PROLOG: Godine 1967., imao sam 10 godina, a moj pokojni otac Luka započeo je gradnju porodične kuće, u dvorištu stare, koju su dobili kao kolonisti iz Krajine, 1945.godine. Iako sam bio dečak, shvatio sam da je otac prodao neku zemlju, kupio neki salaš, koji je porušen, pa od tog materijala, uz kupovinu potrebnog, sagradio kuću. Ono što je na mene kao dečaka ostavilo najveći utisak bila je MOBA, odnosno KOLEKTIVNA pomoć bližnjih, komšija i poznanika u gradnji kuće. Kuća je nikla, kako bi se to reklo, za nedelju dana.
Kao pitomac u Vojnoj akademiji (1975-1979), često sam slušao od profesora i komandira da je jedna od osnova napretka i uspešnog izvršavanja svih zadataka – ZDRAV I JAK KOLEKTIV.
Kao oficir, od potporučnika do čina generala, trudio sam se (kažu da sam uspevao) da stvorim JAK KOLEKTIV, ma na kojoj dužnosti sam se nalazio. Ponekad, imao sam osećaj da sam stvorio takve medjuljudske odnose, da sam mogao i mesec dana da odsustvujem iz jedinice, ne bi se osetilo u njenom funkcionisanju. Ne postoji moj potčinjeni kome sam izrekao disiplinsku meru, u 40 godina službe, a malo ih je koje nisam nagradio, u skladu s mogućnostima pozicije na kojoj sam se nalazio! to je lako proveriti! Nagrade su za ljude, a kazna je slab, ali nekad nezaobilazan put ka izgradnji svesti!
Ma na kojoj dužnosti da sam se nalazio u profesionalnoj vojnoj krijeri (40 godina), nisam pekidao osnovnu delatnost – nastavnik. I danas, u penziji, kao doktor vojnih nauka, radim kao profesor na jednom privatnom fakultetu, jer je njegova osnova JAK KOLEKTIV. Ni ovo nije teško za proveriti!
KOLEKTIV!
Dok pišem ovu kolumnu, poslednji podaci o korona virusu pokazuju da je u svetu zaraženo preko 3,2 miliona osoba, od čega je preko 225.000 umrlo. Iako izbegnemo spekulacije o broju zaraženih i žrtava (preminulih) u svetu (nekim državama Evrope), koje srećemo u medijima, brojke opominju. Ovo, pre svega, s razloga što svet još uvek nema efikasnog leka protiv korona virusa. S druge strane, prema podacima Kriznog štaba, u Republici Srbiji je zaraženo 8.724 lica, od čega je 173 preminulo.
U borbi s korona virusom, epidemiolog Predrag Kon, po en-ti put podvlači: Ako ne steknemo KOLEKTIVNI IMUNITET, vratićemo se na početak epidemije! Taj, kolektivni imunitet stiče se spontano tzv. prokuženjem ili vakcinacijom. Sponatno (prokuženje) podrazumevalo bi i veće ljudske žrtve, a vakcine nema.
PRIRODA TRAŽI KOLEKTIV!
Kada je Bor razbio atom, neki su prigovorili Tesli koji je kao bio protivnik toga. Ne dirajte prirodu, poodavno je rekao naš veliki Nikola Tesla, jer ko dirne prirodu, od nje će stradati. Potvrdu ovog stava nalazimo i u rečima velikog Vladike Nikolaja Velimirovića, koji kaza da čovek stalno vodi tri borbe: borbu s prirodom; borbu s drugim ljudima i borbu sa samim sobom. Pokušavajući da prirodu potčini sebi, čovek često uvidja koliko je mali. Priroda nudi obilje onoga što čoveku pruža uslove za boljitak, napredak i opstanak. Ali, priroda i kažnjava čovekovo nemarno postupanje, što ne treba posebno dokazivati. Dosta je pokazala ATOMSKA BOMBA.
U pravnoj sferi posmatrano, nema kolektivne, već individualna odgovornost! Iako je, istorija pokazuje, bilo i previše kolektivnih kažnjavanja (NATO agresija na SRJ, na primer).
Kako stvoriti kolektiv(itet), na osnovama individualne odgovornosti? ZRNO PO ZRNO POGAČA, jeste OBIČAJ, MILOM ili SILOM, pokazuju PROPISI.
SUŠTINA
Kolektivna svest jeste sociološko-psihološki termin, koji u sebi ima prizvuk i ideologije i demagogije. Međutim, kolektivna svest, ma šta pod tim podrazumevali, jeste i svesno ponašanje u okviru utvrđenih normi u određenoj zajednici – sistemu. Te norme nastaju običajno ili pravnim putem. U tom smislu, ta svest nije čisto mehanička. Ona se stalno izgrađuje, iz prostog razloga što se svet menja, odnosno okružanje u kojem vladaju i prirodni i društveni zakoni i zakonitosti.
