PROLOG: Peca Gaučos ribu na reci Rio Bravo. U jednom trenutku u nameri da baci udicu što dalje, zakači granu drveta ispod koga je sedeo, a roj osa se sjuri na njega. Ne mogavši da se odbrani od osa, Gaučos skoči u reku i – POJEDOŠE GA PIRANE.
Ništa više neće biti kao pre! To je najčešća izreka koja se čuje prilikom odredjenih dogadjaja u svetu, koji se kao simbol početka kraja ili kraja početka odredjenih društvenih procesa dešavaju u medjunarodnim odnosima. Mnogi će se složiti da rušenje Berlinskog zida, kao simbol „kraja“ Hldnog rata, jeste dogadjaj o kojem govorimo. Malo ko, ko se išta pita u svetu, nije rekao navedeno – ništa više neće biti kao pre. S druge strane, društveni procesi su tekli dalje, sa ne baš uverljivim pokazateljima da ništa nije kao pre. Tako, sama od sebe nametnula se druga izreka – sve je isto, samo njega nema.
Sa bezbednosnog aspekta posmatrano, netom nakon Hladnog rata, Generalni sekretar UN je pokušao da sa „vidjenim“ i umnim ljudima uspostavi jednu listu onoga što svetu preti. Sačinjena je lista, koja nikada i nigde zvanično nije usvojena, iako je neki nazivaju Izvetajem UN. Ta lista izgleda ovako: 1) ekonomske i društvene pretnje (uključujući siromaštvo, zarazne bolesti i ekološka uništavanja), 2) unutardržavni sukobi, (uključujući građanski rat, genocid i druga masovna nedela), 3) međudržavni sukobi, 4) nuklearno, radiološko, hemijsko i biološko oružje, 5) terorizam i 6) međunarodni organizovani kriminal.
PROCESI
Društveni procesi, sagledani kao odnosi medju državama, ali i između drugih društvenih struktura (grupa), odvijaju se u amplitudi čiji su krajnji polovi saradnja i sukob. Drastičan oblik sukoba jeste borba (rat). U sukobu se suprostavljene strane medjusobno ometaju dok se u borbi nište.
Bezbednost na nacionalnom i medjunarodnom nivou proširena je sa čisto vojne u političku, ekonomsku, socijetlnu i ekološku ravan (sector). Sve poznate strategije nacionalne bezbednosti zemalja sveta identifikovale su izazove, rizike i pretnje. Spisak tih pojava ugrožavanja različit je od države do države, ali se principijelno posmatrano nalazi u okviru navedenih sektora bezbednosti. Iako se, eksplicitno ili implicitno, nevojne pretnje naglašavaju u strategijama, a oružani sukob smatra malo mogućim, ipak, u praksi se i dalje najveći značaj pridaje baš oružanim sukobima. Na to ukazuju brojne analize, koje se pojavljuju u svetskim medijima, a plod su, kako naučnih, tako i stručnih analiza i pogleda.
KRIZNA ŽARIŠTA
Samo površna analiza najuralgičnijih procesa i događaja u svetu danas, ukazuje na to da gotovo da nema nijednog slučaja koji se pominje, a da nije vezan za sukob među i u državama. U brojnim analizama kriznih žarišta sveta, njihov broj se kreće od pet do preko 12. Navešćemo samo neka viđenja:
- a) Severna Koreja (nuklearne probe), 2. Južno kinesko more (sedm država se spori oko granica), 3. Bliski istok, nezaobilazni, (sa obuhvatom Sirije i Jemena) 4. Venecuela (unutrašnji sukob, uz direktno mešanje velikih sila), 5. Ukrajina (Rusija problem ne vidi, jer se Ukrajina “vratila” u okrilje Rusije, a zapd to gleda kao nelegitimnu aneksiju koju je Rusija izvela prema Ukrajini);
- b) Jemen, 2. Avganistan, 3. Napetosti izmedju SAD i Kine u ekonomskom, al ii u svakom drugom pogledu, 4. Sukobi na relaciji SAD, Saudijska Arabija, Izrael i Iran, 5. Sirija (nastavka sukoba nakon razbijanja ISIL), 6. Nigerija, 7. Južni Sudan, 8. Kamerun 9. Ukrajina i 10. Venecuela;
- c) Amerika – Iran (plus Izrael), 2. Mediteran, 3. Libija, 4. Sirija, 5. Zapadni Balkan, 6. Ukrajina i 7. Antagonizmi SAD-Rusija (vojno opkoljavanje Rusije od strane NATO).
- d) Ukrajina, 2. Severna Koreja, 3. Napetost Kina-Japan, 4. Izrael, 5. Sirija, 6. Libija, 7. Turska, 8. Meksiko, 9. Nigerija, 10. Jemen i 12. Avganisatan.
Navedeni su, samo taksativno, ključni žarišni regioni sveta. Osnovna karakteristika tih žarinih regione jeste sukob interesa država regiona i svetskih sila. Ništa novo, medjunarodne odnose kroje svetske sile, a medjunarodno pravo važi koliko one dozvole.
