Rad van struke: Problem i oportunizam

Nije retko videti danas da ogroman broj ljudi radi poslove koji su dijametralno suprotni od onoga za šta su se školovali. Tako, vrlo često možete videti osobe sa završenim fakultetima kako rade kao kasiri, konobari, vozači i slično.  Sa druge strane bez obzira na nivo školovanja ipak je reč o širokoj raširenoj pojavi koja ima nekoliko razlčitih uzroka.

Neki od uzroka su takvi da su do samog pojedinca a opet mnogi od tih uzorka već predstavljaju problem društva i same države. Jedan od glavnih uzroka rada van struke koji leži na pojedincu jeste nedostatak novih znanja. Naime, mnogi ljudi završavaju svoj proces unapređivanje daljeg znanja sa završenim fakultetom, srednjom školom. Nakon toga vrlo malo se ulaže u dodatno znanje i unapređenje određenih veština verujući da za to nema potrebe. Uzmimo za primer poznavanje računara, mobilnih telefona. Mnogi koji ih nikad nisu koristili danas ih koriste ali je njihovo znanje rudimentarno. Iako je upotreba mobilnih telefona postala raširena za razliku od njih upotreba računara jeste povećana ali je znanje rada na računaru ne toliko rašireno među ranije radno aktivnom populacijom. Tokom dugog rada stvara se animozitet ka promenama u procesu rada, pogotovo ukoliko je reč o poslu koji osoba obavlja još toliko koliko mu je potrebno da stekne zakonski uslov u pogledu godina i radnog staža za penziju. Kod osoba izmedju 40-55 godina se javlja problem da je do poslal jako teško doći a pogotovo ukoliko ostanu bez posla na kojem su duže vreme radili. U okviru ove grupe, vrlo često se javlja i diskriminacija u pogledu godina kod traženja zaposlenja. Naime, činjenica je da u slučaju ostanka bez posla osoba iz navedene starosne strukture mora da unapredi svoja znanja kako bi se prilagodila novim procesima koji omogućavaju brži rad i funkcionisanje u odnosu na procese koji su navikli – korišćenje računara, novih načina obrade podataka, menadžmentskih veština itd.

Sa druge strane imamo problem i osoba koje su u starosnoj dobi između 20-40 godina a čije znanje odgovara određenim poslovima za koje je potrebna uglavnom srednja stručna sprema koji se dugo ne zadržavaju na istim poslovima iz raznih razloga. Neki polaze od toga da su to poslovi koji se obavljaju tokom studija kako bi se plaćao stan i hrana odnosno poslovi koji su pomoćni most pri nalaženju stalnog posla. Ukoliko osoba dolazi iz drugog grada veći procenat ovih osoba će obavljati te poslove do nalaska stalnog posla u drugom gradu. Ovde imamo interesantan paradoks da poslodavci imaju problem da nadju zaposlene jer mladi ne ostaju dugo što zbog planova što zbog u nekim slučajevima uslova posla, dok osobe sa radnim iskustvo (čak i kada imaju dodatne veštine i poseduju znanje rada na računaru) imaju problem da dođu zbog istog zbog postavljanja godina kao jednog od bitnih uslova. Posmatrajući zakon ne postoji razlog za ograničavanje prema godinama u većini ovih poslova imajui u vidu da se poslovi mogu ograničiti ukoliko je priroda takvog posla takva da traži posedovanje odredjenog zdravstvenog stanja i godina života. (Drugi uslov se uglavnom odnosi do 65 godina života u mnogim situacijama). Može se reći da bi godine i izgled jedino mogli biti odlučujući uslov za  zaposlenje u modnoj industriji i reklamnoj industriji gde je osoba zaštitno lice određenog brenda.

Kompleksan problem kod mnogih predstavlja i nedostatak specijalizacije ili posla kod same specijalizacije. Uzmimo za primer osobu koja je završila Pravni Fakultet i osobu koja se specijalizirala na Filozofskom fakultetu, odsek Arheologija. Kod pravnika uobičajni put jeste posle završetka fakulteta, sticanje prakse koja je obavezna na putu ka polaganju pravosudnog ispita. Nakon polaganja pravosudnog ispita osobe se obično odlučuju na rad u advokaturi, javnoj upravi a oveoma mali broj u privredi. Međutim, ako pogledamo statistiku Nacionalne Službe za zapošljavanje, činjenica je da postoji ogroman broj pravnika bez posla kako sa tako i bez položenog pravosudnog ispita. Jedan od problema jeste nedostatak novca ukoliko neko želi da uđe u advokaturu, naravno svako može da se zaposli i radi u advokatskoj kancelariji, ali ako bi skalirali broj pravnika na broj advokatskih kancelarija i dostupnih mesta opet dolazimo u prolem gde imamo opet ogroman broj nezposlenih pravnika. Sa druge strane oni koji žele da se zaposle u organima javne uprave vrloi često se susreću sa zahtevom političke pripadnosti u nekim od stranak u zavisnosti koja stranka kontroliše koji javni resurs, odnosno instituciju. Nedostatak specijalizacije, recimo za poresko pravo, onemogućuje osobu da se izdvoji od ostalih i da poslodavcu ponudi nešto što mu može biti od koristi. Takođe interesovanje za privredu ja jako malo i opet to je i donekle problem ustaljene paradigme da se posle fakulteta mora ići na polaganje pravosudnog ispita a posle lov na posao bez izgrađenog plana u slučaju da ne bude sve išlo kako je planirano. Pravnik sa poznavanje poreskih propisa vrlo je npr. koristan nekoj revizorskoj kući ili knjigovodstvenoj agenciji zato što može da vodi računa o pravnim pitanjima i da razume samo poslovanje a posebno što stvara uštedu agenciji u odnosu na angažovanje eksternog pravnog konsultanta.

