Činjenica je da ljudi danas, ili oduvek, žive na tri načina: kako hoće, kako mogu i kako moraju. Malo je onih koji se mogu pohvaliti da žive kako hoće. Najviše ljudi živi kako može. Broj ljudi koji živi kako mora, sve više se povećava. Upravo taj aspekt – živeti kako mora, jeste predmet našeg rada, sa jednog posebnog aspekta posmatrano
Odmah po objavljivanju varednog stanja u Republici Srbiji, kao pripadnik „rizične grupe“ (dijabetes, vaskularni problemi), sa suprugom sam iz Beograda prešao u rodno selo – samoizolacija. U stanu u Beogradu ostali su moja ćerka, zet i dva unuka, a neposredno blizu njih i druga ćerka i unuka. VOLIM IH NAJVIŠE NA SVETU. Dani teku nekako, ali noći su duge. Dok realizujem ON LAIN nastavu (kao profesor na jednom Fakultetu), svoje najmilije vidim na viberu. Ne znam kad mi je teže, kad se veza uspostavi, ili kad je prekinemo. ON LINE LIFE in the CONTIGENCY CONDICIONS.
KONTIDZENSI USLOVI
Uslovi neke pojave su sve druge pojave koje, delom ili u celini, doprinose da se konkretna pojava dogodi. U opštem smislu posmatrano, da bi se neka pojava dogodila, postoje: dovoljni, neophodni i efektivno odredjujući-delatni uslovi (činioci). Presek tih uslova jesu uzroci neke pojave. Bitno je razlikovati uzrok i povod, kao uslove neke pojave. Svi uslovi koji nisu uzroci ili činioci, nazivaju se okolnostima (manje značajni) u kojima se neka pojava dogodila.
Navedeni skup uslova neke pojave, pre svega, karakterističan je za prirodne pojave. U društvenim pojavama i procesima, zbog teško procenjivih ciljeva i varljivih ljudske svesti i savesti, teško je utvrditi relaciju uslova, kao što je napred navedeno.
Šta su kontidzensi uslovi?
Reč „kontidzensi“ je stranog porekla i teško se prevodi na srpski jezik. Često se koristi u vojne svrhe, kada, u opštem smislu, predstavlja nešto potencijalno moguće. Na primer, u plairanju odbrane zemlje postoje stalni plan odbrane i planovi za reagovanje na trenutnu krizu. Pored tih planova, rade se i „kontidzensi planovi“, kao reagovanje u raznim realno mogućim situacijama: poplave, zemljotresi i druge prirodne nesreće i katastrofe. Dakle, kontidzensi plan je celovit na pretpostavkama zasnovan način reagovanja vojske (snaga odbrane) u raznim situacijama ugrožavanja bezbednosti.
Kontidzensi plan, u stvari, jeste scenario koji se radi po modelu ŠTA – AKO. U tom smislu, prvo se procenjuje AKO. To AKO jesu uslovi koji mogu dovesti do ugrožavanja bezbednosti. Tako na primer, postoji softver koji detektuje posledice plavljenja koje će se dogoditi nizvodno ako nivo reke Dunav kod Bezdana (ulaz u Srbiju) poraste za jedan metar. Dakle, to je vrlo pouzdan program koji saopštava ŠTA će se desiti AKO Dunav poraste.
Drugo i centralno pitanje jeste: 1) ŠTA preduzeti da se ne dese posledice ako Dunav poraste – prevencija i 2) ŠTA preduzeti kad Dunav poraste i dese se stvarne posledice (plavljenje) – represija. Dakle, prevencija i represija jesu odgovori na pojave ugrožavanja.
Prevencija obuhvata skup poslova, aktivnosti i mera koje se sprovode i donose da se ugrožavanje predupredi na adekvatan način, što podrazumeva da se ono spreči, odloži ili ublaže posledice ako nastupi. Kad je u pitanju oružano ugrožavanje zemlje, prevencija je prepoznatljiva po zadatku – odvraćanje od oružanog ugrožavanja. Medjutim, kad su u pitanju prirodne nesreće i katastrofe, činjenica je da se one ne mogu sprečiti, ali se mogu predvideti (delom) i može se pripremiti sistem za ublažavanje njiohovog delovanja. Na primer, poplava se može delom predvideti, a u tom smislu radnje koje spadaju u prevenciju jesu: procena rizika, osavremenjavanje sistema ranog upozorenja, opremanje i osposobljavanje snaga sistema zaštite i spasavanja, podizanje nasipa, sklanjanje ljudstva i pokretnih stvari i druge.