Gledam svoju unuku, koja ima 2,5 godine. Čim ustane trči u kupatilo – molam plati luke i zubice, lekla mama. Ovo LEKLA MAMA, u suštini, jeste bit onoga što vremenom postaje kolektivna svest (norma praktičnog postupanja). Mama, iz ovog primera, u društvu jesu porodica, škola, društvene grupe, institucije države. Ali, „mama“ jesu i „ulica“, neprincipijelne grupe i brojni drugi uticaji takodje savremenog sveta u kome živimo. Tako, vremenom, svaka individua u sebi izgradjuje sistem „vrednosti“ i ponašanja, koje poprima kolektivitet. Taj kolektivitet, u najvećem, biva slika kolektiviteta šire društvene zajednice i, kao takav, postaje većinski prihvaćen i podstican ili sankcionisan.
Posmatrajući razne koletivitete u širim društvaneim zajednicama, mi, opet na osnovu „sopstvenih“ stavova i/ili preovlađujućeg kolektiviteta, imamo odnos prihvatanja ili neprihvatanja, retko idiferentnosti prema istom. Na primer, tri integrativna faktora nosili su bivšu SFRJ – Komunistička partija, JNA i Tito. Proklamovani kolektivitet bio je – bratstvo i jedinstvo i nesvrstanost. Jedan po jedan fizički su nestajali navedeni integrativni faktori i – razbi-raspala se SFRJ, netragom su nestali i njeni kolektiviteti. Stvaraju se novi kolektiviteti, a šta su im integrativni faktori, videćemo.
Iako nismo mogli precizno da definišemo, kao dobre ljudske osobine „cenili“ smo atribute pošten, vredan, marljiv, odan, posvećen, prijatelj, patriota, pametan…Sve to, vremenom, zamenili su neki drugi termini, ili isti termini u nekom novom „vrednosnom sistemu“. (Pročitajte delo Solženjicina: „Rusija u provaliji“, koje govori o Rusiji 90-tih) Da, svako vreme ima svoje breme! Svaka čovekova vrlina, u isto vreme je i njegova mana, samo zavisi ko i sa kog aspekta to ceni – u kom (čijem) VREDNOSNOM SISTEMU:
– pametan – za sebe i u pravo vreme,
– vredan: radi ako od toga ima koristi,
– marljiv: smo ako sledi benefit,
– odan: dobitku (i partiji)
– posvećen: onome što nosi lagodnost,
– prijatelj: devizama
– patriota: partiota,
– pošten: ne krade, samo kraducka.
SISTEM VREDNOSTI
Veme je jedino što neumitno teče. Sve pametno što je trebalo reći, već je rečeno, menjaju se samo metodi i sredstva. Mnogo toga zapisanog (zapamećnog) utkano je u biću naroda. Zato i kažemo, ako je nešto narodna izreka, onda to ne treba dokazivati. Ali, vreme čine (stvaraju) ljudi. E, baš ti ljudi, danas, gotovo neverovatno, u zvanična dokumenta ugradiše nešto što se imenuje kao nacionalna vrednost. Gotovo neverovatno rekoh, jer ako posmatramo doumenta brojnih država sveta videćemo da se te (ncionalne) vrednosti, gotovo identično utvrdjuju: sloboda, mir, bezbednost, demokratija, vladavina prava, socijalna pravda, ljudska i manjinska prava i slobode, jednakost i ravnopravnost građana, tolerancija, solidarnost i zdrava životna sredina.
Where is the problem?
Između deklarativno zapisanog i realnog u praksi, pojavljuje se njegovo veličanstvo INTERES. Za razliku od VREDNOSTI, koja bi trebalo da bude opšteprihvatljiva, INTERES je politička kategorija, koju, deklarativno zasnovanu na vrednostima, utvrđuju političke elite na vlasti. Ne treba sumnjati u činjenicu da svaka država (elite na vlasti) utvrđuje različit skup nacionalnih interesa, što je lako proveriti. Otkud sad to, da se iz gotovo istovetnih vrednosti operacionalizuju različiti interesi? Tako, dolazimo do činjenice da, vrednosti jesu imaginarna (demagoška) odrednica, a njihovu ulogu u živtima ljudi, društva i države zauzimaju INTERESI. Interesi, potom, stvaraju kolektivitet, milom ili silom.
Dakle, sistem vredosti zamenjen je sistemom interesa.
Međutim, činjenica je da sistem vrednosti, ipak, opstaje u užim područjima ljudske delatnosti, nego što su osnovne nacionalne vrednosti i nacionalni interesi. Tako na primer, da je 2+2=4 znaju i predškolska deca, jeste aksiom u dekadnom sistemu,. Kako znaju? Pa naučile ih MAME (tate, bake i deke)! Kako rešiti jednačinu s dve nepoznate x+y=6 i x-y=2. E, to ne znaju mnoge mame i tate, bake i deke, iako je i to poznato (rešivo) u tom istom dekadnom sistemu. Za to treba škola!
