Malo je reči koje imaju toliku dubinu, širinu i specifičnu težinu kao što je imenica VOJSKA. Ta činjenica sveprisutna je na svim meridijanima i paralelalama, posebno od nastanka moderne države. Države su stvarale vojsku, ali su i vojske stvarale države.
Imidz vojski stvaran je vekovima. U opštem smislu posmatrano, osnovni simbol vojski jeste SILA (čizma), a svrha – SREDSTVO SPOLJNE POLITIKE, odnosno jedna od glvnih poluga MOĆI. Stoga, uz pominjanje imenice vojska, uvek je išao pojam RAT.
Vremenom, vojska je počela da poprima i druge svrhe (misije), kao što su mirovne operacije širom sveta i podrška domaćim civilnim vlastima u suprostavljanju pretnjama bezbednosti.
SVET
Sporovi u medjunarodnim odnosima, od stvaranja moderne države, uglavno rešavani su ratom. Rat je postao istorijsk zakonitost, a njegov ključni elemenat bila je vojska (oružane snage). Do Prvog svetskog rata, rat se smatrao pravno dozvoljenim sredstvom. Mitraljez i bojni otrovi bili su najmoćnija sredstva u Velikom ratu. Upotreba hemijskog oružja i posledice Velikog rata, nagnale su ljude da potraže načina za sprečavanje rata. Tako je stvorena Liga naroda. Medjutim, ulagnje u vojsku nastavljeno je snažnije nego pre Prvog svetskog rata.
Drugi svetski rat okarakterisan je spojem tenka i aviona, a završen upotrebom do tada nevidjenog sredstva – nuklearne bombe. Sve to pratila je mobilizacija miliona vojnika. Sila vojski u Drugom svetskom ratu nanela je najveće ljudske gubitke i materijalna razaranja u istoriji. Nije to bila dovoljna opomena, već zamajac za stvaranje još snažnijeg vojnog mehanizma!
U modernoj epohi, posle Drugog svetskog rata, tzv. Hladni rat, nastavljena je trka u naoružavanju i stvaranje milionskih armija, iako je svet iskusio najveća stradanja i ljudske žrtve u svojoj istoriji. Izdaci za naoružanje, samo u jednoj godini, bili bi dovoljni za rešavanje gotovo svih problema gladi i nemaštine u svetu, za duži period. Oružana sila postala je ključni faktor spoljne politike i «zaštitnik» nacionalnih interesa i ciljeva.
Posle «Hladnog rata», zamišljeni i projektovani sukob na relaciji blokova (NATO i VU), ili njihovih glavnih sila (SAD i SSSR) raspršio se u mnoštvo sukoba sa neidentifikovanim i maglovitim pretnjama bezbednosti. Oružane snage dobijaju nove misije i zadatke. Projekcija dovoljnosti snaga zamenjena je principom razvoja snaga zasnovanim na sposobnostima. Kako su se multiplikovali novi «zamišljeni» i «izmišljeni» protivnici, tako su i potrebne sposobnosti stalno dobijale nove vrste i sadržaje. Oružane snage velikih ostale su i dalje jedan od ključnih faktora njihove moći. Samo se malima i «nedisciplinovanima» uskraćivalo pravo da svoje oružane snage izgrade kao elemenat odvraćanja ili faktor njihove spoljne politike, kako se to popularno kaže.
Odnos prema vojsci (oružanim snagama) danas, principijelno posmatrano, nije promenjen. Menjaju se samo SREDSTVA i METODI. Ako bismo pokušali da naprvimo nekakvu klasifikaiju tog odnosa prema vojsci, uz manje aproksimacije, mogli bismo doći do sledeće podele:
- a) Velike sile se i zovu velikim jer imaju vrlo snažnu vojsku. Snaga vojske ne meri se samo njihovim brojnim stanjem, nego posedovanjem savremenih borbenih i komandno-informacionih sistema zasnovanih na najsavremenijim tehnologijama, nuklearnog oružja, sredtstvima brzog prenosa na bilo koji deo sveta i snažnom logistikom po svim pitanjima i nivoima. Umnožavanje moći, pored navedene, stvara se i sklapanjem stalnih vojnih saveza (NATO, ODKB) ili ad – hok koalicija (sukob u Siriji, sukob u Libiji…). Svemir je novi (stari) poligon.
