PROLOG: Rano ranim na selu, gde se nalazim u samoizolaciji zbog epidemije koronavirusa. Obično, ustajem oko 05.00, upalim TV i na računar. Prvo na intrnetu gledam informacije sa Fakulteta gde radim, potom, razmena poruka sa studentima, zatim vesti prelisatam novine, pa zalijem baštu i, dok supruga priprema doručak, počinjem kolumnu. Povod za današnju kolumnu jeste analitika jednog gosta na jednoj TV stanici, koji jedan od najvećih problema vidi u tome što se u jednom selu nalivaju alkoholom, kako bi se zaštitili od korona virusa. Pri tome, taj analitičar nije video to o čemu priča, već je ČUO ili PROČITAO. Prisetih se reči velikog Ive Andrića: Nije budala onaj ko čita sve do čega dođe, već onaj koji veruje da je sve napisano istina.
INFORMACIJA
Mnogo toga je rečeno o informaciji, u smislu njenog definisanja i svojstava koja treba da sadrži da bi se tako nazvala. Svakako, nećemo ulaziti u širu teorijsku razradu pojma informacija, već ćemo pokušati shvatiti njenu suštinu, odnosno osnovna svojstva. S obzirom da se dugo bavim teorijom upravljanja (komandovanja i rukovođenja), to će se opservacija pojma informacija kretati u tom opusu.
Moje viđenje informacije (iz mnoštva mogućih): Informcija je vest ili poruka (uređen skup podataka), koja je preneta u razumljivom obliku i menja stanje i ponašanje primaoca, odnosno smanjuje neizvesnost.
Primer 1: Besan pas ujeo čoveka u Nikaragvi. To je vest koju svi razumemo, ali koja kod ogromne većine neće izazvati nikakve promene, osim što smo je čulom vida ili sluha primili. Međutim, ako nečiji blizak rodjak radi u Nikaragvi, i te kako će se zainteresovati, bar da se čim pre čuje sa rodjakom. Dakle, za ogromnu većinu, navedena vest nije informacija.
Primer 2: Svi privatnici i preduzetnici koji nisu otpustili više od 10% zaposlenih za vreme trajanja vanrednog stanja, od Vlade će dobiti finansije za isplatu minimalca i biće im prolongirane obaveze uplate poreza. Treba li komentar ovoj poruci (vesti), koju je saopštila Vlada (ministar finansija) i predsednik Republike? Za mene, to je informacija, jer moja ćerka radi kod privatnika i, upravo s navedenog razloga, nije otpuštena s posla. Za moju ćerku, ne treba dokazivati da je to informacija. Za desetine hiljada privatnika, preduzetnika i njihovih radnika to je informacija. Za Donalda Trampa, pretpostavimo da je čuo (video) ou poruku to, verovatno, neće biti informacija. A možda i hoće, da kaže – vidi, vidi, kako to Srbi rade!
Primeri 3: a) Ozoniranje krvi leči od koronvirusa (Željko Mitrović); b) Prema nekim američkim medijima i izjavama zvaničnika, koronavirus je potekao iz kineskih laboratorija, c) Prema izjavama nekih kineskih zvaničnika, za pojavu koronavirusa krivi su Ameriknci…Jesu li ovo informacije? Čućemo, možda?