U drugom primeru imamo osobu koja je rešila da se bavi arheologijom. Jedan od prvih problema koji se postavlja jeste da je reč o oblasti koja je jako ograničena što zbog same prirode posla, tako i zbog broja kompanija odnosno državnih ustanova koji izdaju dozvole za istraživanje i što dalje predstavlja dodatan problem. Osoba koja se specijalizovala u ovom polju, zbog njegove prirode i nedostatka posla prinuđena je da vrši prekvalifikaciju npr. za rad u IT sektoru ili da radi druge poslove van svoje struke. 

Sa druge strane neke oblasti su rad van struke videli kao vid oportunizma. Uzmimo npr. diplomirane psihologe. Ogroman broj njih sve više izbegava rad u institucijama, školama i sve više je usmereno na rad u sektoru zapošljavanja nekada poznat kao kadrovski menadžment a danas HR. Problem leži u tome što se prihvata paradgima da svakoj kompaniji treba psihoanaliza u menadžmentu zaposlenih i gde se usvaja trend bez daljeg razmišljanja. Jedan od velikih problema jeste što danas diplomirani psiholozi obavljaju poslove koji su pre svega poslovi koje treba da obavljaju pravnici. Naravno, dip. psiholozi u oblasti zapošljavanja imaju svoju ulogu u procesu odabira kandidata ali ne toliko u radnom menadžmentu i upravljanju rada kompanije. Marketinške agencije uvek mogu videti korist od njihovog rada posenno ako se analizira tržite, navike potrošača, ciljna demografija i druge stvari koje mogu biti od koristi u marketingu. Takođe sve ćešće se javlja ogroman broj diplomaca drugih fakulteta poput DIF,Filološkog i drugih gde ne postoji osnovna povezanost u oblasti rada i poznavanje propisa. Većina nema osnovna znanja iz oblasti radnog i socijalnog prava i više se oslanja na učenje u hodu što za zaposlene može da ima ogromne posledice. Vrlo često se viđa slučaj da se ne poznaje otkazni rok i gde se zaposleni drži i po 60 dana što može da utiče na njihov prelazak. Zbog nepoznavanja prava, firme moraju da angažuju advokatske kancelarije kako bi im bili izrađeni ugovori o radu ili drugi osnovni ugovori što ih vrlo često izlaže dodatnom trošku. Angažovanjem pravnike firme ostvaraju dodetnu uštedu, posebno ako je reč o pravnicima sa specijalizacijom iz oblasti radnog prava i sa iskustvom u radu. Osnovni problem za ponovni rad pravnika u oblasti zapošljavanja bilo u IT ili drugom sektoru, jeste upravo u tome gde HR koji bi zaposlio nekog ko je pravnik vidi u istom opasnost po svoju poziciju i kao potencijalnu zamenu imajući u vidu uštedu zbog veština koje poseduje. Ukoliko ste pravnik a sumnjate da ste diskriminisani od kadrovskog menadžera zbog vaše profesije, uvek možete da kontaktirate direktora odnosno nadređenog za kadrovskog menadžera i da tražite da sa vam ponovo obave razgovor.  Iako su ovde navedeni pravnici kao primer u mnogim industrijama čest je slučaj da se upražnjene pozicije popunjavaju od osoba sa dijametralno suprotnim veštinama a onda iste brane po svaku cenu pa i protiv onih koji imaju znanje i veštine za oblast u kojima su se ti koji istu brane našli. 

Možda najveći oportunizam jeste u vršenju javnih funkcija. Obavljanje javne funkcije mora da bude vezano i za struku a ne samo za stranačku knjižicu. Pre svega osoba koja ima znanje iz određene oblasti lakše će se snaći u istoj i biti manje manipulisana od drugih u svom radu. Pored toga ona će gledati da taj posao obavlja na donekle većem nivou u odnosu na prethodni posao, ali neće imati problema da se snadje sa tim poslom. Ako je neko recimo ministar telekomunikacija a reč je o osobi koja je npr. pre toga bila inženjer telekomunikacija preko 15 godina, za istu će ovakva funkcija posebno značiti jer predstavlja dodatan korak u karijeri a posebno imajući u vidu da je reč o oblasti u kojoj će uživati da radi. Kao i kod drugih poslova u ovakvoj podeli karata svi dobijaju. Osoba koja obavlja taj posao je zadovoljnija, kupci odnosno građani u javnom sektoru dobijaju dodatni benefit u vidu unapređenja njihovog života. Naravno tu je i ušteda koje znanje i stručnost donose. 

Rad van struke je ogroman problem. Pre svega odrazuje se na ogroman broj nezaposlenih lica, sa privremeni poslovima  a sa druge strane postoje i ogromni troškovi kod angažovanja takvih osoba u određenim sektorima, gde se kod istih javlja oportunizam da se iskoristi prazan prostor. Ključ je u specijalizaciji i višestranosti. Biti kustos u muzeju jeste lep posao ali je nažalost ograničen posebno imajući u vidu broj muzeja kod. Ukoliko volite neku oblast pohvalno je da je istražite ali istovremeno potrebno je da gledate kako se možete specijalizovati u toj oblasti i na neki način kako da se istaknete u odnosu na ostale na tržitu rada. Znanje u još od nekih oblasti je vaš ključ ka poslu i to treba da prikažete poslodavcu bez obzira u koju starosnu grupu spadate. Specijalizacija u oblasti i hibridizacija veština jesu stvari koje će biti neophodne u budućnost kako bi se postavili kao drugačiji u moru istih profila. Učinite da budete posebni, poput igle u plastu sena.

More Stories
Vatreno oružje i zakon u praksi-Veljko Pavković