TRKA OKO PRONALASKA VAKCINE KAO TRKA U NAORUŽANJU

Trka u naoružanju bila je glavno obeležije hladnog rata, dok sada u multipolarnom svetu gledamo trku u pronalasku vakcine. SAD, UK, Kina, Rusija i ostale zemlje su se upustile u trku ko će prvi uspešno doći do vakcine, a prvo mesto dugo nije bilo ovoliko bitno

Kako vakcina jeste oružje protiv nevidljivog neprijatelja, virusa, možemo ovo uporediti i sa trkom u naoružanju sa sredine prošlog veka ili pak trkom za odlazak čoveka u svemir.  Veličina trke oko vakcine protiv koronavirusa nije zabeležana u istoriji, kako trenutno postoji najmanje 115 tekućih inicijativa za pronalazak vakcine širom sveta koje prevazilaze sve norme brzine i bezbednosti u razvoju farmaceutske industrije.

Kako navodi više izvora, trenutno najbrži je Institut Džener(Jenner) na Univerzitetu Oksford., zato što su dokazali da su u prethodnim ispitivanjima slične inokulacije(pelcovanje) – uključujući prošlogodišnje protiv ranijeg koronavirusa – bezopasne za ljude. To im za sada daje prednost dok su druge inicijative morale da započnu sa malim kliničkim ispitivanjima od nekoliko stotina učesnika da bi demonstrirali bezbedonost. Ova inicijativa sa Oksforda vidi septembar kao mesec kada će vakcina biti spremna, ukoliko sve prođe u najboljem redu.

Ono što podgreva ovu trku svakako je više faktora, novac, dokazivanje i nacionalizam.

Sve spomenute inicijative su finansirane od više izvora a pogotovu farmaceutskih kuća, koje poseduju budžete od više milijardi evra i koji žele da ovu pandemiju unovče. Vlade, fondacije i ostali činioci takođe daju baznoslovne sume novca za istraživanje. Iako se neki od timova bore za to da na vakcini niko ne zaradi, to je skoro nemoguće, jer će farmaceutske kompanije tražiti eksluzivna prava na vakcinu. Po samoj prirodi posla za farmaceutske kopmanije bolest je kao zlato, pandemija kao veliki rudnik zlata, a vakcina sredstvo eksploatacije koliko god to nehumano zvučalo.  Dosta toga nam govori i izjava profesora Hila sa Džener instituta „Čitav svet obično ne dođe do vas i kaže:„ Kako vam možemo pomoći? Želite li nešto novca? Vakcine su dobre za pandemije, a pandemije su dobre za vakcine.”

Svetske sile gledaju da se u ovoj situaciji dokažu kako su bolje od ostalih, a u tom dokazivanju ne retko ih prati i nacionalizam. Svetska zdravstvena organizacija je pokrenula globalnu akciju za pronalazak vakcine, ali su iz nje izostale SAD i Kina. Skot Gotlib, lekar i bivši komesar američke Uprave za hranu i lekove, kaže da SAD moraju da pobede u koronavirusnoj „trci vakcina“ zato što drugi (prvenstveno misleći na Kinu) neće tako brzo deliti vakcine sa zemljama, uključujući one u razvoju, kojima je najpotrebnija, a prva nacija koja razvije vakcinu mogla bi imati ekonomsku prednost. Sa druge strane Kineske farmaceutske kompanije su se bez komentarisanja dale u trku podpomognute milijardama dolara Kineske vlade i procenjuje se da su prve iza inicijativa sa Oksforda. Obe strane imaju velike političke interese, SAD želi da dokaže da su broj 1. i da na tome zarade, dok Kina želi da popravi svoju sliku u svetu i nastavi sa svojim ekonomskim rastom. Treći igrač, Svetska zdravstvena organizacija pokušava da dokaže da može da ispuni svoju svrhu uz pomoć ostalih država. Sve ovo podseća na hladni rat i dve strane koje pokušavaju da se bolje naoružaju i stignu prve na mesec, koristeći svaku priliku da se dokažu. SSSR je zamenila NR Kina, a nesvrstane SZO.

Ono što nam ostaje da se zapitamo je da li su nakon pobeda nad korona virusom države voljne da nastave sa ulaganjem u pronalaženje lekova za daleko smrtonosnije bolesti kao što su rak, AIDS, multiplosklezora, srčane bolesti… ili će sve stati i nastaviti po starom kao i kada je prvi čovek sleteo na Mesec? Pokazano je da se u veoma kratkom roku može doći do novog leka, daleko brže nego što je to do sad bilo, samo ako se to ima za cilj. Kada bi se ovaj tip medicinskog hladnog rata nastavio, a broj izlečenih ljudi uz razvoj nauke zamenio broj poginulih ljudi u proksi sukobima sa razvojem oružja, takav rat bi svakako podržali mnogi. Nažalost koliko vidimo, upiranje prstom i ne saradnja se nastavljaju, ostaje nam samo da vidimo ko će zauzeti prvo mesto i prelomiti o daljoj sudbini.

 

Milos Tisma

More Stories
STRAH