PROLOG: Pre 35 godina pohadjao sam Kurs komandanata pešadijskih bataljona u Sarajevu. U realizciji sadržaja kursa, bez lažne skromnosti, bio sam uspešan. U to vreme moja starija ćerka je stasala za upis u prvi razred osnovne škole. Dok smo bili na terenu Pazarić, u pauzi obuke, zamolih starešinu kursa da mi odobri jedan radni dan odsustva sa kursa radi upisa deteta u školu. Odgovorio je – molim vas nemojte lični interes da stavljate ispred društvenog, obrađujemo temu bataljon u napadu, a to je izuzetno značajno za odbranu zemlje. Ali, ja sve obaveze izvršavam uspešno, a u pitanju je samo jedan dan, odgovorih. Voljno, odbrusi starešina i naredi da se postrojimo. Vidno ljutit stadoh u stroj, kad će starešina – za savesno izvršavanje obaveza od društvenog interesa, a shodno nastalim okolnostima, kapetan Forca se nagrađuje jednim slobodnim danom. Šta reći?
ŠTA REĆI?
Za celovit odgovor na pitanje – ŠTA REĆI, potrebno je poznavati opšte uslove toga vremena, situaciju u JNA, posebno odnose u rodu pešadija, a pogotovo način osposobljavanja u Centru vojnih škola u Sarajevu… Svakako, nije nam to cilj, niti za to ima prostora u jednoj kolumni. Naš primarni zadatak jeste da o pojmu interes prozborimo sa individualno-ličnog (upis deteta u školu) i društvenog (obuka komande po temi bataljon u napadu) aspekta.
O pojmu interes pisali smo u nedavno objavjenoj kolumni. Radi utvrđivanja gradiva, samo da ponovimo. Interes je neka potreba. Tu potrebu mogu da zadovolje razne vrednosti, te se vrednost i definiše kao svojstvo jednog dobra da zadovolji neku ljudsku potrebu. Vrednosti mogu da budu različite (etičke, estetičke, ekonomske i druge). U tom smislu, vrednosti mogu da budu individualno-subjektivne ili opšte – objektivne, odnosno važeće za veću grupu ljudi. Tako, dolazimo do nacionalnih vrednosti. Iako bi se moglo pretpostaviti da postoje univerzalne vrednosti, ipak svaka država proklamuje „sopstvene“ nacionalne vrednosti, koje se imenuju kao vitalne, strateške, važne i slično. Ako analiziramo naše okruženje, uočićemo da se nacionalne vrednosti vrlo slično utvrđuju (Tabela).
Navedene nacionalne vrednosti se eksplicitno nalaze u Ustavu, (Hrvatska, Ustav čl. 3) ili se, implicitno na Ustav (Srbija, Crna Gora) poziva. Principijelno posmatrano (ekplicitno ili implicitno), nacionalne vrednosti su ustavna kategorija i o njima nema posebnih trvenja niti u jednoj državi, odnosno postoji konsenzus.
Nacionalni interes, za razliku od nacionalne vredosti, jeste političko pitanje, par exelans. Principijelno posmatrano, svaka zemlja tvrdi da se nacionalni interesi zasnivaju na nacionalnim vrednostima. Uz nacionalni interes, obično, ide i pojam cilj (nacionalni interesi i ciljevi). Iako su nacionane vrednosti date na sličan način u zemljama okruženja, nacionalni interesi i ciljevi su utvrđeni izuzetno različito (Tabela).
Nacionalni interesi i ciljevi, kao političko pitanje, utvrđuju se u dokmentima države, čije je donošenje (usvajanje) propisno. Načelno, nacionalni interesi i ciljevi se u okruženju utvrđuju u dokumentu Strategija nacionlne bezbednosti. Strategiju nacionalne bzbednosti, ako posatramo okruženje, usvaja parlament.
Kao političko pitanje, utvrđivanje nacionalnih interesa i ciljeva, kao i usvajanje strategije, završni čin ima u političkom dilajogu (debati) stranaka koje čine parlment. Svakako, u skladu sa propisanim načinom usvajanja dokumenata kakav je strategija nacionalne bezbednosti, parlamentarnoj debati prethodi javna rasprava, u kojoj, načelno, učestvuje celokupna javnost države. Tkođe, u opredeljenju za konkretne sadržaje strategije, u izradi nacrta dokumenta, učestvuje akademska zajednica i organizovane strukture društva, sa aspketa njihove delatnosti koju dokument sadrži. Taj pristup (učešće akademske zajednice u izradi nacrta dokumenta) različit je od države do države.
POJEDINAC – DRUŠTVO (DRŽAVA)
Odnos pojedinac – društvo (država), kad su u pitanju nacionalni interesi i ciljevi, ima više aspekata. Prvo, deklarativno, nacionalni interesi i ciljevi, zasnovani na nacionalnim vrednostima, u najvećem delu usmereni su na pojedinca (ljudska prava i sobode). Drugo, usmerenje na pojedinca se generalizuje na društvo, podrazumevajući da utvrđeni nacionalni interes i ciljevi jesu i interes svakog pojedinca. Treće, u političkoj borbi za vlast, iako se deklarativno i usvoje nacionalni interesi i ciljevi, oni postaju predmet sukoba političkih neistomišljenika. To sukobljvnje neistomišljenika, opet, ima nekoliko aspekata: (1) po difoltu, opozicija je protiv bilo kakvog opredeljenja pozicije i (2) realno, postoje manje-više neslagnja oko konkretizacije interesa i ciljeva, koje ne mora, a priori, da bude politički motivisano. Jednostavno, neko smatra da je sve moglo i drugačije da se utvrdi.