- b) Zemlje koj pretenduju da postanu sile, ako ne gobalno, onda regionalno, razvijaju i održvaju snažne oružane snage, u okviru svojih mogućnosti, nastojeći da proizvode, nabave i poseduju raznovrstan aresenal najsavremenijih oružaih sistema i sredstava (uključujući i nuklearno), što ih dovodi u stalno latentan sukob sa velikim silama (SAD, pre svega).
- c) Najveći broj zemalja sveta rspolaže vojnom silom u skladu sa mogućnostima, pre svega kao izraz odvraćanja od pretnji. Interesantno, baš te zemlje su i „najverniji“ učesnici u mirovnim operacijama pod mandtom Saveta bezbednosti UN.
- d) Postoje zemlje koje nemaju „svoju“ vojsku. Malo ko je za većinu tih zemalja uopšte i čuo, ali da ih, baš zbog toga, navedemo (Tabela)
| NEMAJU ORUŽANE SNAGE
|
SA PARAVOJSKOM
|
||
| Andora | Lihtenštajn | Samoa | Vanulata |
| Vatikan | Miramarska Ostrva | San Marino | Island |
| Grenland | Mikronezija | Sveta Lucija | Mauricijus |
| Dominika | Monako | St. Vinsent i Grenadini | Panama |
| Karibati | Nauru | Solomonska Ostrva | Haiti |
| Kostarika | Palau | Tuvalu | |
SRBIJA
Srpska Vojska ima tradiciju na koju treba da budemo ponosni. Njeni razni modaliteti, od Karađorđa do vojvode Putnika, pedalj po pedalj, stvarali su i stvorili novu Srbiju, potkraj druge decenije 20. veka. Srpskoj vojsci na kraju Prvog svetskog rata, priznanje su odali i saveznici i neprijatelj. Ušla je Srpska Vojska sa svojom državom u «nagovorenu» integraciju Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije «prvu» Jugoslaviju. Sve što se veštački spoji, «zakrpi», kako bi rekao naš narod, puknuće kad-tad, baš po loše «ušivenim šavovima». Pred naletom «sila osovine» sa evropskog kontinenta raspala se prva Jugoslavija i njena vojska.
U NOB stvarana, formirana je oružana snaga – Jugoslovenska armija pa Jugoslovenska narodna armija (JNA), koja je ušla u «dogovorenu» (ne samo od naroda sa naših prostora, već od strane moćnika) «drugu» Jugoslaviju – FNRJ, pa «treću» – SFRJ. U relaciji «između istoka i zapada» razvijala se Jugoslavija i njena oružana snaga, koje nisu smetale ni NATO ni VU, po principu – «nisu naši, ali nisu ni njihovi». Dostigla je JNA vrhunac svog razvoja upravo u SFRJ, koji je osnova i svim oružanim snagama država stvorenim nakon raspada SFRJ. Svestrano potpomognuto spolja, uz neskrivenu decenijsku težnju i nastojanja iznutra, raspala se SFRJ i njena oružana snaga – JNA. Po prvi put u istoriji naroda sa naših prostora, vojska nije stvarala već rušila državu. Nije to naš izum. Poznato je da u građanskom ratu – prvo strada vojska, jer da tako nije, do rata ne bi ni došlo.
