Po ugledu na brojne zemlje sveta, Crna Gora je krajem 2018. godine donela svoju novu Stategiju nacionalne bezbjednosti. Sve što u strategiji piše, praktično (pohvla uredniku) sadrži slika sa korica
Strategija je definisana na sledeći način: Strategija nacionalne bezbjednosti Crne Gore (u daljem tekstu: Strategija) je najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuje bezbjednosna politika Crne Gore i definišu mehanizmi i instrumenti za ostvarivanje i zaštitu nacionalnih bezbjednosnih interesa. Strategija predstavlja polazni osnov za izradu svih ostalih strateških dokumenata i planova iz domena bezbjednosne politike.
Dokument, strukturno, sadrži sledeće celine: uvodnik predsednika Crne Gore; Uvod; Osnovna opredjeljenja nacionalne bezbjednosne politike; Nacionalni bezbjednosni interesi Crne Gore; Elementi politike ncionalne bezbjednosti; Bezbjednosno okruženje (Strategijski kontekst-Globalno okruženje i Regionalni kontekst – Regionalno okruženje); Bezbjednosni izazovi, rizici i prijetnje; Crna Gora i bezbjednosni izazovi, rizici i prijetnje; Sistem nacionalne bezbjednosti (Struktura, Stanje, Krizno upravljanje, Resursi); Zaključak; Smjernice za implementaciju strategije; Prelazne i završne odredbe i Akcioni plan za sprovodjenje strtegije 2018-2020. Na kraju su date skraćenice koje se koriste u tekstu.
Kompletan dokument je uradjen na 58 strana, od čega je osnovni deo 28 strana, a ostalo je Akcioni plan.
U opštem strukturnom smislu posmatrano, dokument je izradjen slično kao što izgledaju takvi dokumenti u zemljama okruženja. S druge strane, dokument ima sadržajne specifičnosti kao i, logično, specifičan unutrašnji sadržaj. U daljem, daćemo samo osnovne stavove iz dokumenta.
Iz uvodnika predsednika Crne Gore izdvaja se:
– da je Crna Gora obnovila državnost mirnim, demokratskim putem, po najvišim evropskim standardima, što nije karakteristično za Balkan,
– da je Crna Gora ostvarila jedan od strateških spoljnopolitičkih ciljeva – ulazak u NATO, kao najuspešniji globalni odbrambeni i bezbednosni savez.
Ostalo su stavovi koji su poznati u političkom diskursu, a odnose se na mir, bezbednost, medjunarodne principe, poštovanje prava, zajedničko delovanje i slično.
Nacionalni interesi i ciljevi jeste poglavlje koje srećemo u svim poznatim strategijama. Medjutim, u većini strategija se prvo utvrde nacionalni interesi, pa se isti operacioalizuju na (strateške, nacionalne) ciljeve. U ovom dokumentu je situacija drugačija. Naime, utvrdjeno je 33 nacionalna cilja, čija je svrha – ostvarivanje tri nacionalna bezbednosna cilja.
Nacionalni interesi se klsifikuju na 1) vitalni, 2) strategijske i 3) ostale važne interese. Pri tome: važnih interesa je 5, a po 14 strategijskih i ostalih važnih interesa.
