privatnost i na slobodu govora su fundamentalna prava. Iako je tehnološki razvoj poželjna granica između korisnosti i bezbednosti nikad ne sme biti pređena.

Piše: Nikola Stojić