Na jednom medjunarodnom naučnom skupu pre desetak godina, centralna tema je bila geostrateško okruženje Republike Srbije. Jedan od izlagača bio je i penzionisani general JNA, koji se u svom izlaganju dotakao standarda pripadnika Vojske Srbije i istakao: Vojska Srbije broji oko 30.000 pripadnika, što je nepotrebno. Smanjite vojsku tri puta i povećajte platu toliko puta. S obzirom da sam na skupu učestvovao kao aktivni general Vojske Srbije, opkolili su me učesnici skupa da im kažem svoj stav o izjavi penzionisanog generala. Odgovorio sam im: General je izneo “svoju matematiku”. Nemote ga a priori osudjivati, već mu se suprostavite logikom.
DEDUKTIVNO – INDUKTIVNI PRISTUP
U teoriji postoje brojni pristupi istraživačkom procesu, koji se provode i u tzv. nenaučnom analitičkom radu, samo oni koji to čine, možda, toga nisu ni svesni. Tako na primer, nakon NINE ELEVEN (11.09.2001) i terorističkih napada na Njujork i Vašington, čelnici CIA su analizirali propuste u radu bezbednosne analitike. U tom smislu, izvršili su komparaciju logike naučnog pristupa (metodologija) i analitičkog rada službi. Došli su do zaključka da su to veoma slični pristupi i zapitali se – šta onda ne valja? Odgovor: korišćenje naučnih metoda nije zastupljeno u dovoljnoj meri u analitičkom radu pripadnika službi. Zadatak najpoznatijim naučnim institucijama države – PREDLOŽITI PLAN OBUKE ANALITIČARA. Predlog naučnih institucija: težište dati na primenu savremenih naučnih metoda.
Jedan opšti pristup naučno-istraživačkog procesa (Alpert i McDonald), sa aspekta odnosa metoda i teorije, dat je na slici.
Teorija je bafer napunjen saznanjima o delu objektivne stvarnosti. U nauci, problem je ono što ima rešenje. U sklopu problema istraživački tim uočava delić objektivne stvarnosti – predmet, koji nije dovoljno istražen i deduktivnim pristupom uspostavlja osnovnu hipotezu kao put ka mogućem rešenju, te bira istraživačku strategiju. Primenom raznih metoda i tehnika u itraživačkom postupku, kompletan i kompetentan istraživački tim dolazi do generalizacija o odabranom predmetu, koje, induktivnim putem, ugradjuje u postojeću teoriju. Tako se ciklus ponavlja, a teorija stalno obogaćuje novim saznanjima.
PRAKSA (STRATEGIJA)
U našem primeru, nakon NINE ELEVEN, američki predsednik Buš mladji donosi bezbednosnu strategiju, preventivnog karaktera, govoreći: Amerika је u ratu. Ovo је ratnodopska nacionalna strategija bezbednosti, koju zahteva ozblljan izazov sa kojim se suočavamo – porast terorizma koji podstiče agresivna ideologija mržnje i ubijanja, koja se američkom narodu u potpunosti prikazala 11. septembra 2001. godine.
Umni analitičari upozoravaju – ne preventivna, veće preemptivna strategija, što Čarls Kegli pojašnjava: Kopate vrt, a naidje zmija. Ašovom ubijate zmiju, za ne daj Bože. To je preventivno. Treba pustiti zmiju da prodje i nikom ništa. Ali, ako se zmija usmeri na vas, onda ašov i…to je preemptivno. Ovo s razloga, što za peventivno možete biti optuženi za prekomernu upotrebu sile. Čuj, da neko optuži SAD!!??
SPOJ TEORIJE I PRAKSE
Zapadni Balkan se talasa. Prividno nekonsolidovani istraživački tim (zapad), poučen neuspelim ranijim istraživanjima, pristupa opreznije („da se Vlasi ne dosete“), u metodološkom smislu. Umesto da odmah izadje sa osnovnom hipotezom za region, prividno nekonsolidovni tim istraživača se opredeljuje za pilot istraživanja, koja su poznata kao deo metodologije istraživačkog rada. Evropski deo „istraživačkog tima“ lansira „Novi model za Zapadni Balkan“, sa relativno prepoznatljivim ali širokim, nedovoljno precizno oivičenim i utvrđenim ograničenjima predmeta (preciznost i ograničenja su principi utvrdjivanja predmeta). Čeka se mart (Evropski savet) i maj (samit u Zagrebu, Hrvatska predsedava EU). Hipoteza za ovo pilot istraživanje se ne može prepoznati. Osim, što jedan od čelnika ovog tima, na bezbednosnom samitu u Berlinu izjavljuje: Ako EK u martu pokaže jasne signale o napretku Albanije i Severne Makedonije, daće saglasnost za otpočinjanje pristupnih pregovora sa tim zemljama. S druge strane, prekookeanski „deo istraživačkog tima“, u svom pilot istraživanju predmet, za sada, preciznije utvrdjuje i sužava ga na deo regiona (Kosovo i Metohija). Pri tome, može se prepoznati hipoteza pilot istraživanja: Ako Priština ukine takse od 100% na robu iz Srbije, a Beograd obustavi diplomatsku ofanzivu za povlačenje priznanja Kosova, stvoriće se uslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine o normalizaiji odnosa. Indikatori za potvrdjivanje hipoteze pilot istraživanja jesu utvrdjivanje sporazuma Beograda i Prištine o vazdušnom, željezničkom i kopnenom saobraćaju. Očekivati je da pilot istraživanja budu okončana do maja meseca ove godine.