Krucijalno pitanje nastaje kada se dokument usvoji, odnosno u njegovoj primeni. To pitanje odnosi se na obavezu svakog pojedinca da sprovodi ono što je usvojeno. Naime, s obzirom da je strategija politički dokument, u njenoj primeni se nastavljaju političke borbe, može se reći žešće nego dok je dokument usvajan. Na primer, nije mali broj onih koji smatraju da Srbija ne treba da postane članica EU. Kako onda da se ostvaruje nacionalni interes – Evropske integracije i članstvo u EU?
Obaveza sprovođenja usvojenog u strategiji (politički dokument) ojačava se činjenicom da su neke odredbe „pokrivene“ zakonom, a zakon mora da se poštuje. Tako, neki aspekti nacionalnih interesa i ciljeva, koji su utvrdjeni u Strategiji nacionalne bezbednosti, imaju i zakonsku podlogu (odbrana zemlje, zaštita životne sredine…). A šta sa interesima i ciljevima koji nemaju zakonsku potporu? Odgovor je jednostavan – manjina se prilagodjava odlukama većine, ma kako to podnosio bilo koji pojedinac koji u toj manjini jeste. Svakako, postoji nešto što se zove bezbednosna kutura, identitet, tradicija, a što doprinosi da se nacionalni interesi razumeju i prihvataju od strane pojedinca. Ali, to je za neku drugu temu.
Stoga, odnos interesa pojedinac – društvo (država) prevashodno, zavisi od toga u kojoj se grupi pojedinac nalazi: u manjini ili u većini.
VANREDNO STANJE
Da bi se zaštitile nacionalne vrednosti i ostvarivali nacionalni interesi i ciljevi, a što neće zavisiti od volje pojedinca, pravnim aktima (Ustav i Zakon) su utvrđena stanja u kojima se mora postupati po merama koje vlast utvrdi za konkretno stanje. Jedno od tih stanja, utvrdjeno Ustavom i uređeno zakonom i podzakonskim aktima, jeste vanredno stanje.
Mnogo toga je zapisano ovih dana o vanrednom stanju, da nema potrebe iznositi odredbe Ustava i Zakona. Međutim, ono što treba istaći, jesu dva aspekta: 1) u vanrednom stanju se suspenduju neka od ljudskih prava i sloboda koja jamči Ustav i 2) u vanrednom stanju se postupa po planovima za takvo stanje i/ili u skladu s merama koje uvodi vlast (onaj ko je zakonom za to nadležan).
Proglašenje vanrednog stanja (ako ga ne proglasi Narodna skupština), kao i mere koje se u toku tog stanja uvode, pre svega suspenzija ljudskih prava i sloboda, podležu razmatranju od strane Narodne skupštine, kada se steknu uslovi za njeno zasedanje (sastajanje).
KORONAVIRUS
Da li je koronavirus javna opasanost? Da li je vanredno stanje proglašeno u skladu s Ustavom? Da li su mere za vreme trajanja vanrednog stanja svrsishodne? Da li mere za vreme vanrednog stanja donosi nadležni državni organ?…Ovo su pitaja koja postavljaju pojedinci i manjina u Republici Srbiji. Zašto – pre svega, zbog političkih interesa.
Ima li pitanja koja postavljaju pojedinci, a da nisu politički motivisani? Naravno da ima. Sedam miliona stanovnika Srbije ima, bar toliko interesa i ciljeva. Ogromna većina stanovnika Srbije, slobodno se može reći, niti poznaje strategiju i propise, a pogotovo ne zna nacionalne interese i ciljeve. Da li je nepoznavanje strategija, propisa, interesa i ciljeva prepreka za njihovo sprovođenje? Nije. Zašto? Zato što: 1) nepoznavanje ne oslobađa od odgovonosti, 2) i pored negodovanja pojedinca, mere će se sprovoditi, a pojedinac koji ne postupa po merama biće sankcionisan.
Da li treba uvažiti i rezumeti neki cilj pojedinca, koji u datom trenutku nije kompatibilan nacionalnom interesu, odnosno koji se kosi sa merama uvedenim za vreme vanrednog stanja? Da, svakako. Sve je podložno analizi i razumevanju sitaucije. Situaciono reagovanje nije nigde propisano, niti je moguće da važi za sve jedinke određene zajednice. Ne treba navoditi primere.
EPILOG
Možeš da nećeš koliko hoćeš, biće kako mora. To je jednačina za postupanje u uslovima vanrednog stanja. Što pre se ta jednačina primeni, a pojedinac shvati njenu istinitost, biće lakše, a i bolje svima.
Moj starešina na kursu komandnata bataljona se ponašao u skladu sa nacionalnim interesom – obuka za odbranu zemlje. Pa ipak, zanemarjući kako je postupio, svahvatio je da sam ja u vanrednom stanju.
Prof.dr Božidar Forca
