PROLOG: Kao mali, stanovao sa pored pekare. Miris hleba i kifli pekara Save i sada ćutim. Tako, prvo zanimanje o kom sam maštao bilo je – pekar. Polaskom u osnovnu školu, strah i trepet za nas decu (takvo je bilo vreme) bio je učitelj. Stoga, vremenom se moje životno opredeljenje sa pekara premešta na učitelja. Međutim, u našem komšiluku stanovao je lekar HANS, po kome sam dobio nadimak. Bio je naočit čovek i vrlo cenjen u selu, iako je bio Nemac. Stalno mi je davao bočice od injekcija da se igram vojnika, tako da sebi rekoh – biću lekar. Na kraju, odoh u Vojnu akademiju i postadoh vojnik (general). Ni slutio nisam da je kompletna bezbednosna struktura stasavala u mojoj mašti, samo što toga svetsan nisam bio.
Bezbednost je, u razvoju pojma, poodvano proširena i produbljena. Proširena je sa čisto vojne na politički, ekonomski, socijetalni i ekološki sektor. Sa dugo preovadjujuće nacionalne bezbednosti, taj pojam je produbljen naniže, ka pojedincu i naviše ka medjunarodnoj zajednici i globalnoj bezbednosti. U tom smislu, koncepti bezbednosti su ljudska, nacionalna i medjunarodna bezbednost, preko kojih se preklapaju navedeni sektori.
Ključni subjekt svih koncepata bezbednosti jeste čovek. Čovek stvara i razara, pravi probleme i rešava ih. U skladu s navedenim, figrativno posmatrano, četiri su stuba bezbednosti: PEKAR, UČITELJ, LEKAR I VOJNIK.
PEKAR
Pojam pekar u ovom tekstu simbolizuje EKONOMIJU, odnosno stvaranje materijanih dobara. Nije slučajno baš pekar uzet kao simbol. To je učinjeno s razloga što, iskonski posmatrano, za preživeti čoveku treba hrana: ,,Čovek jede da bi živeo, a ne živi da bi jeo“
Ekonomija je osnova razvoja i uslov opstanka čoveka. S druge strane, ekonomska moć je jedna od ključnih poluga moći u međunrodnim odnosima. U analizi ekonomske moći, kao izvora vojne, a time i političke moći, treba uvažavati sledeće činjenice: 1) ekonomska moć podrazumeva raspolaganje određenim kapitalom, znanjem ili imovinom i 2) ekonomska moć predstavlja sposobnost da se utiče na subjekte moći ekonomskim metodama, radi pribavljanja ekonomske koristi i 3) u savremenim međunarodnim odnosima države se sukobljavaju u ekonomskoj isto koliko i u vojnoj sferi.
Različiti podaci se koriste u merenju ekonomske razvijenosti neke zemlje, ali se vrlo često u obzir uzima bruto nacionani dohodk (BND) i kupovna moć stanovništva
U savremenim međunarodnim odnosima, gde je sukob njihova osnovna karakteristika, uvećanje ekonomske moći postiže se na sledeće načine: 1) uvećavanje eknomske moći usmeravanjem na spoljnopolitičke aktivnosti, 2) uvećavanje ekonomske moći obezbeđivanjem prisustva resursima, 3) uvećavanje ekonomske moći kontrolom gavnih trgovinskih ruta, 4) uvećavanje ekonomske moći stvaranjem ekonomskih integracija i 5) uvećavanje ekonomske moći država u uslovima povećanje ekonomske međuzavisnosti u svetu.
Visina BND jeste jedan od ključnih podataka koji se uzima u obzir kada se gleda snaga ekonomije neke zemlje. Tu su razlike među državama ogromne. Pogledajmo prvo visinu BND najrazvijenijih zemalja sveta (podaci za 2015, kao ilustracija).
Ako posmatramo region Zapadnog Balkana, onda možemo konstatovati da ceo region (sve zemlje) imaju BDP oko 80 milijardi dolara. Taj BND je manji recimo od BND JAR, ili preko 30 puta manji od BND Velike Britanije (koja je napustila EU).