Nacionalni interesi su dati u Tabeli
| VITALNI | STRATEGIJSKI | OSTALI VAŽNI |
| Zaštita suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Crne Gore | Razvoj efikasnog i održivog nacionalnog bezbjednosnog sistema, |
Jačanje institucija sistema, |
| Unutrašnja stabilnost, | Prevencija i suzbijanje prijetnji i izazova koji mogu uticati na bezbjednost Crne Gore i njenih saveznika, | Samostalnost, nezavisnost i efikasnost pravosuđa, dostupnost pravosudnih organa i javno povjerenje u pravosuđe, |
| Zaštita života i imovine građana i ekonomskih dobara | Jačanje otpornosti, civilne spremnosti i sposobnosti za upravljanje krizama | Smanjenje stope kriminala sa težištem na visoko-tehnološkom, ekonomskom i drugim vidovima organizovanog kriminala, |
| Zaštita demokratije, pravne države i vladavine prava | Stabilan i dugoročan ekonomski razvoj |
Jačanje institucionalnih kapaciteta za jačanje integriteta, borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i korupcije, |
| Garantovanje i zaštita ljudskih prava i sloboda |
Kontinuirano unapređenje sistema sajber odbrane, bezbjednosti i sigurnosti |
Zaštitu kritičnih infrastruktura kroz podsticanje saradnje državnih institucija, civilnog i privatnog sektora, u cilju jačanja civilne spremnosti za odgovore na bezbjednosne izazove, rizike i prijetnje, |
| Jačanje kapaciteta za suprotstavljanje obavještajnom i hibridnom djelovanju drugih država, terorizmu i drugim oblicima organizovanog nasilja, organizovanog kriminala i korupcije, i prijetnji po ekonomske interese, |
Zaštitu mora i podmorja, hidro, solarnog i aero energetskog potencijala, |
|
|
Zaštita tradicije, kulture, jezika, nacionalnog identiteta i običaja, |
Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje u vanrednim situacijama izazvanim prirodnim, tehničko-tehnološkim, biološkim, hemijskim, nuklearnim, radiološkim i drugim nesrećama, | |
| Jačanje i razvijanje veza sa dijasporom i pružanje podrške u očuvanju crnogorske tradicije, kulture, jezika, nacionalnog identiteta i običaja, |
Jačanje transparentnosti sektora odbrane i bezbjednosti, i civilne kontrole oružanih snaga, |
|
| Zaštita prirodnih i svih drugih resursa i potencijala Crne Gore1, | Očuvanje i zaštitu prirode, biodiverziteta, zdrave životne sredine i promociju ekološke Crne Gore i održivog razvoja, | |
| Integracija u Evropsku uniju, | Obezbjeđenje zaštite informacionih resursa državne uprave i sistema bezbjednosti i odbrane od neautorizovanog pristupa ili modifikacije informacija u skladištenju, obradi ili prenosu uključujući mjere prevencije, detekcije, dokumentovanja, reakcije i otklanjanja posljedica, | |
| Jačanje kohezije i efikasnosti unutar NATO-a, | Poboljšanje životnog standarda građana ponudom kvalitetnijih javnih usluga kroz efikasne sisteme obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i elektronskih servisa informacionog društva, | |
| Promovisanje politike dobrosusjedskih odnosa i saradnje na regionalnom i globalnom nivou, | Razvijanje tolerancije u društvu i suzbijanje bilo kakvog oblika diskriminacije i ekstremizma u njegovim korjenima uključujući i prevenciju radikalizacije, deradikalizaciju i reintegraciju stranih boraca-terorista (FTF), | |
| Razvoj kapaciteta za učešće u misijama, operacijama i drugim aktivnostima NATO-a, kao i za podršku i pomoć saveznicima u slučaju potrebe, u skladu sa obavezama koje proističu iz članstva u NATO-u, |
Jačanje uloge akademske zajednice, civilnog sektora i medija, |
|
| Doprinos međunarodnoj stabilnosti kroz aktivno učešće u misijama EU i međunarodnim mirovnim misijama i operacijama UN. |
Podsticanje istraživanja, razvoja i korišćenja novih tehnologija. |
Tri su nacionalna bezbednosna cilja: 1) bezbednost gradjana, društva i države; 2) jačanje nacionalne bezbednosne institucije i 3) stvaranje uslova za preventivno delovanje i adekvatno reagovanje na bezbednosne izazove, rizike i pretnje.
Elemente politike nacionalne bezbjednosti čine nacionalna bezbjednosna politika, vanjska politika, ekonomska politika, politika odbrane, politika unutrašnje bezbjednosti, politika zaštite od prirodnih i vještački izazvanih katastrofa, politika zaštite ljudskih prava, socijalne politike i druge politike. Ti elementi su u kraćem opisani u strategiji.