Represija je odgovor sistema bezbednosti kada se pretnja dogodi. U zavisnosti od vrste pretnje, različite su mere, poslovi i aktvnoti zastupljeni u represiji. Tako, nije isto reagovanje sistema bezbednosti u odbrani zemlje od oružanog ugrožavanja spolja (1999), ili u uslovima unutrašnjeg ugrožvanja ustavnog poretka (2003) i bezbednosti, ili, pak u slučaju prirodnih nesreća i katastrofa (2014, 2020). Medjutim, zajedničko za reagovanje sistema bezbednosti za sve vrste ugrožavanja jeste preduzimanje mera koje se imenuju kao: vanredno stanje, ratno stanje, vanredna situacija, mobilizacija i druge.
Navedena stanja jesu vrste mera čije je donošenje u nadležnosti različitih nivoa upravljanja sistemom i u sistemu nacionalne bezbednosti, što je regulisano Ustavom, zakonima i podzakonskim aktima. Takodje, u zavisnosti od vrste pretnje, neko od navedenih stanja može biti proglašeno (uvedeno) i pre ili netom nakon početka delovanja pretnje. Tako na primer, vanredno stanje može da se uvede ako se „pouzdano“ može pretpostaviti da zemlji preti oružana agresija ili neki drugi nevojni oblik ugrožavanja (moguće poplave, raste Dunav od izvora).
U skladu s navedenim, KONTIDZENSI USLOVI jesu uslovi života i rada gradjana, društva i države koji nastaju od momenta uvodjenja nekog od stanja koja smo napred naveli.
ON LAJN ŽIVOT
Vanredno stanje, koje je uvedeno u Republici Srbiji (ali i brojnim državama sveta), zbog delovanja koronvirusa, jeste mera koja je u nas utvrdjena Ustavom i bliže uredjena Zakonom o odbrani i podzakonskim aktima. U našem pravnom pojmovno-kategorijalnom aparatu postoji i institut vanredna situacija, koja nije previdjena Ustavom, ali jeste utvrdjena i uredjena Zakonom o vanrednim situacijama, Nacionalnom strategijom zaštite i spsavanja u vnrednim situacijama i drugim propisima.
Suština navednog stanja (vanredno stanje ili vanredna situacija), sadržana je u reči VANREDNO. Dakle, to „vnredno“ podrazumeva da se život gradjana, društva i države, od momenta proglašenja stanja znatno menja u odnosu na redovno stanje.
Šta se menja?
Teško je odgovoriti na pitanje šta se menja u uslovima imenovnim kao VANREDNO, odnosno zdravorazumski je odgovor – menja se sve. Po difoltu, kad se kaže sve, to podrazumeva i ništa. Naime, vanredno stanje je mera, ali život ide dalje, osim za one koje je javna opasnost (pretnja) zbog koje je uvedeno vanredno stanje, lišila života. U tom smislu, to šta se menja odredjuju KONTIDZENSI uslovi.
U opštem smislu posmatrano, kad se sagledaju odrdbe Ustava, zakona i podzakonskih akata, proglašenje (uvodjenje) navedenog stanja podrazumeva: 1) da se mogu ograničiti neka od ljudskih prava i sloboda koje su zajamčene Ustavom, 2) da gradjani, društvo i država prelaze na funkcionisanje u uslovima tog stanja, u skladu s planovima koji su trebali biti pripremljeni za takvo stanje, pre njegovog nastupanja, 3) da gradjani, društvo i država imaju obavezu postupanja u skladu s merama koje za to stanje utvrdi nadležni državni organ, 4) da nadležni državni organi imaju pravo da zarad suprostavljanja javnoj opasnosti (pretnji) mobilišu dodatne snage i sredstva subjekata sistema nacionalne bezbednosti (izvršni deo sistema, kako ga vidi Strategija NB) i 5) da nadležni državni organi imaju pravo sankcionisanja onih koji se ne pridržavaju mera utvrdjenih za proglašeno stanje.