SVOJSTVA INFORMACIJE
Da bi neka poruka, odnosno vest bila informacija, treba da poseduje određena svojstva. U teoriji postoje različiti pristupi utvrđivnju svojstava informacija. Ne pretendujući da ćemo obuhvatiti sva od mogućih, osvrnimo se kratko na neka bitna svojstva poruke kao informcije:
– poruka preneta u razumljivom obliku: Primalac, pre svega, mora da razume poruku koju je dobio, da bi se utvrdilo da li je to informaija ili nije. Poruka Chinese find anti-virus vaccine jeste informacija za one koji poznaju engleski jezik;
– smanjuje neizvesnost, odnosno menja stanje i ponašanje primaoca: Moja ćerka je bila u strahu da ostane bez posla, jer živi sama s malom ćerkicom u iznajmljenom stanu (170 evra stanarina). Možete zamisliti njeno stanje i ponašanje, kad je saznala da neće ostati bez posla. Zamislite da je čovek koga je ujeo pas u Nikaragvi brat od nekog čoveka koji je pročito vest; Poruka da Japan neće napasti SSSR, koju je obaveštajac Zorge poslao Staljinu, izmeila je tok Drugog svetskog rata, jer su Sovjeti povukli trupe sa istočnog fronta, od kada je počeo snažniji otpor Nemcima, do konačne protivofanzive na svim frontovima– BILA JE TO INFORMACIJA koja je drastično smanjila neizvesnost kod sovjetskog rukovodstva i preokrenula tok Drugog svetskog rata;
– pravovremenost: U ratu između Amerikanaca i Engleza pre dva veka poubijalo se 2000 ljudi, jer je vest o sklopljenom miru u Ženevi kasnila sedam dana (Tofler: Rat i antirat). Dakle, da je vest stigla na ratište sedam dana ranije…
– svrsishodnost i aktuelnost: Poruka ili vest mora da odgovara svrsi, odnosno da u konkretnom trenutku bude aktuelna. Na primer, UN (danski kontigent) su u jednoj misiji među muslimanskim stanovništvom objavili vest da je stiglo 50.000 obroka hrane za stanovništvo. Čim su čuli vest izgladneli su pohitalii do konvoja koji je hranu dostavio. Ustanovili su da je unutra svinjetina. Poubijali su pripadnike UN;
– konkretnost-objektivnost-tačnost-nepristrasnost: Poruka (vest) mora da bude utemeljena na činjenicama koje su u neposrednoj vezi s empirijskim zbivanjima. U tom smislu, ovo svojstvo jeste i svojevrsni kriterijum proverljivosti vesti (poruke) koja pretenduje da bude informacija;
– potpunost ili dovoljnost: Ovo su svojstva iformacije koja se značajno održavaju na primaoca, pogotovo na donosioce odluka. Stoga, ovo svojstvo se iskazuje i kao informaciona potreba. Kolika je informaciona potreba teško je jednoznačno utvrditi. Na primer, u borbi protiv korona virusa vrlo značjna informacija bila bi da je pronađena vakcina.Ali, da li je to dovoljno? U tom smislu, u teoriji je odavno poznata zakonitost 30%. Naime, pretpostavlja se da donosioci odluka od ukupnog broja poruka (informacija) koje dobiju uspeju da obrade tek 30%, a da od tih obrađenih 30% u svom radu stvarno koriste 30%;
– istinitost-neistinitost: primljena poruka (vest, uređen skup podataka), ukoliko smanuje neizvesnost i utiče na primaoa, jeste informacija, bez obzira da li je istinita ili nije. Stim što se neistinita informaija – dezinformacija, na različit način može odnositi prema primaocu.
DEZINFORMACIJA
Lažna vest (fake news), najčešće, jeste dezinformacija (misinformation). Ovih dana zatrpani smo porukama tipa: UN upozorava na opasnu „epidemiju dezinformacija“; Evropska komisija se uključila u borbu protiv dezinformacija o koronavirusu; EU optužuje Rusiju za dezinformacije o koronavirusu; Evropski parlament ističe da lažne vesti koče borbu protiv pandemije; Mediji su ključni u širenju dezinformacija…
Šta je suština dezinformacije?
U teoriji postoji više pritupa lažnoj vesti-dezinformaciji, imenujući ih kao propaganda, pogrešne informacije (nenamerne) i dezinformacije – ciljno lažne infomacije.
Visoka ekspertna grupa Evropske komisije o lažnim vestima i online dezinformacijama pojam dezinformacije opisala je na sledeći način: „Pojam koji uključuje sve oblike lažnih, netačnih ili zavaravajućih informacija koje su osmišljene, predstavljene i promovisane kako bi nanele štetu javnosti ili radi stjecanja profita“ (Report of the independent High level Group on fake news and online disinformation).