Bezbednosno okruženje je klasifikovano na globalni i regionalni kontekst što je na jednoj stranici opisano.
Bezbednosni izazovi, rizici i pretnje su gotovo identični kao što je to identifikovano u strategijama zemalja okruženja (Srbija i Hrvatska, pre svega), svakako sa odredjenim specifičnostima. Polazeći od toga da je oružana agresija realna pretnja, a da je njena verovatnoća značajno smanjena, ostali bezbednosni izazovi, rizici i prtnje identifikovani su kao:
- terorizam i nasilni ekstremizam,
- proliferacija konvencionalnog i naoružanja za masovno uništenje,
- sajber pretnje,
- hibridne pretnje,
- organizovani kriminal
- ugrožavanje javne bezbednosti,
- ugrožavanje eonomske i energetske bezbednosti,
- ilegalne migracije,
- obaveštajno delovanje,
- ugrožavanje ili uništenje elemenata kritične infrastructure,
- bezbednost mora, podmorja i morskog dna,
- prirodno i veštački izazvane nesreće i katastrofe i
- nedostatak prirodnih resursa i degradacija životne sredine.
U poglavlju 6, razradjen je odnos Crne Gore prema bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, što je slično kao u strategiji Slovenije.
U prvom delu data su četiri osnovna prinipa delovanja Crne Gore:
- jedinstvo akcije,
- predvidjanje i prevencija,
- efikasna upotreba resursa i
- otpornost i sposobnost oporavka.
U drugom i obimnijem delu poglavlja 6, razradjen je način reagovanja Crne Gore na svaki od navedenih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. U opštem smislu posmatrano, to reagovanje će se zasnivati na medjunarodnim propisima, interesima i kpacitetima zemlje i podršku NATO.
Polavlje 7 jeste Sistem nacionalne bezbednosti. Na pomalo čuda način, struktura tog Sistema je klasifikovana na: 1) osnovne elemente i 2) posebne elemente.
Osnovni elementi sistema nacionalne bezbjednosti su: Skupština Crne Gore, Predsjednik Crne Gore, Vlada Crne Gore, Savjet za odbranu i bezbjednost, tužilaštva i sudovi, snage bezbjednosti (Vojska Crne Gore i policijske snage) i obavještajno-bezbjednosni sektor.
Posebni elementi sistema nacionalne bezbjednosti su: građani, lokalna samouprava, snage za djelovanje u vanrednim situacijama, dobrovoljna udruženja građana, privredna društva, agencije za privatno obezbjeđenje i zaštitarske službe, nacionalna lovačka organizacija, radio-amateri i drugi subjekti od značaja za bezbjednost i odbranu.
U drugom delu poglavlja 7 definiše se stanje bezbednosti Crne Gore. Interesantno je da se to stanje utvrdjuje kao REDOVNO (otuda ta reč u naslovu članka), VANREDNO i RATNO.
U trećem delu poglavlja 7 samo se navode osnovni elementi Kriznog upravljanja, s napomenm da se ono oslanja na standard NATO i predvidjaju aktivnosti koje Crna Gora, u tom smislu, treba da realizuje.
U četvrtom delu poglavlja 7 utvrdjeni su osnovni resursi Sistema nacionalne bezbednosti: 1) ljudski i 2) materijalni resursi.
Osma celina strategije jeste Zaključak, koji je gotovo identičan tom delu dokumenta u zemljama okruženja.
Kao smernice za implementaiju strategije, utvrdjene su:
- Definisati sistem za upravljanje u kriznim situacijama
- Regulisati interventne rezerve
- Regulisati pitanje kritičnih infrastruktura
- Uskladiti zakone o Vojsci i odbrani
- Uskladiti propise u oblasti elektronskih komunikacija.
