REČ UREDNIKA: BIZNIS, BEZBEDNOST, BUNT KOLIKO JE MINUSA POSLE VIRUSA?

Nalazimo se u borbi protv pandemije virusa covid-19 više od mesec dana. Polako gubimo strpljenje, odgovornost i veru i sve više razmišljamo o tome kako će svet izgledati u budućnosti. Tako se ovih dana često čuje pitanje kakve su posledice pandemije i šta posle nje?

 

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji postoje 3 neophodna uslova koja moraju biti ispunjena da bismo mogli da govorimo o pandemiji neke bolesti. Neophodno je da je bolest nova odnosno da nije poznata od ranije, da je zarazna odnosno da se uzročnici brzo šire i zadržavaju kod ljudi i treće da izaziva teške posledice. Nesumnjivo je da pojava covid-19 virusa  ispunjava sva tri uslova ali mi ćemo se ovaj put baviti ovim poslednjim uslovom odnosno posledicama pandemije koju proživljavamo.

Na početku epidemije u Srbiji bunili smo se, nismo bili ozbiljni ali smo ubrzo postali zabrinutiji, a time i odgovorniji i solidarniji. Međutim ovih dana svaka vrsta euforije nas napušta i kako pojedine države polako ukidaju a druge najavljuju popuštanje mera uvedenih zbog pandemije, tako i mi sve više razmišljamo o posledicama izolacije i brojimo sopstvene i tuđe minuse.

BIZNIS- Minus i minus daju plus

Zabrane okupljanja i težnja ka smanjenju broja ljudi u istim prostorijama, ukidanje javnog prevoza i policijski čas, a u kranjem i lična i pojedinačna zabrinutost od širenja zaraze doveli su do toga da veliki broj preduzeća obustavi, smanji i u potpunosti prekine rad. Od uvođenja vanrednog stanja rade samo oni koji moraju i oni koji mogu da prilagode svoj posao radu od kuće. Ovo je imalo velikog uticaja na ekonomiju i privredu. Zbog toga države širom sveta pripramaju i predlažu pakete mera koji bi mogli da amortizuju udar na ekonomiju i smanje minuse kojih će u ovoj oblasti nesumnjivo biti.

U žiži interesovanja, neposredno po završetku epidemije u epicentrima gde je nastala, našla se Kina koja je uspela da ublaži teret posledica virusa, dok se trenutno najviše pažnje obraća na SAD i poteze predsednika Trampa, Međutim dosta kritika moglo se čuti na račun EU.

Mnogi ekonomski eksperti  predviđaju ozbiljne izmene u monetarnoj politici EU po završetku pandemije. Jedna od najznačajnijih zemalja EU, a sa čijom ekonomijom zbog investicija je sve više skopčana i naša zemlja, je Nemačka. U tom smislu možda je interesantan podatak da je nemačka kompanija ,,Audi” već obnovila proizvodnju u mađarskom proizvodnom pogonu, a najavila je isto i za nemački i belgijski pogon. Uz adekvatne mere zaštite i u smanjenom kapacitetu proizvodnja mora da krene. Čelnici ,,Audija” ovim su poručili da uprkos zdravstvenim pretnjama ekonomija ne sme da stane.

Okosnica evropskog postpandemijskog problema biće država u kojoj se prvi put pre 700 godina pojavio koncept karantina ( možda je manje poznato da je prvi zakon o karantinu donesen 1347.godine  u Reggio nell’Emilia, u Italiji). Tada je kuga ušla u Evropu zahvaljujući trgovcima iz Đenove, a zanimljivo je da se javila u pustinji Gobi koja je tada pripadala Kini.

Minusa u ekonomiji mora biti jer jednostavno većina poslovanja ne funkcioniše, ali za neke biće i pluseva. Međunarodni monetarni fond već pregovara oko kredita i pozajmica ugroženim državama, Nemačka unovčava svoje hartije od vrednosti, Kina kupuje inostrana preduzeća, države koje proizvode naftu igraju svoje valcere.

Takođe istorija nas uči da posle ratova, zaraznih bolesti i prirodnih katastrofa paradoksalno dolazi i do napretka u razvoju civilizacije. Tako je posle pomenute pandemije kuge došlo do udruživanja više porodica u obavljanju istog posla, žene su zbog nedostatka radne snage počele da obavljaju muške poslove, sa povrtarstva se prešlo na stočarstvo, razvila se indusrijalizacija itd..

U ovim uslovima koje danas proživljavamo shvatili smo da je ekonomija bitnija nego što smo mislili, da putem interneta i telefona možemo da obavimo bar polovinu posla koji smo radili u kancelariji. Sastanke su zamenili video pozivi. Takođe shvatili smo da su medicinari zaista važni ali i da IT i robotika imaju svoj doprinost. Naime već je napravljen robot koji je uspešno obavljao poslove medicinskog osoblja u lečenju pacijenata obolelih od korona virusa.

Dakle posledica i minusa po biznis će biti, ali moguće su i drastične ismene poslovanja i napredak u komunikacijama i tehnologijama. Verovatno je da nam sledi ekonomska kriza, ali posle kiše dođe duga, a posle krize prosperitet.

BEZBEDNOST- Šta je iznedrio policijski čas?