Kada zemlju oružano (agresija) napadne neprijatelj, suština je mobilisati maksimalan broj pripadnika Vojske, koji će se oružano suprostaviti agresoru. S druge strane, svi drugi subjekti sistema bezbednosti (pre svega sistema odbrane) dužni su da postupaju u skladu s planovima za vreme vanrednog ili ratnog stanja. Svi ti subjekti, primarno, rade za potrebe Vojske, ali i održavanja koliko-toliko mogućeg života u državi.
A gradjani?
Deo gradjana je rasporedjen u subjektima sistema bezbednosti (odbrane), a deo ne podleže toj (vojna i radna) obavezi. Sudbina tih koji su „nerasporedjeni“ (a ostali su u državi), zavisi od uspeha „rasporedjenih“ i pridržavaja mera za reme vanrednog ili ratnog stanja. Kad je rat – oružana borba u pitanju, istorijski posmatrano: naša je sudbina – ode narod za vojskom.
KORONAVIRUS
Ovaj put nije u pitanju oružano ugrožavanje zemlje, već javna opasnost (pretnja). Svetska organizacija zdravlja proglasila je pandemiju zbog delovanja koronavirusa. Brojne zemlje, pa i Srbija, u skladu s tim, proglasile su epidemiju i uvele vanredno stanje. Od koga – nije u potpunosti poznato. Gde je – svuda medju nama.
Prva linija odbrane od koronavirusa nije mobilisana Vojska (oružana sila), već – GRADJANI. Gradjani, u ovom slučaju, imaju dva ključna ugla posmatranja: 1) gradjani rasporedjeni u zdravstveni sistem i 2) svi ostali.
Da li su poznati KONTIDZENSI uslovi? Najvećim delom – NE. Pa kako onda da se reguliše život u zemlji – ON LAJN.
ON LINE je angliizam, koji u najopštiem znači „umrežen“, „na vezi“, „povezan“, pre svega u smislu komunikacije putem računara-informacione tehnologije na Internetu (on lajn kupovina, on lajn seminari, on lajn nastava…).
U uslovima delovanja koronavirusa, činjenica, suština je da se spreči kontakt medju gradjanima, jer se, po dosadašnjim saznanjima, virus prenosi neposrednim kontaktom ljudi ili dodirivanjem stvari koje su prethodno dodirivli i zaraženi.
Kako treba da reaguje prva linija odbrane – GRADJANI? Da bi prvi deo linije odbrane – zdravstveni sistem, bio koliko-toliko u stanju da pruži pomoć zaraženima, drugi (brojniji) deo treba da sedi u svojoj kući i maksimalno izbegava bilo kakav kontakt s drugim osobama. Možda neukusno poredjenje, ali davno je Paskal rekao – ključni problem nastaje zbog toga što ljudi ne mogu mirno da sede u svojoj kući.
Nešto manje od sedam miliona gradjana (izuzeti su samo mobilisani delovi sistema bezbednosti, podrazumevajući i zdravtsveni sistem) treba „mirno“ da sedi u svojoj kući i, ON LAJN, ponaša se u skldu s merama za vreme vanrednog stanja.
Jesu li svi „nerasporedjeni“ gradjani ON LAJN? Nisu. Pa kako onda funkcioniše ON LAJN ŽIVOT? Ko je ON možda pretekne, a koliko će ostati (privremeno ili trajno) na OFF, znaće se u vremenski neodredjenom trenutku budućnosti.
EPILOG
Vanredno stanje je proglašeno, to je činjenica. Medjutim, mi ne bi bili MI, kad ne bismo (manji deo) osuli drvlje i kamenje na one što to stanje proglasiše i kritikovali mer
e koje uvode.
Umesto „prepucavanja“ (politikanstvo u lične svrehe): ko je proglsio vanredno stanje, da li je to učinjeno po zakonu, kakve su mere koje se uvode i „oni bi to bolje“,
GRAĐANI, POGOTOVO NERASPOREDJENI: SEDIMO MIRNO U SVOJOJ KUĆI; POKRETNA RIZIČNA GRUPA, BILO BI DOBRO, DA POMOGNE NEPOKRETNOJ RIZIČNOJ GRUPI U ONOME U ČEMU MOŽE.
Dok mirno sedimo u svojoj kući – pronadjimo i proučavajmo život kameleona.
Prof.dr Božidar Forca
