Kraj globalnih konflikata donosio je napetu pobedu, gde su se dojučerašnji saveznici u borbi protiv neprijatelja, našli u situaciji novog raskola. Da li se sada svi spremaju za pobedu nad korona virusom i novu bezbednost u post pandemijskom svetu?
Na reci Elbi pored grada Torgau u Nemačkoj 24.04.1945 godine susrele su se Sovjetska i Američka vojska, bio je to možda najsrdačniji doček ove dve strane u istoriji. Vojnici sa obe strane nisu mogli sakriti svoju sreću i tada su stajali kao braća i sestre, koji su rasporili Nemačku sa istoka i sa zapada. Dve nedelje kasnije 9. Maja Nemačka je potpisala kapitulaciju, a malopre spomenuti vojnici su se od tog dana gledali sa sve više napetosti. Ljubav je kratko trajala.
Sada 75 godina kasnije svet se ponovo susreo sa neprijateljem i svakodnevno viđamo saradnju mnogih strana koje nisu bile u najboljim odnosima. Šteta ovog virusa se jedino i može porediti sa velikim svetskim konfliktima po gubicima u svakom smislu. Sasvim je sigurno da će pobeda na korona virusom biti prelomni trenutak, kakav je to bio 9.maj za početak hladnog rata.
Gledamo kako Rusija i Kina pomažu svim zemljama sveta, dok je SAD ostala dosledna sloganu ,,Amerika na prvom mestu’’ i po broju zaraženih, EU se našla izgubljena u prevodu među svojim članicama koje su sada našle više smisla u potezima Ujedinjenog Kraljevstva i Bregzita. Konflikti na čitavom svetu su se smirili ali ne i političke krize. Dok se članice severno-atlatskog saveza verovatno pitaju, ,,Kakav je to NATO koji se nije pokazao u borbi sa globalnom bezbednosnom pretnjom i čije zemlje dezinfikuje i pomaže ruska vojska i kubanski lekari?,, , alijansa šalje Hibridne timove u Crnu Goru i region radi suzbijanja dezinformacija i hibridnog rata. Korona virus je podstakao rat informacijama i dok jedni upiru prstom u druge, treći koriste krizu za ostvarenje svojih nacionalnih interesa i promociju svojih sistema vrednosti, ekonomskih i upravljačkih politika.
Tokom borbe sa korona virusom, ceo svet je upao u još težu političku borbu za oblikovanje novog svetskog poretka. Sve države će ovu borbu početi od sopstvenog preispitivanja(izbori, referendumi, odluke, promene politike, inicijative), pa će po tome videti gde se nalaze u kordinatnom sistemu saveza, i da li njima pripadaju. Iako ne može mnogo očekivati od promene koja će doći, jer je današnju svest u globalnom svetu teško menjati, kako se kaže teško je starog psa naučiti novim trikovima ali možemo se nadati da će temelji novog svetskog poretka bar utemeljiti put za bezbedniji svet.
Neminovno je da će se bezbednosni prioriteti u post pandemijskom svetu fundamentalno menjati, kako se globalne bezbednosne pretnje i njihova hijerarhija ubrzano menjaju. Sadašnje oružje ne može adekvatno da se suprotstavi pandemiji, klimatskim promenama, nekontrolisanim migracijama, asimteričnim i drugim modernim pretnjama. Nacionalna bezbednost prevazilazi tradicionalne okvire, te će mnoge zemlje morati da alociraju veliki deo sredstava sa tradicionalne oružane sile na nauku, istraživanje, obrazovanje, medicinu i nove inovativne tehnologije i načine upravljanja. Nacionalni sistemi bezbednosti će morati da se grade sa novog stanovišta koje će moći da se prilagođava novo nastaloj bezbednosoj situaciji, uz novi rukovodeći i savetodavni kadar novih generacije, kako bi uspešno funkcionisali. Te promene će pratiti i naddržavne tvorevine. Bezbedan svet se mora graditi sa pristupom odozgo na gore-od pojedinca preko država ka globalnoj bezbednosti.
| Pretnje | Politike |
| 1.Siromaštvo | 1.Poljoprivreda |
| 2.Zarazne bolesti | 2.Diplomatija |
| 3.Uništavanje životne sredine | 3.Ekonomija |
| 4.Nestašica vode | 4.Obrazovanje |
| 5.Rat | 5.Zdravlje |
| 6.Građanski rat i političke krize | 6.Porodica |
| 7.Asimetrične pretnje | 7.Migracije |
| 8.Kriminal | 8. Bezbednost |
| 9. IT pretnje | 9. IT bezbednost i razvoj |
| 10.Klimatske promene i nepogode | 10. Voda i energija |
Primer promenljivih pretnji i politika koje treba doneti
Logičan potez na međunarodnom nivou bila bi i dugo očekivana reforma organizacije Ujedinjenih Nacija, kojoj je izgubila svoju svrhu u brdu birokratije, novca, korupcije i nefunkcionalnosti. Potez predsednika SAD prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji je naznaka razmišljanja u tom pravcu, jer treba podsetiti UN i njene agencije da su one tu zbog država članica, a ne obrnuto. Fijasko prenosa pregovora Beograda i Prištine iz UN u okrilje EU je takođe indikator da je za dugoročna efektivna rešenja konflikata neophodan jak i efikasan posrednik.
Problem pobede ćemo okusiti u mesecima koji dolaze, mada verujem da smo svi na to pripremljeni, jer svest postoji da ništa neće biti isto. Šta nas čeka? Isto su se pitali vojnici koji su zajedno slavili pobedu posle susreta na Elbi. Interesi su doveli do toga da su bili braća i sestre dve nedelje, a neprijatelji ceo život.
Miloš Tišma
