PROLOG: Kolumnu – „Ponedeljak“, napisao sam juče, 3. maja, na Svetski dan slobode medija. Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, povodom tog dana izjavi (preneli mediji): „Kako se pandemija širi, tako se otvara postor i za pandemiju dezinformacija, štetnih zdravstvenih saveta i divljih teorija zavere. Mediji su protiotrov u pandemiji dezinformacija povodom korona virusa“.
Da li je baš tako rekao Gutereš, nećemo proveravati. Upravo iz razloga da ne prenosim šta pišu mediji, moju kolumnu počeću istinitom pričom sa sela, gde se nalazim u samoizolaciji od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji.
Razgovaraju dvojica komšija inače školski drugari. „Eto, umre ti otac“, reče prvi. „Da, šta ćeš, nij bilo leka“, odgovori kolega. „Ma znaš šta“, reče prvi i nastavi, „ti si super prošao, za daću nisi potrošio ni litar rakije, jer niko nije smeo da dodje na sahranu. A ja u kući imam dva groba (otac i tast), koji će otići na onaj svet kad prođe vanredno stanje. Koštaće me ko Sv.Petra kajgana, a u džepu nemam ni prebijenog cvonjka“, zaključi prvi.
RESETOVANJE i RESTARTOVANJE
Na dan 03.05.2020, u svetu je korona virusom zaraženo peko 3,3 miliona osoba. Situcija u Srbiji 2. maja 2020 je sledeća: zaraženo je 9.362, a umrlo 189.
U većini država, manje ili više oprezno, delovanje korona virusa se poima kao opadajuća faza i najavljuje ublažavanje ili ukidanje vanrednih *restriktivnih( mera, uvedenih tokom pandemije i epidemije. Priželjkuje se POVRATAK U PRETHODNO STANJE. Mnoge javne ličnosti su izjavile da posle korone ništa neće biti kao pre, koristeći izraze „resetovanje“ i „restartovenje“ međunarodnih odnosa. Tako, povodom korona virusa, čuveni bazilski filmski reditelj izjavi: Priroda nas je upozorila, a čovečanstvo treba da se na neki način restartuje.
Šta je resetovanje?
Pojm „resetovanje“ pojavljuje se u eri onformacionih tehnologija i danas pri pomenu te reči, obično, imamo u vidu računar ili mobilni telefon. U tom smislu, u jednom uputstvu koje srećemo na Internetu stoji:
Resetovanje Windows telefona će ga vratiti u isto stanje u kom je bio kada je prvi put uključen. Sav vaš lični sadržaj će biti obrisan, a telefon će biti vraćen na fabričke postavke.
Ako odlučite da resetujete telefon, pre toga možete da napravite rezervne kopije aplikacija, tekstualnih poruka mnogih drugih stavki…
Upozorenje
Budite pažljivi. Resetovanje telefona će obrisati sve sadržaja koji su sačuvani na telefonu…
Šta je restartovanje?
Poslužimo se ponovo tehnicističkim (IT) rečnikom:
Kada imate neki problem u radu na računaru, potrbno je restartovati ga. Kada restartujete kompjuter, on diže sistem od nule, restartuje sav softver i on ponovo počinje da radi kao što je radio i pre problema. Lakše je sve početi ispočetka nego tražiti i identifikovati problem – zapravo, u pojedinim situacijama, taj problem je nemoguće rešiti na bilo koji drugi način sem restartom.
Budite veoma oprezni ako vidite opciju za reset nečeg. Restart se ponekad naziva resetovanje. Međutim, termin resetovanja je sinonim za fabrički reset, što znači potpuno brisanje-i-reinstalaciju sistema, nešto sasvim drugačije od ponovnog pokretanja-restarta. Jako je bitno shvatiti razliku – ne želite da restartujete svoj ruter kada je potrebno da ga vratite na fabričke postavke, a pogotovo ne zelite vratiti hard disk na fabričke postavke kada je potrebno samo ga restartovati-ponovo pokrenuti.
PRETHODNO (“FABRIČKO STANJE”) ili NOVI POČETAK?
Sa čisto tehnicističkog jezika, uđimo u diskurs međunarodnih odnosa, kako bismo pokušali odgonetnuti šta je resetovanje, a šta restartovanje, a šta znači: NIŠTA VIŠE NEĆE BITI KAO PRE.
