Danas se, posle skoro dva meseca, ukida vanredno stanje u Srbiji uvedeno zbog pandemije korona virusa. Građani Srbije su sa nestrpljenjem isčekivali ovaj dan. Međutim, da li će zaista od sutra stanje biti redovno?
Početak epidemije korona virusa u Kini nismo shvatili kao pretnju celom svetu. Nismo ni pomišljali da bi virus koji se javio u dalekoj zemlji mogao da utiče na naše kretanje, način obrazovanja, posao, lične relacije, na naše zdravlje i život. Međutim, kada se virus pojavio u mnogo bližoj Italiji mnogu od nas su prepoznali ozbiljnu pretnju, dok neki ozbiljnost situacije nisu shvatili ni kada se pojavio prvi oboleli u Srbiji. Ono što je usledilo nakon toga nateralo nas je da život promenimo iz korena.
MENTALITETI I SCENARIJI
Simbolično ili ne, prve dane ove godine sam dočekala u italijanskom Milanu i švajcarskom Luganu. Boraveći u ove dve države uvidela sam drastičnu razliku u mentalitetu i ponašanju stanovništva. Lugano je 1.januara ove godine u ranim jutarnjim časovima bio čist kao da se nikakva proslava u tom gradu nije dogodila. Švajcarska disciplina i uzdržanost mogla je da se vidi od urednosti parka do načina na koji ljudi razgovaraju na ulici. Sa druge stane u Lombardiji slika je bila drugačija. Ovde je stanovništvo bilo daleko srdačnije, trgovi su bili prepuni ljudi koji su bučno razgovarali i bilo je nemoguće ne primetiti prisustvo turista, a pre svih kineza. Takođe, primetno je bilo prisustvo karabinjera na svakom koraku.
Iako tada nisam slutila da će nekoliko meseci kasnije upravo na tim prostorima biti toliko leševa da mrtvačnice i krematorijumi neće moći da postignu zadati posao (u Lombardiji je oko 25 000 ljudi izgubilo život), stekla sam sliku o tom stanoviništvu koja mi je kasnije jasno govorila zašto se to dogodilo upravo ovom delu Italije. Velika fluktuacija ljudi iz raznih delova sveta, nedovoljna higijena, navike stanovništva koje karakterišu bliski kontakti i mentalitet italijanskog naroda pored drugih faktora bili su idealni za italijanski scenario epidemije korona virusa.
Italijani napušteni od EU, a kasnije uz pomoć Kine, SAD i Rusije upustili su se u borbu sa ovom zaraznom bolešću. Koliko im je zaista bilo teško to samo oni znaju.
Pre italijanskog odigrao se kineski scenario. S obzirom na broj stanovnika i u poređenju sa Italijom može se reći da je Kina prošla odlično sa 4 632 prijavljena smrtna slučaja. Iako neki, poput predsednika Amerike Trampa smatraju da Kina nije prijavila tačan broj umrlih, niko ne može osporiti da se Kina odlučno suprostavila ovom virusu. Kina nije samo pokazala sve prednosti socijalističkih režima kada je u pitanju disciplina, već i kada je u pitanju solidarnost sa drugim državama. Između ostalih Kina je pomogla značajno i našoj državi pružajući pomoć u medicinskoj opremi i prenošenjem iskustava kineskih stručnjaka. Ceo svet je želeo kineski scenario.
Situacija u ostalim državama bila je različita. Mnoge je iznenadilo to što su SAD imale ozbiljne probleme sa nabavkom neophodne medicinske opreme, marketi su širom država bili prazni, a bilans umrlih nije nikako za poželeti. Pojedine države poput Švetske i Belorusije nisu želele da uvode teške mere i odlučile su se za drugačiji pristup. Međutim, većina država se nalazi u scenariju koji je između Kineskog i Italijanskog.
Mi u Srbiji, a u skladu sa našim mentalitetom, prošli smo mnoge scenarije. Od najezde našeg stanovništva iz inostranstva i nepoštovanja uvedenih mera, preko solidarnosti i aplauza za medicinske radnike do lupanja u šerpe i paljenja baklji. Danas smo dočekali prvi skupštinski scenario od početka epidemije u Srbiji. Ishod ovog scenarija glasi: vanredno stanje je ukinuto.
POVRATAK
Krizni štab koji se bavi epidemijom u našoj zemlji je krajem aprila počeo da daje pozitivne izveštaje o broju novoobolelih, a kao rezultat toga došlo je do postepenog ublažavanja i ukidanja mera. Posle skoro 2 meseca trajanja mera i praznika provedenih u izolaciji, virus je popustio (nije nestao), a mi se spremamo za povratak.
Mnogi su dočekali sa nestrpljenjem da posete frizera, kozmetičara ili da se vrate treningu, poslu, popiju kafu u omiljenom kaficu… Danas je na snazi poslednji policijski čas, tako da su ograničenja u kretanju od sutra van snage. Da li će redovno stanje biti u potpunosti redovno? Još uvek ne i upravo tu leži zamka. Stučnjaci i lekari, kolege novinari, gotovo grčevito apeluju da vodimo računa i dalje o sebi i drugima.
Stanje redovno je nešto što ćete najčešće čuti u vojsci, ali je ujedno isve što su i civili želeli da čuju u protekla dva meseca. Očajnički smo želeli da nam se život vrati u redovne tokove. Međutim, s obzirom da smo dobili neke bitke, ali da još vodimo rat, nema opuštanja. Neprijatelj se primirio ali je još tu.
Do potpunog povratka normalnom životu (vakcinom ili kolektivnim imunitetom), ne zaboravite italijanski scenario.
Budite mi bezbedni!
Glavni i odgovrni urednik Jasmina Andrić