Vojske «četvrte» Jugoslavije – SRJ i, kasnije, DZ SCG, tumarale su u miljeu svog beznađa, čekajući da se dovrši drobljenje prostora nekadašnje SFR Jugoslavije. Opet za naše uslove neprimereno, to drobljenje je završeno bez rata i krvi, kad je u pitanju «odlazak» Crne Gore. No, to nije slučaj sa Srbijom. Svetska političko-vojna velesila – NATO, na pedesetogodišnjicu svog postojanja, „morala je“ načiniti spektakularan čin obeležavanja rođendana i opravdanja svog opstanka. Tako, umesto slavskih svećica na torti za svoj pedeseti rođendan, najjača sila sveta je upalila desetine hiljada sveća srpskim majkama, sestrama, suprugama i deci. Nije se raspala Srbija pod naletom najjače sile sveta – još pokušavaju da je razbi-raspadnu.
Vojska Srbije je u stalnom procesu transformacije, od raspada bivše JNA. Entiteti SRJ i SCG, iako se taj proces transformacije odvijao i u njima, u najmanjem, usporavali su ga, ali i blokirali. Tako, značajnije reforme Vojske počinju od razdruživanja DZ SCG, 2006. godine. Novi model Vojske Srbije, (doktrinarno, organizacijski i funkcionalno), uglavnom, preuzet je sa «zapada». Prvi korak transformaije bio je nastojanje tadašnejg načelnika Generalštaba da se poveća brzina transformacije Vojske i što je moguće više smanji zaostajanje za okruženjem. Često bi NGŠ govorio – «mi moramo da idemo ne četvrtom, već sedmom brzinom. Oni koji to ne mogu da prate, ispadaće na krivinama, ali se napred ići mora.» Ta brzina, manjim delom, uticala je na to da je «na krivini» ispao upravo načelnik Generalštaba.
Vojska Srbije je pratila opredeljenja države u periodu do 2012. godine. Ta opredeljenja kretala su se od evrotlanskih (početak 2006) do evropskih intergracija (vojna neutralnost, ili ne-NATO, je proklamovana 2007).
Nakon usvajanja Ustava (2006), Zakona o odbrni i Zakona o Vojsci Srbije (2007), doneti su ključni strategijsko-doktrinarni dokumenti: Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane (2009) i Doktrina Vojske Srbije (2010), a u kasnijem čitav korpus pravnih (zakoni i podzakonski akti) i dokumenata političkog karktera, koji se imenuju kao strategijsko-doktrinani, planski i razvojni. Svi ti dokumenti imali su po nekoliko izmena i dopuna ili potpunih revizija. Trebalo bi podostva prostora da se samo navedu, bez dublje analiz, svi aspekti tih dokumenata, što nećemo činiti. Osvrnućemo se, stoga, samo na ključna odredjenja sadašnje Vojske.
Vojska Srbije je oružana snaga koja brani Republiku Srbiju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu s Ustavom, zakonom i principima medjunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Ovo je ustavna i zakonska odrednica Vojske i jedna od najkvalitetnijih definicija vojske metodološki-saznajno posmatrano.
Misije i zadatke Vojsci dodeljuje politika, što je učinjeno u Strategiji odbrane 2009 i ponovljeno u istom dokumentu 2019. godine.
| MISIJE VOJSKE | ZADACI VOJSKE |
| 1. Odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja | Odvraćanje od oružanog ugrožavanja |
| Odbrana teritorije | |
| Odbrana vazdušnog prostora | |
| 2. Učešće u izgradji i očuvanju mira u regionu i svetu | Učešće u medjunarodnoj vojnoj saradnji |
| Učšće u multinacionalnim operacijama | |
|
3. Podrška civilnim vlastima u suprostavljanju pretnjama bezbednosti |
Pomoć civilnim vlastima u suprostavljanju terorizmu, separatizmu, organizovanom kriminalu i drugim oblicima unutrašnjeg ugrožavanja bezbednosti |
| Pomoć civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i thničko-tehnoloških i drugih nesreća |
Od 2011. godine Vojska je potpuno profesionalizovana (Odluka Narodne skupštine o obustavljanju obaveze služenja vojnog roka iz 2010). Čini je aktivni i rezrvni sastav. Aktivni sastav čine oficiri, podoficiri, profesionalni vojnici i civilna lica. U rezervnom sastavu nema civilnih lica. Rezervni sastav ima aktivnu i pasivnu (rasporedjenu i nerasporedjenu) rezervu.
