PROLOG: Šta je selo, a šta grad? Teško je jedoznačno odgovoriti na ovo pitanje. Stoga, poslužićemo se apstrakcijama. Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji je bilo 167 gradova i 4542 naselja. Od ukupno 7.186.862 stanovnika, u gradovima je živelo 4.71.872, a u ostalim naseljima 2.914.990 stanovnika.
Selo je društveno-prostorna skupina koja istorijski nastaje oblikovanjem prvih stalnih naselja, kada se pojedinci i grupe, u uslovima nerazvijene podele rada, povezuju u malu lokalnu zajednicu, u kojoj se sa članovima svoje porodice bave poljoprivredom, stanuju u zasebnoj porodičnoj kući, stupaju u neposredne (primarne) odnose — međusobno, sa susedima i s prirodom — stvarajući pritom osobene obrasce mišljenja, ponašanja i delovanja (tzv. narodnu ili seljačku kulturu).
Izuzetno je razuđen odnos prema tipu sela u Srbiji, te je ovaj rad ograničen na tipično vojvodjansko (bačko) selo, a u jednom takvom (Obrovac) sam rođen i sada provodim izolaciju za vreme koronavirusa.
SELO OBROVAC
Obrovac je jedno od 16 (15) naselja u opštini Bačka Palanka, koja se nalazi u Južno-bačkom okrugu u Vojvodiji. Broj stanovnika je varirao posle Drugog svetskog rata i kretao se oko 3.500, sa manjim-većim oscilacijama. Najveći broj stanovnika selo je imalo 1961. godine – 3.512. Prema popisu iz 2011. godine, u selu je bilo 2.974 stanovnika u 1.163 domaćinstva. Od tog broja, 90% su Srbi, 4% Romi i ostalo – ostali. Dakle, prema geografskim pogledima, Obrovac spada u grupu velikih sela.
Provincijski posmatrano, selo čine starosedeoci (žargonski – lale) i došljaci, najvećim delom iz BiH (iz Krajine, kako se to kaže). Dihotomija lale-dođoši dugo je bila karakteristika sela, ali ne samo Obrovca. Dihotomija lale-dođoši, vremenom je poprimala razne druge oblike, u skladu s društvenim procesima, u užem i širem smislu posmatrano. Tako, poznatiji oblici dihotomije bili su: zvezdaši – partizanvci (ostali su bili zanemarljivi); komunisti-ateisti; partizani-četnici; SPS-ostali (radikali i vukovci, uglavnom); patriote – izdajnici; SNS-ostali…
Čudan oblik dihotomije sela jeste njegova podelejnost na duhovni i svetovni deo. Naime, ulica Kralja Petra prvog (nekada Maršala Tita), kao glavna ulica u selu, deli naselje na dva skoro jednaka po veličini dela. Posmatrano na liniji sever-jug, zapadni deo sela je svetovni, a istočni deo – duhovni. U zapadnom delu sela su: mesna zajednica, pošta, dom zdravlja s apotekom, kafane, fudbalski klub i igralište “Borac”, pijaca, groblje i najveći deo privatnih radnji (nekada i željeznička stanica). U istočnom delu su osnovna škola sa predškolskom ustanovom (populrno zabavište), pravoslavna crkva i glavna seoska prodavnica. Čak su i zemljoradničke zadruge bile podeljene: tako, seoska zadruga je bila u zapadnom, a zadruga Vojno-poljoprivrednog dobra “Karadjordjevo” u istočnom delu, svakako rasporedjene na dva kraja sela. Pokušaj da se te zadruge objedine ostao je bezuspešan, dok se obe nisu raspale.
Najveći broj radnosposobnog stanovištva, logično, orijentisan je na Bačku Palanku (Obrovac je prvo veće selo do Palanke) i na poljoprivredu. Nije mali broj onih koji su trajno promenili sredinu, odlaskom u gardove širom Srbije (pre svega Beograd i Novi Sad), ali i u inostarnstvo.
Najpoznatiji dogadjaj u selu već decenijama, dakle tradicionalno, jeste seoska slava Sveti Pantelejmon (9. avgust). Tako, u Obrovcu se veme meri od Pantelije do Pantelije. Oko, a posebno na sam dan Pantelije, broj stanovnika u selu poraste nekolio puta.
Sve što se događa u selu, šrem okružeju, ali i u svetu i u vasioni, čuje se na pijaci (utorkom) i u kafani (svaki dan). Ključna pitanja, uglavnom, jesu: šta radi predsednik i hoće li nam Rusi (pro)dati S400?