Sintagma “Međunarodni odnosi” pojavljuje se u 18. veku (po nekima precizno – 1789), dakle dva veka nakon nastanka modernih država na prostoru Evrope. U razvoju tih odnosa prepoznatljiv oblik, globalno posmatrano, bio je svetski politički poredak. Taj poredak brojni analitičari različito su vrednovali, dajući mu različite nazive i odgovarajuće atribute. Principijelno, iskristalisala su se tri oblika međunarodnog političkog poretka u savremenoj istoriji sveta: 1) Unipolarnost, 2) Bipolarnost i 3) Multipolarnost. Sva tri naveden oblika u srži imaju državu kao ključni subjekt međunrodnih odnosa. Samo multipolarnost, pored države kao ključnog aktera, podrzumeva i druge protagoniste, kao što su međunarodne orgnizacije (uključujući i UN), multinacionalne kompanije, transnacionalne kompanije, međunarodni pokreti i druge.
Ma o kom obliku međunrodnog političkog poretka da govorimo, činjenica da su ga najvećim delom proizvele velike sile vremana u kom je nastao (uspostavljen). Stoga, zapisao je Noam Čomski – Međunarodno pravo važi onoliko koliko dopuste velike sile.
Savremeni međunarodni politički poredak počinje u ovom veku, a najveći broj autora imenuje ga kao mulitopolarni, ili novi bipolarizam. Multipolarni svet, sa državocentričnog aspekta posmatrano, podrazumeva postojnje više (više od dva) polova moći. U tom smislu, kao polovi moći imenuju se SAD, Rusija, Kina i EU (ili njene vodeće zemlje), uz pominjanje još nekih (Indija, Brazil, Turska…). S druge strane, nova bipolarnost jeste povratak poretka Hladnog rata, odnosno grupisanje država oko SAD (Atantisti) i onih koje ne podržavaju dominaciju SAD (Antiatlantisti).
Novi (stari) međunarodni poredak vratio je državu u fokus međunarodnih odnosa, a realizam kao njihov ključni model. Uticaj Međunarodne organizacije (UN) je minimiziran, a svetom su zavladali svi oblici sukoba među velikim silama, koji se prelamaju preko ostatka sveta. Moć i nadmoć, pretvaraju se u pohlepu te postaju generator stanja i procesa u svetu. Tipičan izraz novog poretka jeste Trampova (predsednik SAD) izjava – Amerika na prvom mestu. Vrlo brzo nakon tog Trampovog pokliča, u zvanični međunarodnopolitički diskurs odomaćila se i snažno ojačala nacionalistička dimenzija.
Utakmicu moći i nadmoći među najjačima, po difoltu, prati njhov surogat – jačanje bede i siromaštva u najzaostalijim delovima sveta. Tako na primer, dok najjači odvajaju oko 2.000 milijardi dolara na godišnjem nivou samo za razvoj oružja i opreme, odnosno jačanje vojne moći, dotle najzaostaliji žive od jednog dolara dnevno. Nekolicina multimilijardera ima veći profit nego što je bruto nacionalni doghodak ne maloh broja država.
Tradicionalni oblik ugrožavanja bezbednosti – rat (oružani sukob) nije nestao. Brojna su potencijln žarišta ili poprišta tog sukoba širom planete Zemlje. S druge strane, kako jedna muka nikad ne ide sama, toj tradicipnlnoj pretnji priključuju se brojne druge, globalno posmatrano. Pored bede i siromaštva, svet je suočen s terorizmom, prorodnim nesrećma i katstrofama (cunami, zemljotresi, poplave, zagrevanje Zemlje) do pandemija. Na nastalu situaciju ne utiču ni vapaji da više ljudi umire od zaraznih bolesti i gladi, nego u ratovima. Rat svima i protiv svih ne prestaje.
Korona virus
Prirodnim putem, ili iz laboratorije (sporenja oko toga se tek zahuktavaju), svet je napao virus korona. Zahvatio je ceo svet. Iako, prva iskustva pokazuju da snažniji uticaj ima na starije i osobe koje već imaju premećeno zdravlje, korona nikoga ne ostavlja po strani. I malo i staro, i beskučnik i radnik i praj-ministar bivaju zaraženi, a pravog leka nema.
Čovek se, milom ili silom, vratio početnoj vrednosti – život, biološki opstati. Strah je preovladavajuće stanje duha i uma. Strah sa čoveka, preneo se na države ka kolektivitet. Zabodeni su kočići oko svog atara i u nadnacionalnoj EU, do te mere da ni izvinjenje predsednice EK (Italiji) nije mnogo promenilo stanje stvari.
Da li je BIOLOŠKI OPSTNAK i STRAH ZA ŽIVOT stanje na koje treba resetovati svet, ili ga treba restartovati?
Čovek je i problem i ključ rešenja problema. U razvoju ljudskog roda, čovek je stvorio brojna dobra koja mu koriste da biološki opstane i razvija i sebe i svoje zajednice. S druge strane, pohlepa (interes) izobličio je čoveka do te mere da je stvorio sredstva koja mogu, ne samo da unište drugog čoveka, nego je u opasnosti život na planeti Zemlji.