SITUACINO REAGOVANJE
Društveni procesi teku, a u žižu svetske javnosti u različitim vremenskim intervalima upada neko od napred navedenih žarišta. Fokus na neko od kriznih žarišta postaje uočljiviji kada se neki od interesa velikih sila ne ostvaruje onako kako su sile projektovale. Principijelno posmatrano, to situaciono reagovanje prepoznatljivo je po već vidjenom modelu kriznog upravljanja, sa povremenim inovacijama: 1) veliki ne ratuju, već trguju, 2) mali osećaju krizu na sopstvenoj koži, 3) kriza se, formalno, podiže do nivoa Saveta bezbednosti, gde “vlada” VETO velikih, odnosno nemoć medunarodne zajednice da preduzme bilo kakve mere, 4) kriza se prolongira u nedogled i dodaje na već pozamašan korpus kriza u svetu.
KORONAVIRUS
Ne zna se pouzdano kada je i ko ukazo na jednu opasnost koja će trajno visiti kao “demaklov mač”, nad glavama svetske populcije, a za koju svet, u trenutku njenog nastajanja, neće imati “odgovor” – MIROORGANIZMI. U tu svrhu, analitičari često citiraju Paskala: Mikroorganizmi su svuda oko nas i oni će imati poslednju reč.
Bezbroj je analiza posledica delovanja mikroorganizama koji su kao pandemije i epidemije ugrožavali rod ljudski, istorijski posmtrano. Navedimo samo dva primera: 1) Zarazne bolesti danas svakako predstavljaju jednu od najvećih bezbednosnih pretnji, jer svakodnevno ugrožavaju ljudski život ubijajući i do 15 miliona ljudi godišnje i odgovorne su za 63% smrtnih slučajeva kod dece. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bolesti uzrokovane mikroorganizmima svrstavaju se u prvih deset vodećih uzroka smrtnosti u svetu. Smatra se i da je više od 15% svih malignih bolesti infektivne etiologije (Ristanović); 2) upotreba mikroorganizama za vojne potrebe (biološko ratovanje) evidentna je u istoriji ratovanja, posebno u Pravom svetskom ratu.
Suočene sa “nevidljivim” neprijateljem (virus), sve zemlje sveta reaguju SITUACIONO na sličan način – kako se “spasiti” dok se lek ne pronadje. Principijelno posmatrano, dva su aspekta tog reagovanja: 1) “zabadanje kočića oko svog atara” – peduzimanje mera i aktivnosti na suprostavljanju pretnji i 2) “sklanjanje u stranu” svih drugih medjusobnih spornih pitanja i problema.
Medjutim, neki uutrašnji nagon motiviše ljude da se ujedine protiv opasnosti. Tako, solidarnost se ostvaruje i medju onima za koje se smatra da su u stalnom ratu. Osećajući “nevidljivu pretnju” kao integracioni faktor u medjunarodnim odnosima, vaskrsavaju ideje o ujedinjenosti sveta po pitanju GLOBALNE BEZBEDNOSTI. Stoga, dolazi na red i pitanje Svetske vlade, odnosno traganje za autoritetom globalnog karaktera, čije će mere i postupci uticati na minimiziranje pojava koje ugrožavaju bezbednost svih. U tom smislu, Generalni sekretar UN (Gutereš) apelovao je da se obustave svi vojni sukobi dok traje pandemija koronavirusa. S druge strane, postoje inicijative nekih država, među kojima je i Rusija, da UN donesu rezoluciju kojom bi se suspendovale sve sankcije pre drugim državama, donate iz raznih razloga, jer je ekonomija svih zemlja značajno ugrožena.
Apeli, za sada, ostaju samo apeli, a svet se samo malo usporeno kreće već utabanim procesima. Kreću se vojske, pregrupisavaju teroristi, pripremju migranti, vrše nuklerne probe, razmenjuju raketni udari, podgrevaju stari antagonizmi…Sve ostaje isto – šofer napred, a putnici pozadi, a opet se čuje – ništa više neće biti kao pre.
DAN POSLE
U borbi s prirodom čovek, po ko zna koji put, uviđa koliko je mali i nemoćan. Ali? Prestaće i koronavisrus, a svet će u dogoledno vreme pronaći vakcinu protiv te pošasti. Koliko drugih virusa vreba čovečanstvo, ostaće tajna ili procena zdravstvenih radnika, dok se neki novi ne pojavi. Dotle, svet će se lagano vratiti započetim procesima, do novog situcionog reagovanja.
Prirodno je nadati se da će ČOVEK, kad tad, sukob interesa svesti na najmanju meru, a saradnju, posebno u borbi protiv savremenih pretnji bezbednosti, kojima je i sam doprineo, (diranje u osinjak) staviti u prvi plan. U protivnom, proći će kao Gaučos.
Prof.dr Božidar Forca