Ekonomska bezbednost se različito poima u teoriji i praksi. Jedna od definicija (Bošković) te bezbednosti glasi: ,,Ekonomska bezbednost je deo nacionalne i element lične bezbednosti koju čine stanje ekonomske stabilnosti u smislu mogućnosti normalnog razvijanja čoveka i funkcionisanja ekonomskog sistema i ekonomskih odnosa jedne zemlje, sa izraženim elementima zaštićenosti od opasnosti ugrožavanja tog sistema i nacionalne bezbednosti u širem smislu” U skladu s različitim definicijama, različit je i pristup indikatorima ekonomske bezbednosti. Jedno od viđenja tih indikatora (Milošević i Stajić), obuhvata: bruto naionalni proizvod; tržište radne snage; siva ekonomija; monetarna kretanja i inflacija; devizno tržište; prihode i rashode budžeta; javni dug; potrošnja ušteda i investicije; međunarodna razmena; privtizacija; siromaštvo i neto zarade i penzije.ako posmatramo region Zapadnog Balkana, onda možemo konstatovati da ceo region (sve zemlje) imaju BDP oko 80 milijardi dolara. Taj BND je manji recimo od BND JAR, ili preko 30 puta manji od BND Velike Britanije (koja je napustila EU).
UČITELJ
Učitelj je personifikacija znanja, kao iskonske potrebe savremenog sveta i obrazovnog sistema, kad su države u pitanju. Znanje je jedina imovina koju čoveku niko ne može da oduzme. S druge strane, obrzovni sistem jete ključni za sticanje znanja u nekoj zemlji. Nijedna ljudska delatnost danas nije zamisliva bez nauke. U skladu s navedenim, sve zemlje sveta posebnu pažnju poklanjaju razvoju sopstvenog obrazovnog sistema. Obrazovni sistemi, principijelno posmtrano, dele se na osnovno, srednješkolsko i visokoškolsko obrazovanje. Pri tome, princip stalno obrazovanje jeste prisutan u svim razvijenim zemljama sveta. Otuda i postoji izreka – čovek (se) uči dok je živ.
Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji je bilo:
– 2,68% bez ikakvog obrazovanja
– 11% sa nedovršenim osnovnim obrazovanjem
– 20,76% sa osnovnim obrazovanjem
– 48,93% sa srednjim obrazovanjem
– 5,65 sa višim obrazovanjem i
– 10,59% sa visokim obrazovanjem.
Iako se, razumljivo, politika vlada svih država prema finnsiranju obrazovanja odnosi na sve nivoe, ipak, najveća pažnja poklanja se visokoškolskom obrazovanju. U tom smislu primetna je disonancija izmedju preporuka (potreba) i ostvarenog u praksi. Tako na primer, Prema izveštaju Evropske komisije Delivering on the Modernisation Agenda for Universities: Education, Research and Innovation, data je preporuka da učešće budžetskih izdvajanje treba da bude na nivou od 2% BDP-a. Prema istraživačkoj politici zemalјa EU, u istraživačkim projektima težnja je da se dostigne nivo od 3% BDP-a i to na način da se oko 1% izdvaja iz budžeta kao javna sredstva, dok bi se ostatak ostvario iz istraživačkih projekata odnosno privatnih investicija. U Srbiji je prosek učeća visokog obrazovanja u BDP oko 0.9%, dok je, na primer, u Norveškoj i Autriji oko 1.5%. Medjutim, nije bitna samo širina, već i dubina tog učešća. Jer, 1.5% BDP Austrije, pored toga što je norminalno veće od 0.9% BDP Srbije, ralno je mnogstruko veće, ako se uzme u obzir ukupni BDP navedenih zemalja.
Izdvajanje za nauku je jedan od pokazatelja odnosa prema znanju. I u ovom segment izdvajanja za obrazovanje, izuzetno su velike razlike među zemljama sveta. Tako na primer, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2018/2019, izdvajanja iz budzeta Srbije za istraživanje i razvoj iznosilo je nešto preko 18,7 milijardi dinara, ili oko 0,37% BDP.