Sociološkim rečnikom kazano, društveni procesi koju odu daleko, ne vraćaju se na početak. Oni mogu da zastanu privremeno, ali se nastavljaju manje ili više izmenjeni u smeru kojim su tekli.
Brojni analitičari, kako već navedoh, posmatrajući odnos među državama tokom pandemije korona virusa (koja još nije okončana), pohitaše da obrazlože šta to neće biti kao pre. Jedan analitičar kaza, a mediji objaviše: Geostrateški gledajući, najvažnija posledica efekata virusa korona na globalnom političkom planu jeste jačanje značaja i uloge države i nacionalnog suvereniteta s osloncem na istoriju, tradiciju, identitet. Na ovome će se bazirati buduće uobličavanje međunarodnog poretka i odnosa u njegovim okvirima, kao i dalja afirmacija civilizacijskih standarda i vrednosti. Liberalna ideologija moraće, uz nužnu korekciju individualizma, to da prihvati, kao i povratak na određeni državni intervencionizam. Moraće da prihvati i jednu Kinu van svog domena i dometa, kao svetsku silu s drugačijom političkom ideologijom i sistemom. Zatim Rusiju, Indiju, SAD koje se menjaju uz unutrašnja previranja, Evropu istorije, tradicije i nacionalnih identiteta i interesa. Jer korona sve to već sada čini neizbežnim u narednom periodu.
Šta li će sve morati da prihvati Liberalna idologija (?), kako kaza analitičar. A ko (šta) je to liberalna ideologija, ne kaza nam analitičar.
Danas, a tako je od kada je prase uvrnulo rep, nije bitno šta je rečeno, već ko je rekao!
EPILOG
Čovek je uzrok i posledica. Korona pucanj, fgurativno posmatrano, pobi neke ptice na granama. Još malo, ostale ptice vratiće se na te iste grane, samo u drugačijem rasporedu.
NARAVOUČENIJE
Svet nema lek protiv korone. Angela Merkel (još se sluša, a raste joj i rejting) kaza da se svet mora ujediniti i naći osam milijardi dolara za vakcinu. Dakle, neće vakcina brzo. A i kad se pronađe, pitanje je koliko će koštati i kada će malima biti dostupna.
Dok ne dođe vakcina (lipši magare do zelene trave, kaže narodna), drugi oblik suzbijanja korona virusa jeste kolektivni imunitet, koji se stavara prokuženjem. Jedan naš ekspert medicine kaza: sada krećemo u testiranje populcije da bismo izmerili koliki je (postoji li) kolektivni imunitet. Ko preživi saznaće da li imamo ili ne kolektivni imunitet.
Resetovanje u našim uslovima podrazumeva UKIDANJE VANREDNOG STANJA. Kako zvaničnici najavljuju, to će ići postupno, sa mogućnošću povratka na vanredne mere, ako bude potrebno. Da se ne bi vratili u početo stanje (ponovno vanredno stanje) ključni faktor jeste čovek i njegovo ponašanje. U ljudima je STRAH, to ne treba dokazivati. Dakle, ne treba proveravati da li će se oko 2 miliona penzionera koji budu “pušteni na slobodu” ponašati u skladu s preporukama. Preporuke i kontrolu njihove primene treba usmeriti na one koji, pre svega, gledaju na interes po svaku cenu.
Restartovaje u našim uslovima trebalo bi da podrazumeva svestranu analizu DOBRO i LOŠE urađenog i viđenog za vreme korona epidemije i eliminaciju grešaka.Treba biti pažljiv, jer pored tipki “reset” i “restart”, postoji i tipka “delete”. Stoga, vrlo je bitno ko će upravljati računarom posle korona virusa, dok se ne pronađe pouzdan antivirus program.
Kad je u pitanju svet, traba slušati (osluškivati), jer ko ne zna da sluša ne zna ni da zapoveda (kineska poslovica). Svet će ići svojim putom, sa novim rasporedom ptica na starim granama. Moć i nadmoć ostaće ključne odrednice sveta i posle korone.
Ključni aspekt “posle korone” u nas, (istinita priča s početka kolumne) biće onaj koji je važio i pre korone – VRATITI SE OBIČNU ČOVEKU I OBEZBEDITI MU USLOVE DA IMA CVONJAK U DZEPU! Sve ostalo, kako kaza Ivo Andrić, u Srba se nekako udesiti zna. Dakako, rekao je Andrić još jednu mudru – Nije budala ko sve čita, već onaj ko veruje da sve napisano jeste istina.
Prof.dr Božidar Forca
Ovo je super komentar