KORONAVIRUS
S obzirom da ne spada u dva ključna napred navedena pitanja (pijaca i kafana), vest o koronavirusu u selo je dospela preko najjačeg medija – TV. U tom smislu, ključne promene koje su se u životu sela dogodile, uglavnom, jesu primena mera koje donosi Vlada Srbije (uz supotpis predsednika Republike) za vreme vanrednog stanja:
– obustavljen je rad osnovne škole i predškolske ustanove,
– zatvorene su kafane i neke privatne radnje (frizerske, pre svega)
– dao zaposlenih u Bačkoj Palanci je na prisilnom odsustvu (srećom, za sada plaćenom)
– uglavnom, poštuje se tzv. policijski čas.
Koronavirus je došao u momentu najvećih prolećnih setvenih radova. Može se reći da ti radovi nisu smanjili ni obim ni intezitet. Kućne bašte i polja su puni radnika i mehanizacije. U skladu sa merama (odobrenjima) Vlade, radi se i do kasno u noć.
Svojevrsni Pavlovljev efekat jeste 15.00 časova. Tada su ulice sela pustije nego u doba policijskog časa. I malo i staro seda pred TV, muva se ne čuje. Čekaju se informacije o posledicama koronavirusa i čekaju mere za dalja postupanja.
Centralni informtivni biro, pored TV, a u uslovima zatvorenih kafana, postaje centar sela, na mestu gde se održavala pijaca. Pored razmene pitanja – šta ovo bi i dokle će trajati, traže se dodatne informacije od seoskih taksista, koji su svakodnevno (mada u manjem obimu) na relaciji Obrovac – Palanka.
Ono što se nedvosmislno primećuje jeste:
– izuzetno je smanjeno međusobno posećivanje meštana (kućne posete), čak je i značajno smanjeno prisustvo na sahranama, što je inače običaj,
– nema većih slavlja tipa svadbe i drugih grupnih okupljanja,
– pozdravljanje, tipa rukovanja, je potpuno izbačeno, obično se samo kaže zdravo ili, popularno, dodirivanje laktovima,
– na ulici se gotovo ne primećuju stariji od 65 (70) godina, izuzeci uvek postoje,
– dosta meštana nosi zaštitnu masku, a manji broj i rukavice, svakako, ima i onih – ne može nam niko ništa,
– u glavnoj prodavnici, ali i nekim manjim privatnim, uveden je red: koliko može da jednovremeno bude u radnji, a postavljeni su i plastični zaštitnici kod kasa,
– nema brašna, nema kvasca, nema vanillin šećera, promenjeno je u ima,
– iako je selo u pitanju, pozamašne zalihe su stvorene odmah na početku delovanja virusa,
– u mesnoj zajednici je dovežen rastvor za dezinfekciju, koji je dostupan svim meštanima,
– smanjen je pritisak na seosku amblantu, samo hitni slučajevi,
– izuzetno je smanjen broj prisutnih na liturgijama u crkvi, gotovo da nikoga nema
– penzioerima čije su penzije manje od 30.000 dinara podeljeni su paketi.
IDE VASKRS
Nema kuće u selu koja se za Vaskrs ne sprema na poseban način. Riba za Veliki petak je “planula” čim se pojavila u prodavnicama. Prasići su potamanjeni, oseća se nedostatak, te se i u susedna sela ide u nabavku. Jaja nema dovoljno u prodavnicama, pa se traže privatni izvori.
Ostaje otovreno – kako ostati u kući za Vaskrs? Ovo s razloga što je Vlada uvela produženi policijski čas.
U selu nema zaraženih od koronavirsusa. Južnobački okrug (pre svega Novi Sad) prednjači po broju zaraženih i obolelih u Vojvodini, iako se za Bačku Palanku “ne znaju” podaci. Tako, pojavljuje se informacija od 5 do 19 zaraženih.
Prema informaciji seoskih taksista, navedenim ključnim pitanjima (s početka teksta) dodaje se još jedno pitanje i jedan “neoborivi zaključak”. Dodatno pitanje glasi – Hoće li lek Željka Mitrovića s TV Pink biti delotvoran? S druge strane, ključna konstatacija jeste: Samo da dođe Pantelija, ubiće ona koronavirus.
Rodjen sam u selu Obrovac, u njegovom istočnom delu. Tu sam završio osnovnu školu. Put (vojni poziv) me je odveo širom nekadašnje Jugoslavije. Skrasio sam se (penzija) u Beogradu. Rodtitelji su mi preminuli, otac davno, a majka pre sedam godina. Obnovio sam kuću i u nju dolazim povremeno, ali za Panteliju obavezno. U uslovima koronavirusa, da bih se distancirao od unuka koji sa mnom žive u Beogradu, sa suprugom sam došao na selo, u samoizolaciju kako se to kaže.
Selo, k’o selo: Od Pantelije do Pantelije.
Prof.dr Božidar Forca