LEKAR
Lekar simbolizuje zdravlje čoveka, zdravstveni sistem zemlje i, u širem smislu, i zdravu životnu sredinu. Pravo na zdravlje pojavljuje se kao jedno od osnovnih prava i sloboda koje utvrđuju ustavi ili najviši pravni akti modernih država. Ta konstatacija se može, deklarativno, izreći i za pravo na zdravu životnu sredinu.
Zdravstveni sistem je jedan od sistema koji funkcioniše 24 sata, 365 dana u godini. Kako to „viša sila“ udesiti zna, postoje periodi kada zdravstveni sistemi svih zemalja dolaze na posebnu proveru, prilikom pandemija, odnosno bolesti svtskih razmera. Od 1981. godine kada je prvi put identifikovan HIV/AIDS umrlo je više od 39 miliona ljudi, dok se procenjuje da je danas ovim virusom zaraženo 41 milion ljudi. Prema podacima UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije za 2015. godinu, registrovano je 214 miliona novih slučajeva oboljevanja od malarije u svetu, pri čemu je najviše slučajeva registrovano u Africi (88%). Tokom 2015. godine zabeleženo je 438.000 smrtnih slučajeva prouzrokovanih malarijom, od čega je 90% ovih slučajeva zabeleženo na području Afrike…
Zdravstveni sistem i zdravstveno osiguranje su dva pitanja koja zaokupljaju svet. Kad je u pitanju zdravsteno osiguranje, principijelno, postoji: državno i privatno osiguranje i njihova kombinacija. U Evropi, 2016. godine, kao najorganizovaniji pristup zdravstvenom osiguranu ocenjena je Holandija (kombinija državno-privatno), dok je Švajcarska (privatno) bila na drugom mestu. Prema Euro Helath Consumer Index Srbija je bila na 20. Mestu od 35 istraživanih država. Poređenja radi, te 2016. godine, Švjcarska je za zdravstvo izdvajala 2,75% BDP, a Srbija 10,4% BND.
Na Forumu lekarske komore Srbije, 2018, izneti su podaci: U našoj zemlji (2016) bilo je ukupno 355 zdravstvenih ustanova, od čega je 159 domova zdravlja. U sistemu zdravstvene zaštite 2016. godine bilo je 103.768 zaposlenih, a učešće ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu po stanovniku je 459 evra. Lekari su nosioci zdravstvene službe, a u Srbiji su doktori sve stariji – samo 1.150 lekara je mlađe od 30 godina, dok ih je 5.886 starijih od 60 godina (prosečna starost – 52 godine). Sa medicinskog fakulteta svake godine izlazi 1.120 novih lekara. Na 1000 stanovnika u Srbiji je 2,8 lekara. Činjenica je da su naši lekari IZUZETNO CENJENI U SVETU.
Na navedenom forumu 2018. Godine izneti su podaci za zdravstveni sistem Nemačke. Svakako, Nemačka je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, pa i u zdravstvu. Tako, u Nemačkoj je oko 5,3 miliona lica zaposleno u zdravtsvu, od čega je preko 496.000 lekara. Po stanovniku se izdvaja 4.123 evra za zdravtsvo (Nemačka ima preko 80 miliona stanovnika). Pored sopstvenih zdravstvenih radnika, Nemačka ima i značajan broj stranih lekara. Pri tome, preko 830 lekara iz Srbije radi u Nemačkoj.
Činjenica je da se u poslednjih nekoliko godina značajnije ulaže u zdravstveni sistem Republike Srbije, pre svega u obnavljanju postojećih i stvaranju novih resursa i kapaciteta. Na primer, povodom radova na obnovi Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, februar 2020, predsednik Republike Srbije je izneo podatke: država izdvaja ogroman novac za zdravstvo, odnosno gotovo petinu budžeta – 20 do 21 odsto i istakao: “Ogroman je naš trud, naša energija. Mnogo plaćamo, ulažemo, i to je kod nas desetostruko jeftinije nego u razvijenijim zemljama. Ali, to košta državu. Na plate u zdravstvu nam ide 950 miliona, a još 1,2 milijarde na drugo, na lekove, potrošne materijale”.