Uvođenjem policijskog časa smanjen je broj krivičnih dela za 55% izjavio je ministar policije, Stefanović. Ovo je podatak koji je lepo čuti u moru crnih bezbednosnih statistika koje smo slušali pre pandemije. Međutim stanje apsolutne bezbednosti je nemoguće postići i to važi i za ovakve vanredne okolnosti. Kriminalci uvek pronađu način da se prilagode novim okolnostima, iako je funkcionisanje transnacionalnog kriminaliteta otežano zbog obustave saobraćaja širom sveta to ne znači da on i dalje ne postoji. Takođe na lokalnom nivou videli smo na primeru momaka iz Zemuna koji su pokušali da zarade prodajući zaštitne maske po mnogostruko većoj ceni od one po kojoj su ih kupili, da svaka kriza pogoduje razvoju nekog oblika kriminaliteta.

Pored toga ono što spada u domen bezbednosti, a što ne jednjava u vreme pandemije, čak naprotiv je porodično nasilje. U kini je broj slučajeva nasilja u porodici čak 3 puta veći za vreme vanrednog stanja u Francuskoj je skočio za 36%, a u Crnoj Gori za 20%. Ovo su neki preliminarni podaci ali tačno stanje pokazaće analize posle pandemije. Međutim i pre preciznih analiza možemo videti da je za vreme pandemije u Nišu leš žene koju je usmrtio suprug pronađen u podrumu, da je žena napala muža sekirom i tome slično.

Zatvoren prostor i nemogućnost kretanja nisu uopšte dobri uslovi ukoliko ste zatvoreni sa nasilnikom, narkomanom, duševnim bolesnikom ili na neki drugi način devijantnom osobom. Naslje se kod nas tradicionalno neprijavljuje pa za njega saznamo tek kada dođe do eskalacije.

Takođe bezbednosnom riziku izloženi su i zdravstveni radnici, policajci i vojnici i to ne samo onom od infektivne bolesti već i od fizičkih napada razjarenih pacijenata. Bilo je više slučajeva napada na medicinske radnike ali i policajce u toku vanrednog stanja. Kao da ovim ljudima nije dovoljan obiman posao koji obavljaju. Međutim nervoza i frustracije nastale zbog vanrednih okolnosti doprinose širenju ovakvih napada.

Minus razbojništvo, plus porodično nasilje. Gde je bezbednosna krivulja saznaćemo kada sve prođe.

BUNT- Strah od promene ili hedonizam?

Ljudima je teško da prihvate promene sa jedne strane, a lako da veruju u teorije zavera koje se odupiru tim promenama. Ako nam u datim okolnostima nije udobno javlja se bunt.

Mnogi naši građani ili bivši građani su pohrlili u Srbiju dok je epidemija kod nas još bila na početku. Želeli su da provedu odmore sa porodicama, prijateljima, rođacima, a dobili su zabranu kretanja i podlegli su merama kućne izolacije. Mnogu su iz bunta kršili izdate mere i na taj način ugrozili druge ljude. Zatim bunt su pokazali i penzioneri kojima je izlazak izričito zabranjen. Tako je simbol epidemije u Srbiji postala starija gospođa koja je na pitanje šta radi na ulici odgovorila sa ,,bila sam na časovima engleskog” (kasnije se pojavila fotografija te iste gospođe kako ispija pivo ne mareći za mere). Ovakvih primera bilo je još i policija je imala zaista težak zadatak da objasni svim penzionerima, koji su zaticani po ulicama širom Srbije, da je sedeti kod kuće za njihovo dobro.

Možda se nekako mogu razumeti naši ljudi koji su želeli da provedu vreme sa svojim bliskim ljudima za vreme epidemije ili penzioneri koji ne žele da sede kod kuće. Međutim pojavila se još jedna grupa buntovnika za koje nema opravdanja. Oni kojima je potvrđeno da su zaraženi korona virusom, a koji su zbog blagih ili nikakvih simptoma napdali medicinske radnike, bežali i skrivali se od smeštanja u bolnice, svesno šireći virus.

Takođe još jedna grupa buntovnika bez prava na razumevanje su oni koji su našli za shodno da napadaju članove stručnog tima koji nas vodi kroz epidemiju. Od seksističkih, preko šovinističkih do krajnje prostih uvreda- sve smo mogli čuti i pročitati na račun ljudi koji neumorno rade da preživi što veći broj ljudi. Nikako da shvatimo da lični stavovi i hedonizam ne smeju da vređaju i omalovažavaju druge. Minus ovih buntovništava su uglavnom povećan broj obolelih i umrlih od korona virusa sa jedne strane, a uvređeni i poniženi eksperti sa druge strane.

Dragi čitaoci Odbrane i bezbednosti, da zaključim posledica će biti. Da li će one sve biti negativne i neprijatne? Neće. Verujem da ćemo pored negativnih biti i pozitivnih promena. Na primer očekujem veća ulaganja u zdravstvo, reformu obrazovanja, možda neke pozitivne promene u pravosuđu, unapređenje i ubrzanje poslovne komunikacije… u kom pravcu će ići posledice ne možemo sa sigurnošću da predvidimo, jer tek ćemo da brojimo koliko imamo minusa posle virusa.

Budite mi bezbedni i ostanite kod kuće još malo

Glavni i odgovorni urednik Jasmina Andrić