Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva donela je veoma značajnu strategiju upravljanja podacima odbrane, koja treba da iskorsiti mogućnosti sistema odbrane za održivu vojnu i poslovnu prednost koja je sigurna i koja je na prvoj liniji fronta. Možemo li nešto naučiti iz ovog dokumenta i da li Vojska Srbije može iskoristiti svoje kapacitete na pravi način kako bi iskoristila šanse koje su joj otvorene u ovom nesigurnom vremenu?
Internet, selotejp, digitalna fotografija, strategija, radar, higijenski ulošci, mikrotalasna… Ono što je zajedničko ovim pojmovima jeste to da ih je izumela vojska (i to su samo neke od njih) i mi danas ne možemo zamisliti život bez njih. Vojske sveta su zbog svoje inovativnosti doprinele i poslovnom svetu zemalja kojima pripadaju, omogućivši višestruku korist. Srbija kao vojno neutralna zemlja koja je razvila dobre odnose sa velikim brojem zemalja i Vojska Srbije koja ima razvijeno vojno školstvo, istraživačke institute, tehničko-opitni centar i namensku industriju, time poseduju sve neophodne resurse da razviju nove inovativne pristupe Nacionalnoj bezbednosti ali i razvoju privrede. Kako? Odgovor na to pitanje treba tražiti na svakom koraku, a svakako te odgovore treba tražiti i u strategijama ,,velikih’’ , a priliku u šansama koje će biti otvorene neko vreme.
Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva je u stopu pratilo poteze Ministarstva odbrane SAD-a (koje je to uradilo pre par meseci), usvojivši Strategiju upravljanja podacima odbrane. Ova strategija ima sedam glavnih ciljeva koji između ostalog treba da poboljšaju pristup, kvalitet, poverljivost, integritet, tačnost i dostupnost podataka o odbrani, implementiranje sistema upravljanja podacima na svim nivoima ministastva, radi osiguranja odgovornosti za čuvanje podataka koje treba da podstiče dosledno korišćenje podataka za donošenje odluka u celom sistemu radi poboljšanja koherentnosti informacija koje se iz nje dobijaju. Veoma bitno se ističe unapređenje znanja, obrazovanja i ponašanja zaposlenih kako bi se osiguralo da se podacima upravlja kao strateškim sredstvom i time omogućiti iskorišćavanje novih tehnologija kako bi se donosile odluke i potezi vođeni podacima i time se izašlo u susret IKT, poslovnim i operativnim izazovima.
Ovo nam govori da se sada podacima i informacijama kao i njihovoj bezbednosti i upravljanju daje daleko veći značaj, a da se analitici, nauci o podacima, razvoju veštačke inteligencije otvaraju vrata za velike poduhvate u sistemu odbrane. To svakako jeste budućnost. Sa druge strane, Rusija već ima ovaj pristup usađen u svojoj strategiji ali je ona to dodatno definisala i unapredila kroz strategiju razvoja veštačke inteligencije koju je sačinila ruska Sberbanka.
Kroz više intervjua koje smo uradili kroz magazin ,,Odbrana i bezbednost’’ naši sagovornici su isticali nedostatak podataka, lošeg upravljanja podacima i nekoherentnost istih, što je dovelo do niza loših odluka komandanata i drugih delova sistema koji nisu imali podatke koji su imali drugi delovi JNA i kasnije Vojske SRJ i najzad Vojske Srbije. Jednom rečju, nedostajala nam je inovativnost u upravljanju podacima, njihovom korišćenje i donošenju odluka i akcija koje su vođene podacima. Analitičari su dosta toga propustili i danas, te je sada svakako moranje da se analitika u sistemu odbrane digne na novi nivo. Analitičari nisu i ne treba da budu kao analitičari koji se često mogu videti na televiziji, ispravna reč za te osobe bi bila komentatori, koji su i kao sportski komentatori naučili napamet koliko je koji igrač dao golova u sezoni, koje je godište, koji su mu potezi… a to su zamenili time što su naučili koliko su dužine topova ili broj borbenih vozila. Ozbiljna analitika je daleko iznad toga.
Nauka o podacima je ono što se rapidno razvija u poslednjih deset godina i ona je dala velike koristi privredi u svetu, a sada sve više i odbrani i bezbednosti. Nauka podataka je interdisciplinarna oblast koja koristi naučne metode, procese, algoritme i sisteme da bi izvukla znanje i uvid iz mnogih strukturalnih i nestrukturiranih podataka. Ona nam daje mogućnost da iskoristimo velike podatake(Big Data) kako bi ih protumačili, otkrili zakonitosti u njima(Data mining) posle čega bi sastavili izveštaje i zajedno sa drugim analitičarima i vođstvom razmatrali kako da na osnovu dobijenih podataka doneti najbolje odluke koje su vođene podacima. Tu se dodatno mogu koristiti mašinsko učenje (Machine Learning) i veštačka inteligencija (Artificial Intelligence). Srbija ima odličnu podlogu za razvoj naučnika za podatke i više fakulteta se bavi ovom problematikom, a kadrovi su traženi kao zlato.
Hipotetički možemo pogledati situaciju oko trenutne pandemije u kojoj je naša zemlja mogla da iskoristi inovativni pristup i tako bude ispred svih, nažalost tu smo priliku propustili. Naša zemlja je imala šansu da dođe do više podataka o korona virusu preko Izaslanstva Odbrane koja su u nadležnosti Vojno Obaveštajne Agencije, koji bi te podatke i izveštaj dostavili matici. Ministarstvo odbrane bi sa timom za podatke (koji bi hipotetički trebalo da sačinjava više naučnika za podatke, analitičare odbrane i druge članove) uspela da uradi predviđanja zasnovanih na primljenim podacima. Izveštaji bi bili prezentovani Savetu za nacionalnu bezbednost, koji bi mogao da donese odluke vođene podacima, koristeći analitiku i nauku o podacima pravovremeno. Tako bi ugrabili priliku na vreme, aktivirali bi namesnsku industriju i privredu da se orijentišu na pravljenje medicinske, zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i možda čak na pravljenje respiratora.
Pored toga bi se ranije pristupilo zatvaranju granica, otvaranju karantina i mera za sprečavanje širenja korona virusa. Tako bi mala zemlja kao što je Srbija bila daleko ispred svih Evropskih zemalja sa razmišljanjem i kasnije profitom, ali smo takvu šansu propustili. Možda može delovati nemoguće ali tu trebamo naučiti od Izraela koji ima ovakav pristup i koji je zahvaljujući svojim inovacijama danas jaka zemlja, koja je pobedila veliki broj izazova i ratova u poslednjih 70 godina. Svakako treba razmišljati pozitivno i inovativno kako bi iskoristili nove šanse.
Ministarstvo odbrane Srbije mora da se prilagođava sadašnjem vremenu i tako doprinositi većem nivou bezbednosti zemlje i jačanju privrede.Možda ne možemo napraviti novi internet, ali možemo dosta toga uraditi za dobrobit naše zemlje. Inovacije su postale moranje, a ne opcija i u skladu sa tim, prvo treba ulagati u ljude i njihovo znanje.
Piše: Miloš Tišma