Iako, naizgled liči na nekonsolidovan tim, ipak može se pretpostaviti da „istraživački tim“ nastupa jedinstvenom – susretnom strategijom (EU: top-down, SAD: bottom-up).
Ako budu uspešno obaveljena pilot istraživanja, bafer teorije biće popunjen novim saznanjima o regionu. Polazne osnove za nova istraživanja biće: 1) Albanija i Severna Makedonija otpočele pristupne pregovore sa EU, pri čemu je Severna Makedonija primljena u NATO i 2) Beograd i Priština se vraćaju dijalogu o normalizaciji odnosa. Postavlja se nekoliko pitanja: 1) da li će se objediniti istraživački tim, ili će rad nastaviti odvojeno, 2) da li će se i dalje ići u pilot istraživanja, ili odmah na osnovno istraživanje, 3) šta će biti predmet istraživanja i 4) kako glasi osnovna hipoteza?
Za očekivati je da posle maja, „istraživački tim“ odvojeno nastavi pilot istraživanja. Evropski deo tima baviće se operacionalizacijom „Novog modela“ i njegovom primenom u praksi, a prekookenaski deo tima Kosovom i Metohijom. Pri tome, može se nazreti hipoteza evropskog tima: Ako BiH dobije status kandidata za članstvo u EU, a Kosovo viznu libarelizaciju, te Crnu Goru primimo u članstvo, stvoriće se uslovi za brži napredak u imlementaciji novog modela. S druge strane, prekookeanski tim ima na raspolaganju „keca u rukavu“ za novo pilot istraživanje, a to je da Prištinu pritisne da pristupi formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu. Tako, hipoteza prekookeanskog tima može da glasi: Ako Priština formira Zajednicu srpskih opština na Kosovu, aduti Bograda da ne prizna nezavisno Kosovo biće svedeni na minimum.
Teško je pretpostaviti koliko dugo mogu da traju prethodno navedena pilot istraživanja i šta će ući u bafer proverene teorije. Ovo iz više razloga: 1) nepoznanica ponašanja objekta istraživanja, 2) promena objekta pilot istraživanja (fokusiranje na BiH, na primer), 3) zahtevi za proširenjem istraživačkih timova i 3) izbor novih metoda i tehnika. Aproksimativno, bafer teorije može da bude popunjen sledećim proverenim saznanjima: 1) BiH otpočinje pristupne pregovore, 2) Crna Gora primljena u EU i 3) Priština je formirala Zajednicu srpskih opština na Kosovu. Tako, susretna strategija „istraživačkih timova“ susreće se na Kosovu i Metohiji. To, samo po sebi, podrzumeva da nema potrebe za daljim pilot istraživanjima, odnosno da „istraživački tim“ može da nastupi jedinstveno. Šta je predmet i koja je osnovna hipoteza? Predmet se vraća formalnoj stvari – EU vodi pregovore Beograda i Prištine. Tako predmet može da bude – prijem Zapadnog Balkana (ono što je preostalo) u EU. Osnovna hipoteza može da glasi: Ako dodje do medjusobnog priznanja Beograda i Prištine, region će ubrzano biti primljen u EU, čime će se stvoriti uslovi za trajan mir u regionu.
Treba se pripremiti za preemptivnu strategiju. Priprema podrazumeva: potpuno poznavanje bafera teorije (dosadašnje i buduće informacije); izučavanje i ovladavanje metodima istraživanja i zahtev za dopunu „istraživačkog tima“ do njegove kompletnosti i kompetentnosti iz 1999. godine.
Podsećanje na godinu 1948, sukob s Kominternom. Tito je naredio generalima JNA da izučavaju dela đenerala Živka Pavlovića, a protiv njega se borio 1914, u sastavu tada nam neprijateljske (Austrougrska) vojske. Naš penzionisani general, s početka priče, nije Titin general iz 1948, a sada je u jednoj susednoj državi, koja je nastala u raspadu bivše SFRJ. I dalje se bavi matematikom.
Prof.dr Božidar Forca