Organizaijski, Vojska je ustrojena na strategijskom (Generalštab) operativnom (KoV, RV i PVO i KzO) i taktičkom nivou. Dva vida, osam rodova i opšte i logističke službe, kao strukturni deo, funkcionalno se organizuju u komande, jedinice i ustanove, u miru i ratu. Najviša jedinica u Vojsci je brigada (planira se napuštanje brigadnog modela).
Prema nameni, Vojska se deli na snage za reagovanje, glavne odbrambene snage i snage ojačanja (strategijska rezerva). U skladu s statusom u navedenoj podeli, popunjenost komandi, jedinica i ustanova u miru je različita.
Brojno stanje Vojske u miru opredeljeno je na oko 30.000 pripadnika, računajući i aktivnu rezervu. Time je Srbija zemlja sa največim brojem pripadnika vojske u odnosu na okruženje, izuzev Rumunije.
Opremanje, modernizcija i obuka, pre svega rezervnog sastava, dugo su „zavisili“ od raspoloživih finansija. Zahvatanja BDP-a u budzetu odbrane, do 2011.godine, bila su oko i nešto iznad 2% (računajući i izdatke za vojne penzije). Izlaskom vojnih penzija iz budzeta odbrane, smanjen je i taj budzet, što se popravlja u poslednjih nekoliko godina. Poslednjih nekoliko godina, evidentno, za Vojsku se izdvajaju značajnija finansijska sredstva, u smislu njenog osavremenjavnja (standard) i opremnja. Tako, u budzet odbrane za 2020. godinu (Zakon o budztu) opredeljen je preko 91 milijarde dinara. Bez ikakvih pretenzija, može se reći da je Vojska Srbije najmodernija vojska regiona Zapadni Balkan, opet izuzimajući Rumuniju.
Vojska Srbije se upotrebljava u skladu s Ustavom i zakonom. Pored njene osnovne misije – odbrana zemlje od oružanog ugrožavanja spolja, činjenica je da se Vojska maksimalno angažuje u drugoj i trećoj misiji.
Treća misija, istorijski posmatrano, karakteriše našu Vojsku. Prilikom bilo koje nedaće (poplava, zemljoters i slično), ustalila se krilatica – Vojska prva dodje, a poslednja ode. Poverenje u Vojsku, u tom smislu, jeste ogromno, a za to ima i vajanih razloga. Sve što drugi podsistemi države, kad su u pitanju zaštita i spavanje stanovništva i materijalnih dobara, čine u skladu sa svojom namenom, Vojska realizuje u celini. Samo jedan primer: U poplavama 2014. godine, Vojska Srbije je evakuisala 10.305 stanovnika, od čega 6.863 kopnenim i 3.442 vazdušnim putem. U evakuaciji stanovnika angažovano je 10 helikoptera, 3 amfibije, 41 čamac, 47 motornih vozila; 500 lica. U objekte (kasarne) Vojske smešteno 2.500 lica. Za potrebe štabova za vanredne situacije, dotureno je 17,3 t hrane, 480 t vode i 20 kg lekova i sanitetskog materijala. Maksimalno dnevno naprezanje bilo je 19. maja angažovanjem četiri helikoptera i 12 motornih vozila. Za ugroženo stanovništvo pripremljeno je 6.708 obroka hrane.
Angažovanje Vojske evidentno je i u sadašnjoj situciji delovaja koronavirusa, kad se nakon proglašenja vanrednog stanja Vojska angažuje kao izuzetno značajna pomoć civilnim vlastima u uprostavljanju toj pošasti, ali i neposredno, ako se uzmu u obzir zdravstveni kapaciteti i resursi Vojske.
