REČ UREDNIKA:POTREBA DA KOMENTARIŠEMO ONO ŠTO NE RAZUMEMO

Sloboda mišljenja i govora je neotuđiva. Međutim smemo li da komentarišemo ono što ne razumemo kada naši komentari mogu naneti štetu drugima?

Živimo u državi koja je prošla kroz razne nemire i iskušenja. Samo ako pogledamo noviju srpsku istoriju shvatamo da mirnih perioda nije bilo mnogo. Osim raspada više državnih zajednica, agresije, političkih previranja, otimanja dela teritorije, posledica osiromašenog uranijuma nisu nas zaobišle ni poplave, klizišta a sada ni migranti i epidemija virusa.

Da li smo verovali pogrešnima rukovodiocima? Da li su najbolji generali ratovali za nas? Da li smo zaista za sve krivi i jesmo li neosnovano satanizovani? Da li smo i šta trebali drugačije? Svi imamo svoje odgovore na ova i slična pitanja jer se ona tiču celog društva, ali ključno pitanje je čiji odgovori su vredni pažnje?

SVI SVE ZNAMO

Ako biste putovali po Srbiji i došli do mesta čija imena niste nikada čuli i koja možda ne umete ni da izgovorite, začudili biste se koliko ,,eksperata“ za geopolitiku, bezbednost i važna državna pitanja ima po seoskim kafanama, vašarima i pijacama. Nije to ništa osobeno za seoske sredine ,,eksperata“ ima i u beogradskim kafićima, elitnim restoranima, sa istom takvom sigurnošću svi oni komentarišu ono što jednostavno ne razumeju. Jer u Srbiji svi sve znamo.

Od takvih ljudi možete čuti rečenice poput ,, studiraš, a od diplome nemaš ništa“, ,,životna škola je važnija od fakulteta“, ,,ništa ja ne verujem lekarima“, ,,ma znam ja bolje“… A ako pogledate životna dostignuća ovakvih sveznalica ili danas možda popularniji naziv ,,hejtera“, shvatićete zašto sebi dozvoljavaju takve rečenice, a u njihovu odbranu zašto nisu uspeli u životu čućete kalimerovske pritužbe na račun države, sistema, okolnosti i svega drugom sem njih samih.

Kao narod i država prošli smo puno toga, rat i nemaština su pravili takvu atmosferu da svako od nas oseća ponekad kao Sančo Pasa u borbi sa vetrenjačama, zato smo postali malo ogorčeniji i nepoverljiviji nego što treba, ali to ne sme biti izgovor da nipodaštavamo struku i nauku.

Trebalo bi da svi kolektivno porazmislimo o svojim mislima i izjavama i da ih malo više vezujemo za činjenice, a nauka kaže da su činjenice ono što je više puta dokazano i što nije potrebno proveravati. Činjenice mogu da nam se dopadaju ili ne ali one su jednostavno takve i naš subjektivitet ih neće promeniti.

UTICAJNE IZJAVE

To što ćete sijaset sveznalica naći u kafanama, sresti na slavama ili upoznati na odmoru nije sa aspekta bezbednosti toliko zabrinjavajuće kao kada se takve osobe pojave među javnim ličnostima koje imaju uticaj.

Biti javna ličnost nosi sa sobom veliku odgovornost, kao i mediji. Među poznatim ličnostima, posebno onim planetarno popularnim, često se nađu oni koji se uključe u neki socijalni ili planetarni problem pozivajući one koji prate njihov rad na odgovornost, solidarnost i tako dalje. Nažalost, još češće možemo sresti poznate ličnosti, posebno domaće, koji sa vrlo oskudnim obrazovanjem i skromnim znanjem komentarišu jako bitna pitanja za celo društvo. Takva neodgovornost može imati nesagledive posledice na bezbednost jednog društva.

Promocija narkotika, oružja i krize morala putem filmova, muzike i društvenih mreža doprinela je tome da hiljade srednjoškolaca sanja o tome da žive takav život. Ovo za posledicu može imati porast vršnjačkog nasilja, manjak društvene empatije i porast maloletničke delikvencije.

Ovo je samo jedan primer, ali uvek treba imati na umu da jednom izgovorena javna reč može doći do miliona ljudi, a neki od njih će svoje ponašanje usmeriti upravo prema toj reči. Posebno ukoliko ona dolazi od ljudi kojima javnost veruje i na taj način daje legitimitet.

Naš proslavljeni teniser koji je enormno zadužio ovu zemlju promocijom koju nam je doneo, nedavno je komentarisao upotebu vakcine protiv virusa covid-19. Za svoju nesmotrenu izjavu bio je opomenut ne samo od struke već i od međunarodne javnosti koja je negativno prihvatila mešanje sportiste u medicinu. On naravno nije ni prvi ni poslednji koji je imao izlete u medicinu. Jedna naša pevačica je vodila kampanju protiv MMR vakcina, zbog čega su i nadležni organi odreagovali.

Mediji takođe među zaposlenima vrlo često imaju ljude koji se bave temama kojima nisu dorasli i to je manja šteta od one kada postoji zla namera da se prenesu netačne ili iskrivljene infomacije. Takođe u bezbednosti postoje i informacije koje ne smeju da se prenose jer mogu da dovedu do sekundarne viktimizacije žrtve. Ne tako davno imali smo slučaj otete devojčice i objavu medija da je ista silovana. Novinari nisu obraćali pažnju koliko će ova informacija koja je bila dostupna svima uticati na reintegraciju u društvo te devojčice. Ovih dana predstvanik jedne medijske kuće tvrdi čak da je otkrio lek za korona virus, i svoje navodno otkriće obilato promoviše ne obazirući se na posledice.

KOME VEROVATI?

Naša shvatanja i uverenja oblikuje, pored znanja, lično iskustvo, naš karakter i potrebe koje možemo da osvestimo ili ne. Međutim pre nego što izgubite poverenje u sve lekare, ekonomiste, profesore i počnete da slepo verujete pevačima, glumcima i novinarima setite se da danas u jeku pandemije korona virusa živote ne spasavaju umetnici nego lekari i struka.

Da bi neko postao specijalizovani lekar, potrebno je da provede oko 10 godina obrazujući se samo za taj poziv. Mnogi na tom putu odustanu, a oni koji dođu do kraja ponekad i pogreše jer ljudi nisu savršena i svemoguća bića. Međutim verovatnoća da naučnik u svojoj struci pogreši je mnogo manja od verovatnoće da čovek nekog drugog zanimanja ne pogreši u nauci.

Stoga verujmo struci i nauci, a zabavljajmo se uz muziku, sport i fim..

Budite mi bezbedni

Glavni i odgovorni urednik Jasmina Andrić

More Stories
OLUJA ISTINE