Visoka temperatura, s medicinskog spektra posmatrano, ne spušta se odmah i naglo, jer treba neko vreme da se organizam sam bori, a onda lekovi koje je utvrdila medicina. Visoka temperatura sada dok traje korona virus znači – odmah kod lekara! Da li je to utvrdila medicina? Ne, to je preporuka, jer medicina, za sada, nema leka protiv korona virusa, a visoka temperatura može da bude simptom korona virusa u organizmu.
U selu gde se nalazim u samoizolaciji od proglašenja vanrednog stanja, nećete sresti dete, mladu ili odraslu osobu koja neće reći dobar dan (jutro, veče, zdravo). U Beogradu, gde stanujem, retko ko će vam se javiti. Zakon malih i velikih brojeva.
Lagano, vratićemo se na početak.
Priroda ima svoje zakone (zakonitosti). Do tih zakona i zakonitosti čovek je došao ili stalno dolazi i, najčešće, prihvata ih, bar u većini. Društvo, takođe, izgrađuje određene zakonitosti, do kojih se dolazi običajno i pravnim putem. Tako, stvara se sistem vrednosti, o kojem čovek, najčešće, ne razmišlja previše, nego ga prihvata. Kada čovek ne postupa mahinalno – kad se njega lično dotakne bilo koja situacija. To da se situcija dotakne čoveka, najčešće, podrazumeva dva spekta: 1) pretnja po čoveka (i njegove najbliže) i 2) benefit koji postupanjem na određeni način može da postigne.
Sistem vrednosti, kako smo rekli, zamenjen je sistemom interesa. Rukovodeći se interesima, čovek pokušava da izbegne pretnju (kaznu), a da zahvati što je moguće veći benefit. Šta je pretnja, a šta benefit, odrediće mu „drugi čovek“, običaj i zakon. Problem nastaje kada više vredi reč „drugog čoveka“, nego običaj i zakon.
EPILOG:
Možeš da nećeš koliko hoćeš, biće kako mora. To je zakonitost svakog vremena.
Prirodne zakonitosti su jedno, a društvene nešto drugo u tom jednom. Društvene zakonitosti se stvaraju običajima i propisima. Ne može se sve propisati. Na stranu što su u pojedinim vremeninski periodima propisi, pre svega, bili stvar interesa, a ne zaštita stvarnih vrednosti.
Za uspeh je potrebna MOBA. Socijalna distanca je pogrdan naziv za rastojanje (odstojanje) među ljudima u vreme korona virusa. Međutim, i ako je tako zovemo, njen propisani (sugerisani) fizički iskaz ne znači kolektivitet svesti odvajanja ljudi od poštovanju društvenih normi.
ZATO:
– ne insistirajte „mak na konac“ na pitanju kako je proglašeno vanredno stanje, ( a znamo da nije protivustavno), već da li je bilo potrebno; da li je dalo rezultat, da li su tako postupili drugi, razvijeniji od nas u svakom pogledu;
– ne licitirajte, forme radi, kako je bilo dok su bili „oni“, „ovi“, jer smo svi i ovi i oni, a treba da postanemo „mi“, jer bez toga vrtećemo se u krug, bez kursa akcije za budućnost;
– ne istražujte, kako bi pokazali da ste ušli u „tajne“, postojanje standarda za pojedine lekove i opremu koji su potrebni, a nemamo ih (ni leka ni standarda), već proverite jesu li dali rezultat i činimo napora da ih steknemo;
– ne sumnjajte, sumnje radi, u broj i način kupljenih i nabavljenih respiratora i druge medicinske opreme, već da li je bila od pomoći, jer će sve na naplatu doći;
– ne trudite se da dokažete kako naš zdravstveni sistem nije bio pripremljen za korona virus, kada to nije bilo ni u Kini, Americi, Rusiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji…;
– iako je politička realnost da je opozicija uvek protiv poteza pozicije, to ne sme da bude realnost u odmeravanju onoga što je nedvosmisleno svim građanima (državi) korisno;
– ne trudite se da dokažete kako smo najbolji u okruženju (po nečemu i u svetu), već neka to život potvrdi;
– ne odbacujte svaku kritiku, samo zato što dolazi sa „njihove“ strane;
– možemo istovremeno i da aplaudiramo (20.00) i da lupamo u šerpe (20.05), ako će nam tako biti lakše, ali sve dotle dok ima ko da aplaudira i lupa u šerpe.
Leči se bolesnik, a bolest suzbija. Dakle – MOBA, jer kad se bolest suzbije, bolesnici će se lako lečiti. Fizička distanca, a društveni kolektivitet, bar dok traje koronavirus. Političke borbe ostavite za predizbornu kampanju! Verujte, svima će biti lakše.
Prof.dr Božidar Forca