U skladu s navedenim, pod DEZINFORMACIJOM se danas, pogotovo u medijima, smatraju sve informaije koje su zavaravajuće i:
- izmišljene (smišljene),
- nisu tačne,
- govore o događajima koji se nikad nisu dogodili,
- prenose izjave koje nikad nisu bile izrečene te najave događaja koji se nikada neće dogoditi,
- narušavaju poverenje u društvu, umanjuju verodostojnost medija i kanala putem kojih se prenose,
- mogu uticati na naša shvatanja, znanja i ponašanja,
- mogu biti namerne i slučajne,
- neko ih je namerno proizveo i plasirao u medije,
- nisu novi fenomen i postojale su i pre medija,
- doživele su svoj procvat s razvojem društvenih medija.
Kad se posmatra medijsko širenje dezinformcija danas, najčešće, pominju se dva razloga: 1) finansijski (plaćeno laganje) i 2) ideološki. Dakle, dezinformacija je ROBA (to je i informacija), koja se kreće na relaciji IZVOR-PRENOSILAC-PRIMLAC.
U teoriji postoji stanovište kako dolazi do dezinformisanja, sa aspekta izvora-prenosnika:
1) Usled intelektualne nemoći onoga ko oblikuje informaciju da misaono-logički, a zatim i simboličko-saznajno obuhvati sve aspekte jednog društvenog zbivanja (NEZNANJE, nije namerno),
2) Usled namere izvora-prenosnika da narušavanjem odnosa misaono-logičke, odnosno simboličko-saznajne eksplikacije samog zbivanja i njegove strukture, obezbedi unapred planirane efekte poruke (NAMERA, CILJNO). Ovaj način jeste suština dezinforisanja u savremenim uslovima prenosa informacija, koji je motivisan socijetalnim (ideološkim) trenutnim ili dugotrajnim političkim potrebama.
Primalac dezinformacije, kao i izvor-prenosnik, može da postupa na više načina:
1) Prima dezinformaciju bezuslovno, iz opšteg neznanja, medijske nepismenosti,
2) Prima dezinformciju ciljno, jer je deo ostvarenja ideološkog (političkog) cilja,
3) Prima dezinformciju iz koristi, pre svega finansijske i
4) Recepcija: a) odupiranje informciji kao faktografskom vidjenju dogadjaja i b) da se osujeti tendencija koja je namerno utkana u informaciju, odnosno takvo vidjenje stvarnosti.
Jednom rečju, do dezinformacija dolazi tada kad pri oblikovanju poruke ili njene recepcije informativni sadržaji do te mere vrednosno osmisle i prikažu, da se društveno zbivanje i ne prepoznaje.
KAKO PREDUPREDITI DEZINFORMACIJU?
U teorij i praksi postoje brojni modeli (standardi) kako se proverava tačnost informcije, odnosno provera da li je to informacija ili dezinformacija. Tako, u radu obaveštajnih službi postoje modeli pod oznakama 4×4 (u nas se primenjuje), 5×5 ili 6×6 (primenjuje se u SAD).
I pored navedenih koraka, ipak, svaki iskusni i obrazovani obaveštajac postaviće pitanje – DA NISAM SLUČAJNO OBMANUT?. Ovo, pe svega, s razloga što “informacija” ili dezinformacija mogu imati dugotrajne posledice po društvo i državu, odnosno bezbednost gradjana.
S obzirom da su danas društvene mreže jedan od osnovnih prenosnika poruka, vesti, informaija i dezinformacija, postoje brojni priručnici koji pokušavaju da usmere pojedinca na to kako da se prepozna šta je šta. Jedna od takvih preporuka ima 8 koraka:
– proveri izvor
– pročitaj i druge izvore
– koliko su tvoji stavovi u skladu sa stavom o primljenoj poruci
– pročitaj sve
– koristi druge izvore
– proveri da to nije “zafrkancija” i
– pitaj stručnjake.
POUKA
U svetu u kome su vrednosti, kao pojam, zamenjene pojmom interesi, a ciljevi postali klizav teren političkih elita, važi pravilo: DANAS AKO NISTE DEZINFORMISANI VI NISTE INFORMISANI.
Naš junak s početka priče, verovatno, imao je interes da se pojavi na TV, te otuda i nije bitno da li alkohol ubija korona virus ili ne, odnosno da li je čuo kako se neki u selu “nalivaju” alkoholom, ne razikujući da li su to, inače, poznate notorne pijanice, ili oni koji su stvarno tražili “lek” protiv koronevirusa.
Prof.dr Božidar Forca