Zdravlje i nacionalna bezbednost jeste posebno pitanje. Činjenica je da najrazvijenije zemlje sveta, u svojim zvaničnim dokumentima (strtegije nacionalne bezbednosti) tom pitanju pridaju poseban značaj. U Strategiji nacionalne bezbednosti SAD-a u najveće pretnje ubrajaju i „ozbiljne globalne pandemije zaraznih bolesti”. I u strategijama nacionalne bezbednosti drugih zemalja prepoznat je značaj i veza između zdravlja i bezbednosti. Tako se Strategijom nacionalne bezbednosti Velike Britanije naglašava da je „rizik od pandemija ljudskih bolesti jedan od najvećih sa kojim se susreću”, a Nacionalni registar rizika označio je rizik od pandemijskog gripa kao rizik najvećeg prioriteta. Bela knjiga odbrane i bezbednosti Francuske od 2013. godine takođe je svrstala rizike od pandemija među prioritetne: „(s)uočavamo se sa rizikom, naročito rizikom novih, visoko patogenih i smrtonosnih pandemija prouzrokovanih, npr. pojavom novih virusa ili oslobađanjem virusnih oblika iz laboratorija”. Ruskom strategijom nacionalne bezbednosti do 2020. godine, kao najznačajnija pretnja u sferi zdravlja i nacionalne bezbednosti naveden je širok spektar epidemija i pandemija, sa akcentom na masovno širenje infekcije HIV-om. Izmenama Strategije nacionalne bezbednosti od 2015. godine, kao jedna od novih pretnji bezbednosti Ruske Federacije prepoznato je širenje mreže vojno-bioloških laboratorija SAD-a na teritorijama država koje se graniče sa Rusijom.
Postoji stav nekih analiticara (Rokvić, 2016) da pitanje odnosa zdravlja i bezbednosti u našoj strategiji nije na najbolji način formulisano, osim deklarativnog iskaza u Strategiji o pretnji koju nose pandemije i zarazne bolesti i zaključuju: Imajući u vidu visoku stopu mortaliteta i morbiditeta, negativan prirodni priraštaj i starenje stanovništva, značajan porast malignih oboljenja, postojanje potencijalnih bioloških agenasa, kao i činjenicu da epidemije/pandemije zaraznih bolesti u daljoj i skorijoj prošlosti nisu zaobišle našu zemlju, smatramo da je potrebno preduzeti više napora u pravcu sekuritizacije zdravstva i institucionalnog posmatranja javnog zdravlja kroz prizmu bezbednosti.
Zdrava životna sredina, implicitno, ulazi u domen ovog pitanja. Ovo s razloga što sredinu zdravom i nezdravom najviše čini čovek. Pored činjenice da je pravo na zdravu životnu sredinu, jedno od ljudskih prava u gotovo svim ustavima (njvišim pravnim aktima), činjenica je i to da: 1) gotovo da nema oblasti u kojoj se više ne piše, pa čak i u najvišim strateškim i pravnim dokumentima i 2) gotovo da nema oblasti o koju se čovek više oglušava na ono što je zapisano, kao što je životna sredina.
Kad je u pitanju normativna regulative zaštite životne sredine, polazeći od Ustava (član 74 i 97), u Srbiji je izuzetno obiman broj dokumenata koji tu problematiku regulišu (Tabela)
Krajem devedesetih godina prošlog veka (1987), Generalna skupština UN, na predlog predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, usvojila je Rezoluciju o međunarodnoj ekološkoj bezbednosti, kao reakciju na posledice koje je izazvala havarija nuklearne elektrane u Černobilju
Nebrojeno je metodologija u svetskim razmerama posmatrano koje su pokušale dosegnuti do optimalnog poimanja zdrave životne sredine, odnosno utvrdjivanja obsti i indikatora ekološke bezbednosti. U tom smislu, u Republici Srbiji se taj pristup iskazuje na tri načina (Tabela)Krajem devedesetih godina prošlog veka (1987), Generalna skupština UN, na predlog predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, usvojila je Rezoluciju o međunarodnoj ekološkoj bezbednosti, kao reakciju na posledice koje je izazvala havarija nuklearne elektrane u Černobilju
VOJNIK
Sam po sebi, vremenom, vojnik je postao simbol bezbednosti, posmatrane kroz njenu ključnu funkciju – odbrana. Istorijski posmatrano, od pojave države, vojna odbrana je dugo poimana kao jedina funkcija bezbednosti, jer je vojna pretnja bila ključna pretnja bezbednosti. Pravno posmatrano, vojnik je legitimni zaštitnik i nosilac odbrane od oružanog ugrožavanja, koju su proklamove UN u svojoj Povelji (član 51).
