ISKORISTI NEKU VEZU

Jedan od endemskih problem sa kojim se često susrećemo jeste korupcija. Ovaj problem sam po sebi doduše nije specifičnost naše zemlje i postoji u mnogim drugim zemljama. Sa jedne strane problem leži u mentalitetu jednog naroda koji je dugo naviknut na korupciju kao redovan način života, a sa druge strane je problem i nedovoljno izgrađena jačina institucija jedne zemlje. Sama korupcija može biti sitna korupcija u vidu nekih poklona i zarad nekih manjih usluga ili korupcija na najvišem nivou kada se zloupotrebljava državni novac i kada ista predstavlja krivično delo. 

Definicija korupcije jeste da je korupcija situacija u kojoj osoba koja ima moć da učini nesto da se desi biva kontaktirana od strane druge osobe kojoj je potrebna određena usluga a gde i jedna i druga ostvaruju benefit. Koruptor kroz dobijanje usluge a koruptiran novac ili neku drugu protivuslugu. Ceo koncept korupcije počiva na principu usluga za uslugu gde se u izvesnost stavlja profitiranje obe strane. U odnosu na redovan način, osoba koja traži uslugu dobija istu brže u odnosu na ostale i preskače stepenice u procesu kojim bi morala proći da bi dobila efekat koji traže.

Kada korupcija postoji u jednom društvu u svim delovima govorimo o sistemskoj korupciji. Ono što je činjenica za korupciju jeste da ona može da se javlja u različitim vidovima. Personalni odnos i povezanost između osoba jeste jedan od ključnih faktora određenih oblika korupcije. Prema istraživanju iz 2017. godine Korupcija se javlja zbog:  Pohlepe, monopol na tržištu i na političkom terenu, manjak demokratije kombinovan sa niskim nivoom učešća u političkim procesima, netransparentnost, ogromna i neefektivna birokratija, manjak medijskih sloboda, manjak ekonomskih sloboda, unutrašnje društvene podele i favorizam, nejednakost polova, zemlje bogate resursima, siromaštvo, politička nestabilnost, slaba imovinska prava, okruženje sa ostalim korumpiranim zemljama, nizak nivo edukacije, manjak posvećenosti društvu.

Sistemski korupcija na makro nivou uvek se prvo javlja na mikro nivou. Uzmimo za primer dva pojedinca iste društvene moći, ekonomsko-socijalnog statusa. Jedan od njih ne koristi veze da bi došao do boljeg posla drugi koristi. Onaj koji koristi, dolazi na posao zahvaljujući poznanstvu sa određenom osobom. Koristi vezu da preskoći čekanje za vrtić kako bi mu se dete brže upisalo u odnosu na regularne aplikante. Ovaj prvi koji ne koristi veze radi regularno svoj posao, sporo napreduje i vrlo često mu promocija izmiče ili biva nipodaštavan zbog onih koji imaju vezu. Mora da čeka red u katastru da završi prenos imovine, da podnosi žalbe zbog pogrešnog unetog unosa podataka itd. Kao što se može videti, u jednom momentu birokratija kod mnogih postaje razlog za korupciju jer ne može da se se čeka i jer ima ostalog posla koji se mora obaviti. Osoba odvaja deo novca ili kupuje poklon kako bi proces bio što kraći. Naravno, korupcija postoji i u zdravstvu posebno kada je reč o čekanju na neke operacije, slobodna mesta u bolnicama za ležanje i slično. 

Korupcija se sistemski prenosi sa kolena na koleno. Čak i oni koji nisu nikad podglegli korupciji vrlo često će učiti svoju decu da “iskoriste svaku priliku i kontakt” kako bi bolje prošli i kako ne bi završili u lošem položaju kao njihovi roditelji. U edukaciji to je medveđa usluga jer korišćenje veza za sticanje obrazovanja, lažnih diploma može samo kasnije da se obije o glavu i da dođe na naplatu. U mnogim komunističkim sistemima takođe je postojala korupcija. Ipak u pogledu edukacije postojala su određena ograničenja i znalo se da zapošljavanje onog ko nema potrebna znanja može voditi ka šteti za državu i partiju. Postojao je neki osećaj odgovornosti za državu kod svakog pojedinca što je može se reći pozitivna stvar. Tako, ako bi došle dve osobe sličnog obrazovanja gde bi jedna imala partijsku knjižicu a druga ne, osoba sa partijskom knjižicom bi dobila zaposlenje. Ukoliko bi došle dve osobe od kojih jedna ima fakultet a druga višu školu i partijsku knjižicu, osoba koja ima fakultet bila bi zaposlena bez obzira na partijsku knjižicu. U tim sistemima pripadanje partiji bio je poput sistema preporuke a u cilju međusobnog jačanja partije i međusobnog pomaganja između članova. Ipak znalo se da se ne može ignorisati obrazovanje i da izuzeci moraju postojati. Danas, vrlo često viđamo da osobe sa završenim fakultetom rade kao kasiri ili automehaničari dok osobe sa srednjim školama i lažnim fakultetskim diplomama zauzimaju najviše pozicije u društvu. 

Mnogi ljudi sa nostalgijom se sećaju vremena Jugoslavije. Neki će reći da je to zbog Josipa Broza Tita a neki zbog sistema. Uglavnom je to zbog sistema koji je iako je postojala korupcija u većini slučajeva funkcionisao za običnog čoveka. Kada postoji sistem manja je mogućnost da čovek posegne za korupcijom ka nekom zvaničniku da bi dobio uslugu jer sistem stoji izgrađen da spreči to a opet da i omogući da svi dobiju usluge u što kraćem vremenu bez potezanja veza.

Čak i u crkvi korupcija je postojala još i u srednjem veku. Upravo je korupcija oko prodavanja oproštenica grehova dovela do toga da Martin Luter javno podelio sa javnošću šta se dešava u crkvi i da svako može da opravda svoj greh ako ima dovoljno da plati. Posledice navedenih otkrića doveli su do stvaranja protestanata uokviru katoličke crkve kao posebne frakcije koja nije lojalna papi i Rimu. 

Može se reći da je lobiranje donekle legalizovana korupcija odnosno korupcija u kontrolisanom okruženju gde svako kroz plaćanje ključnih činioca utiče sa na stvaranje povoljnije atmosfere za one koji ulažu u te činioce kako bi se doneli povoljniji zakoni i pravilnici. 

Da bi se korupcija iskorenila ključno je da se institucije osnaže. Samo osnažene institucije mogu sprečiti širenje korupcije, što dalje dovodi do stvaranje svesti o korupcije kao negativnoj pojavi koja se sa vremenom i edukacijom može iskoreniti. 

More Stories
VODA ISPRED BENZINA