Drugi deo dokumenta jeste Akcioni plan za sprovodjenje strategije (2018-2020). Taj plan je zasnovan na tri strateška cilja. Interesantno je da su ti ciljevi drugačije utvrdjeni od onih koji su dati u tekstu osnovnog dokumenta (nacionalni bezbednosni ciljevi), i glase:
STRATEŠKI CILJ 1. RAZVOJ EFIKASNOG I ODRŽIVOG NACIONALNOG BEZBJEDNOSNOG SISTEMA
STRATEŠKI CILJ 2. PREVENCIJA I SUZBIJANJE IZAZOVA I PRIJETNJI KOJI MOGU UTICATI NA BEZBJEDNOST CRNE GORE I NJENIH SAVEZNIKA
STRATEŠKI CILJ 3. JAČANJE OTPORNOSTI, CIVILNE SPREMNOSTI I SPOSOBNOSTI ZA UPRAVLJANJE KRIZAMA
U daljem, metodološki korektno, svaki strateški cilj je opisan i dat je tabelarni prikaz njegovog dostizanja koji obuhvata:
– operativne ciljeve,
– indikator učinka
– početno stanje
– stanje na kraju sprovodjenja AP
– nadležne institucije, nosioce i aktivnosti
– rok nosiocu aktivnosti
– planirana sredstva i
– izvor finansiranja.
Odnos strateških (3) i operativnih (10) ciljeva dat je u Tabeli.
| STRATEŠKI CILJ | OPERATIVNI CILJEVI |
| STRATEŠKI CILJ 1. RAZVOJ EFIKASNOG I ODRŽIVOG NACIONALNOG BEZBJEDNOSNOG SISTEMA | Razvoj operativnih sposobnosti Crne Gore |
| Jačanje nacionalnih obaveštjnih, kontraobaveštajnih i bezbednosnih kapaciteta | |
|
STRATEŠKI CILJ 2. PREVENCIJA I SUZBIJANJE IZAZOVA I PRIJETNJI KOJI MOGU UTICATI NA BEZBJEDNOST CRNE GORE I NJENIH SAVEZNIKA
|
Unaprdjenje sposobnosti za odgovor na prepoznate asimetrične izazove, rizike i pretnje |
| Unapredjenje Sistema sajber odbrane, bezbednosti i sigurnosti | |
| Unapredjenje Sistema za borbu protiv orgaizovanog kriminala i korupcije | |
| Unapredjenje Sistema za borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma | |
| Unapredjenje Sistema za borbu protiv ilegalnih migracija | |
| STRATEŠKI CILJ 3. JAČANJE OTPORNOSTI, CIVILNE SPREMNOSTI I SPOSOBNOSTI ZA UPRAVLJANJE KRIZAMA
|
Donošenje zakona i podzakonskih akata, opštih i drugih akata o sistemu kriznog upravljanja |
| Razvoj civile spremnosti i otpornosti | |
| Razvoj nacionlnih kapaciteta za odgovor na prirodne i veštački izazvane katastrofe, epidemije i pandemije |
UMESTO ZAKLJUČKA
Polazeći od činjenice da svaka zemlja usvaja propise u nekoj sferi delatnosti kakvi joj odgovaraju (nacionalni interes i medjunarodna-koaliciona obaveza), ipak, za novu Strategiju nacionalne bezbednosti Crne Gore se mogu izvući neki zaključci teorijskog i praktičnog karaktera.
U teorijskom smislu posmatrano, osnovna zamerka dokumentu jeste odnos interesa i ciljeva, kao relacije pojmova različite opštosti, s jedne i kvalitativno i kvantitativno iskzaivanje ciljeva i interesa, s druge strane. Običnom čitaocu, kakvom strategija treba da bude namenjena, vrlo teško je da razazna šta je šta.
S praktičnog aspekta posmatrano, može se konstatovati: 1) strategija jeste slična takvim dokumentima u okruženju i šire u Evropi, 2) prvi strategijski interes (spoljnopolitički) – ulazak u NATO, Crna gora je ostvarila, ostaje drugi – pridruživanje EU, koji je, u bezbednosnom smislu posmatrano, (slično kao i Hrvatska) manje značajan od prvog i 3) svi ostali aspekti strategije, uključujući i akcioni plan, jesu deklarativni stavovi političkog diskursa.
Prof.dr Božidar Forca