U izmenjenim uslovima ugrožavanja, vojnik poprima i druga svojstva, koja ga čine korisnim u svim otežavajućim uslovima, odnosno podršci civilnim vlastima u suprostavljanju nevojnim pretnjama. U nas se stoga i kaže: „Vojska prva dodje, a poslednja ode“, kad su poplave, zemljotresi i druge nesreće u pitanju.
Nažalost, svedoci smo da se u savremenom svetu vojnik koristi i kao prvi nosilac ugrožavanja. Ne izvor ugrožavanja, jer izvor je neko drugi – politika. „U ratu se ubijaju i ginu oni koji se ne poznaju, zbog interesa onih koji se vrlo dobro znaju“. Svet se ponovo deli na „ko nije s nama, protiv nas je“.
U skladu s navedenim postavlja se nekoliko pitanja: Koji su trendovi u organizovanju savremenih vojski? Koliko vojnika je potrebno? Koliko košta održavanje vojske?
Praktično je nemoguće (bespredmetno) porediti vojske najvećih sila i ostalih zemalja sveta, pogotovo malih i nerazvijenih. Međutim, principijelno posmatrano, trendovi u organizovanju i funkcionisanju savremenih vojski jesu slični: 1) potpuna profesionalizacija; 2) smanjenje brojnog stanja u miru; 3) standardizacija i modernizacija i 4) povećanje izdataka za održavanje vojske i 5) multinacionalna upotreba.
Brojno stanje vojski je promenljiva kategorija i zavisi od mnogo faktora. Principjelno posmatrano, ključni faktori jesu: 1) misije i zadaci vojske (za šta vojska treba) i 2) finansijske mogućnosti za održavanje vojske. Samo poređenja radi, daćemo primere za najveće vojske i vojske našeg okruženja (podaci za 2017).
Ako pak pogledamo brojno stanje vojski u okruženju, uočićemo da one sve skupa, po broju, jesu manje reimo od vojske Južne Koreje.
Broj, ali ne samo broj, već i naoružanje i oprema, obuka i upotreba vojski mnogo koštaju. Principijelno, održavanje vojski finansira se iz budzeta odbrane. Posmatrajući sve zemlje sveta naići ćemo na ogromnu nesrazmeru u budzetima odbrane. Svakako, po izdacima dominiraju najjače sile sveta.
Dok je vojski, biće i ratova. To je zakonitost međunarodnih odnosa. Toj zakonitosti od Drugog svetskog rata najviše je doprinela najjača sila sveta – SAD: Amerika je vodila 201 od 248 ratova koji su se dogodili u periodu 1945-2001. godina, odosno ta zemlja je započela rat u 153 države sveta. Interesantno, u skladu s prethodnim podacima, baš amrički general (Kolins) je rekao: U miru se okrećemo od vojske, a u ratu ka vojsci. Na koji li je rat mislio?
UMESTO ZAKLJUČKA
Čovek je ključni subjekt bezbednosti i nebezbednosti. Čovek stvara i razara. Povremeno, viša sila doprinese ugrožavanju, kada, interesantno, čovek shvata da može fizički da nestane.
Bezbednost, kao preduslov opstanka i razvoja sveta, podrzumeva zdravog čoveka i njegovu sredinu, u kojoj će se proizvoditi dobra za boljitak i čoveka i njegovih zajednica. Dok to tako ne bude, postojaće vojnik, kao „skupi izdatak“. Da bi svet (velike sile) smanjio „skupi izdatak“, moraće da se okrene i miru i čoveku.