Druga misija Vojske, takodje, zasnovana je na Ustavu i zakonu. I pored vojne neutralnosti, kao odbrambenog interesa (Strategija odbrane, 2019), Vojska učestvuje u medjunrodnoj vojnoj saradji i, posebno, u multinaionalnim operaijama. Prema podaima MO, aktuelne su sledeće MNO: (Tabela).
| MULTINACIONALNE OPERACIJE U KOJIMA UČESTVUJU PRIPADNICI VS | |||
| R.br | MnOp | Broj lica | Kategorija |
| 1. | KONGO – | 8 | Štabna grupa i sanitetski tim za evakuaciju vazdušnim putem |
| 2. | LIBERIJA | 5 | Vojni posmatrači |
| 3. | OBALA SLONOVAČE | 3 | Vojni posmatrači |
| 4. | KIPAR | 46 | Štabni oficir, vojni posmatrači, članovi patrole i pripadnici pešadijskog voda |
| 5. | LIBAN | 177 | Štabni oficiri, pripadnici pešadijske čete i voda za zaštitu snaga |
| 6.
|
BLISKI ISTOK | 1 | Vojni posmatrač |
| 7.
|
EUTM Somalia | 5 | Štabni oficir i sanitetski tim |
| 8. | EUNAVFOR Somalia – Operation ATALANTA | 16 | Štabna grupa, Autonomni tim za zaštitu brodova |
| 9. | CENTRALNOAFRIČKA REPUBLIKA | 72 | Vojni posmatrači, štabni oficiri, osoblje vojne bolnice nivoa 2 |
| 10. | EUTM Mali | 3 | Medicinski tim |
| UKUPNO | 336 | ||
Pored učešća u MNO, Vojska je izuzetno angažovana u vežbonim aktivnostima sa kontigentima oružanih snaga zemlja članica NATO, ali i Rusijom i drugim ne-NATO državama.
UMESTO ZAKLJUČKA
Dok je vojski, biće i ratova. To je osnovna odrednica sveta u nedogled gledano unazad. Ali, ne ratuju vojske, već države. Tako je i danas. Vojska je bila i ostala samo izraz sile i poluga ukupne moći neke držve. Otuda, najmoćnije zemlje sveta, upravo i imaju status velikih sila, jer, pored ekonomije, imaju i snažne oružane snage.
U savremenim uslovima, vojska poprima misije pomoći civilnim vlastima i učešće u multinacionalnim operacijama.
Srpska vojska je deo identiteta, suštine i srži srpske države. Od 1918. do 2006. godine, srpska država je bitisala u brojnim držvnim entitetima, u kom smislu se ne može izvlačiti konstataija o srpskoj, već o jugoslovenskoj vojsci.
Kakva država, takva i Vojska. Sinusoida srpske države nakon raspada bivše SFRJ nije zaobišla ni vojsku. U dramatičnim periodima nakon gradjanskog rata, agresje NATO, društvenih promena 2000 i političkih previranja u prve dve decenije 21. veka, Srbija se nedvosmisleno uspravlja. Medjutim, Srbija je još uvek nedovršena država, jer je deo njene teritorije pod medjunarodnim protektoratom, a upravo na tom delu su privremeni organi vlasti proklamovi „novu državnost“, imenujući je kao Kosovo. Tu državnost podržava dobar deo država, svrstanih u atlantiste (Dugin). Svakako, dobar deo država sveta nije priznao jednostrano proklamovanu nezavisnost Kosova.
Vojska Srbije (tad Vojska Jugoslavije) se, u skladu sa zvaničnim (nametnutim) aktima medjunarodne zajednice (Kumanovski sporazum i Rezolucija SBUN 144) morala povući sa Kosova i Metohije. Medjutim, u skladu s političkim ugledom i jačanjem ekonomske slike države, stalno se razvija i jača njena Vojska. Sliku naše Vojske, pored evidentne pomoći civilnim vlastima u zemlji, stiču i brojne države i njihove vojske širom sveta. Neki će to priznati, poštovti i uzajamno razvijati, neki prećutati i gledati s podozrenjem. Takav je svet.
Čestitajući 23. april – Dan Vojske Srbije, ostajemo pri odrednici: Kakva država, takva i vojska. Stoga: SLUŽIMO SRBIJI!
Prof.dr Božidar Forca
