Protekle nedelje, pored pitanja o korona virusu, najčitanija svetska vest bila nepojavljivanje lidera Severne Koreje Kim Džong Una u javnosti. Kim se ne pojavljuje, a ceo svet se pita gde je i da li je živ ili mrtav? Ovo nije prvi put da se neko od svetskih lidera povuče iz javnosti. Slično, na vrhuncu popularnosti, dogodilo se na Kubi 1965. godine kada je Ernesto Če Gevara nestao, a ceo svet se pitao gde je i da li je živ?
Osim što je bio revolucionar i lekar, Če Gevara je takođe bio pesnik i pisac. Vodio je dnevnik i mnogo pisao. O revoluciji je, primera radi, govorio i pisao neprekidno. Štaviše, bio je jedini koji je uspevao slikovito da prenese Fidelove i svoje ideje na papir. Kao ambasador Kube, on je dosta proputovao. Putovao je svuda po svetu, a po Africi posebno. Vesti o njegovim odlascima i dolascima redovno su prenošene sve dok najednom nije nestao iz javnosti. Od povratka iz Afrike u martu 1965. godine, o njemu se više nije znalo ništa.
U to vreme su se svi Kubanci pitali gde je Če Gevara. Kasnije se ta vest proširila i u druge zemlje. U javnosti se dosta raspravljalo o tome šta se zapravo dogodilo sa njim, ali niko nije imao precizne informacije. Kolale su razne glasine: jedna je bila da je poginuo u Dominikanskoj Republici, druga da je zatočen u Sibiru i tako redom. Postojali su čak navodi da ga je lično Fidel Kastro likvidirao. Njegova žena Aleida se tim povodom nije oglašavala. U jesen 1965. godine to pitanje je postavljeno i na Kubi, i u Evropi, i u Latinskoj Americi, a naročito u Vašingtonu, čije su obaveštajne službe činile sve što je u njihovoj moći da mu uđu u trag, kako je pisao naš Borislav Lalić. Ceo svet se pitao gde je Gevara i da li je živ, a odgovor je znala nekolicina ljudi.
NESTANAK KAO DIVERZIJA
Na sednici rukovodstva Komunističke partije Kube, Kastro je pročitao Gevarino pismo u kom se on odriče svih funkcija na Kubi i kubanskog državljanstva i saopštava da odlazi dalje da se bori protiv imperijalizma, ostavljajući na Kubi i prijatelje i porodicu. Kastro je tom prilikom rekao da pismo dobio pola godine ranije i da je na njegovo čitanje moralo toliko da se čeka. U narodu su nastale opšta pometnja i neizvesnost jer se nije znalo šta sledi. Nikome nije bilo jasno zašto bi neko ko je na Kubi imao ministarsku poziciju i porodicu tek tako otišao da negde drugo diže revoluciju i rizikuje svoj život.
Međutim, Če Gevara nije tako razmišljao – za njega je revolucija bila život. Na Gevarino pismo su reagovali i SAD i SSSR. U SAD su ispitivani emigranti sa Kube koji su se neko vreme borili sa Fidelom i Če Gevarom. Njih je posebno zanimalo gde je on otišao, da li je u pitanju bila Afrika ili Latinska Amerika ili neko treće mesto.
Kada je američki uticaj proteran sa Kube, u SAD su pripremljene mnoge mere koje su imale za cilj da obezbede da se Kubanska revolucija više ne ponovi ni u jednoj zemlji Latinske Amerike. Bila je aktivirana Monroova doktrina, prema kojoj, pošto su Španci izgubili svoj uticaj u ovom delu sveta, cela Amerika pripada Amerikancima i koja podrazumeva da se za očuvanje takvog poretka koriste sva raspoloživa sredstva. Umesto da posluži kao primer, Kubanska revolucija je stoga u stvari zakočila ostale revolucije u Latinskoj Americi.
Sa druge strane u Kongu je u to vreme na snazi bio diktatorski režim Moisa Čombea, koji je na vlast došao tako što je oborio prethodnu vlast i ubio Patrisa Lumumbu. Tamo je već postojao gerilski pokret i Če Gevara je trebalo da radi sa njim. Dok se ceo svet pitao gde je najpoznatiji gerilac, on je radio na novoj revoliciji na afričkom kontinentu.
DIPLOMATSKA PISMA UMESTO OPROŠTAJNIH
Sastanak političkog biroa Centralnog komiteta Radničke partije koreje, održan 11 aprila je poslednji skup gde je viđen lider Severne Koreje, Džong Un. Njegov deda, a osnivač S. Koreje, Kim Il Sung, samo 4 dana kasnije je proslavljao svoj rođendan. Ovaj datum je izuzetno značajan za ovu državu, ali Džong Un ga je propustio.
Postepeno od tog datuma kreću spekulacije o tome gde se severnokorejski lider nalazi, da bi situacija eskalirala u svetsku vest u nedelji za nama. Dosta se govorilo o njegovom zdravstvenom stanju i navodnoj operaciji srca koja ga je pretvorila u biljku. Takođe pokrenuto je pitanje i o tome ko bi mogao da ga nasledi. S obrzirom na sistem ove države koji je obavijen velom tajni ne zna se mnogo ni o porodici njenog lidera. Predpostavka je da ima troje dece koji bi bili direktni naslednici ali da su svo troje premladi za potencijalni presto. Takođe mediji su pisali o Kimovoj sestri koja bi mogla da ga zameni, a mnogi smatraju da ona zapravo i upravlja državom.
Kao i pri Gevarinom nestanku ponovo su reagovali i rusi i amerikanci. Predsednik Amerike, Donald Tramp, je izjavio da ima informacije u kakvom se stanju Kim nalazi ali da o tome ne može da govori sada. Inače većina informacija koje govore u prilog potencijalne smrti prvog čoveka Severne Koreje dolaze posredno ili neposredno preko američkih izvora.
Sa druge strane Rusi podržavaju vladu ove države u saopštenjima da je sa Džong Unom sve u redu. U tom kontekstu šef Odbora Ruske dume za odnose sa S. Korejom, Kazabejn Taisajev izjavljuje sledeće: “Čovek nastavlja da radi, a te stvari što pišu o njegovom pogoršanom zdravlju, mislim da je to pogrešno”.
Kim Džong Un nije poput Če Gevare ostavio oproštajno pismo da se pročita na partijskom sastanku, ali u njegovo ime stižu diplomatska pisma i pokloni zaslužnim građanima kako pišu mediji u ovoj državi. Da li je Džong Un krenuo Če Gevarinim stopama da zamajavajući svet svojim nestankom obavlja aktivnosti za koje svetska javnost ni svetski lideri ne bi trebali da znaju ili zaista ima zdravstvenih problema, pokazaće nam vreme.
Budite mi bezbedni,
Glavni i odgovorni urednik Jasmina Andrić
