DJURDJEVDANAK…

PROLOG: Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 23. aprila, što po starom kalendaru odgovara 6. maju po novom, čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Prema narodnom predanju, praznik Đurđevdan, u proljeće, bio je „hajdučki sastanak“, a Mitrovdan, na jesen, „hajdučki rastanak“. Smatra se da je to verovanje nastalo u doba Turaka, jer su nvodno Osmanlije uzimale harač od naroda baš na ta dva praznika.

Hajduci su bili vrsta seljačke neregularne pešadije koja se nalazi u srednjoj i jugoistočnoj Evropi od početka 17. do sredine 19. veka. Reputacija hajduka se razlikovala od razbojničke do oslobodilačke, u zavisnosti od vremena, mesta i neprijatelja. Pord borbe protiv Turaka, Srbi su se odmetali u hajduke iz različitih razloga. Kad bi neko bio optužen za nešto i pritom bio pozvan na sud, ako ne bi smeo da se pojavi na sudu pritom se odmetnuvši. Otuda, postoji razlikovanje između „hajduci“ i „hajdučija“.

Dana 6. maja, dakle na Djurdjevdan, odigrala su se dva različita skupa: 1) Sednica Narodne skupštine posvećena ukidanju vanrednog stanja i 2) Virtuelna sednica EU – Zapadni Balkan, koje su predmet naše priče, u rasponu hajduci-hajdUčija.

UKIDANJE VANREDNOG STANJA U REPUBLICI SRBIJI

Vanredno stanje u Republici Srbiji, zbog delovanja korona virusa, uvedeno je 15. marta ove godine Odlukom koju su zajedno doneli predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i presednik Vlade. Takav postupak proglašenja vanrednog stanja u skladu je s Ustavom Republike Srbije, u situaciji kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane. Kod dela javnosti (deo opoziciie, pre svega), kao i u nekim medijima „podigla se prašina“ oko toga da li je takav način proglašenja vanrednog stanja ustavan. Tačku na tu „prašinu“, stavila je Narodna skupština, koja je 29. aprila ove godine na sednici donela Odluku o potvrđivanju Odluke o proglašenu varednog stanja. I taj postupak Narodne skpštine u skladu je s Ustavom, u kome je regulisno da, ako odluku o proglašenju vanrednog stanja nije donela NS, takva odluka se razmatra na proj sednici kad NS može da se sastane. Takođe, na sednici 29. aprila NS donela Zakon o potvrđivanju uredbi koje je vlada, uz supotpis predsednika, donela za vreme vanrednog stanja. Tada su potvrđene i uredbe, njih 12 koje se odnose na mere za vreme vanrednog stanja.

Za Odluku o ukidanju vanrednog stanja glasalo je 155 poslaanika, protiv predloga nije bio nijedan , a uzdržan je bio jedan poslanik.

Istovremeno:

  • Poslanici su usvojili i Zakon o važenju uredbe koje je Vlada Srbije, uz supotpis predsednika Republike, donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila.
  • Ukinuto je 11 uredbi koje su važile za vreme vanrednog stanja, a odnose se na organizaciju rada, deo poreskih mera, način zaduživanja, učešće u krivičnom postupku.
  • Nadležne izborne komisije će 11. maja doneti rešenja o nastavljanju sprovođenja izbornih radnji.
  • I nakon ukidanja vanrednog stanja, pojedine mere zbog epidemije koronavirusa i dalje su na snazi u Republici Srbiji.

HAJDUČIJA:

Lider Dveri Boško Obradović, na neprimeren način, u svakom smislu posmatrano, a posebno s aspekta urušavanja ugleda zdanja u kome to čini, pokušao je da omete zasedanje Narodne skupštine, za šta je morao biti uklonjen uz angažovanje skuptinskog obezbeđenja. Presedan, o kome ne treba trošiti reči, osim – HAJDUČIJA.

Na dan donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, posledice delovanja korona virusa u Srbiji, bile su sledeće:

– zaraženi (oboleli) od korona virusa – 9.971,

– preminlo – 203

– stopa smrtnosti – 2,07%.

Uz dužan pijetet prema preminulima, uvažavajući primedbu jednog analitičara da ljudi postaju brojke i statistika, ipak moramo se malo šire osvrnuti na proces suprostavljanja korona virusu u Srbiji, pa i to šta je uticao da se donese Odluka o ukidanju vanrednog stanja.

Činjenica je da Srbija, kao, uostalom, nijedna država sveta, nije bila pripremljena za delovanje korona virusa. Ovo se, pre svega, odnosi na: poznavanje virusa, raspolaganje zdravstvenim kapcitetima za zbrinjavanje većeg broja zaraženih, kao i opremljenost zdravstvenog sistema specijalizovanom opremom i lekovima.

Međutim, činjenica je i to, da je rukovodstvo Srbije, prateći pojavu virusa u Kini i širenje u druge delove sveta, preduzelo mnoštvo aktivnosti i mera za što efikasnije i efektivnije suprostavljanje zarazi koja dolazi. U tom smislu, nakon proglašenja pandemije u svetskim razmerama (SZO), proglašeno je vanredno stanje i epidemija COVID-19 u Republici Srbiji.

Srbija je izabrala optimalnu strategiju delovanja u evidentnoj KRIZI, izazvanoj pandemijom (epidemijom). Ta strategija, za osnovni cilj je imala BORBU ZA LJUDSKE ŽIVOTE, a formalno imenovana je kao Sprečavanje eksponecijalnog širenja zaraze i stvarnje optimalnih uslova zdravstvenom sistemu da se suprostavi korona virusu (figurativno: sprečiti Italijanski, Španski i Britanski scenario).

Predsednica Vlade Ana Brnabić, na sednici NS održanoj 28. aprila ove godine, široko je obrazložila delovanje vlasti u Republici Srbiji u suprostavljanju korona virusu, opisujući četiri faze tog delovanja:

I FAZA: PRIPREME ZA EPIDEMIJU

– Planiranje resursa zdravstvenih ustanova i određenje kovid bolnica

– preraspodela specijalizovane opreme po bolnicama

– obezbeđivanje 6000-10000 kreveta

– uspostavljanje kontakt centra

– obezbeđivanje potrebnog broja testova

– neka ekonomska pitanja

II FAZA: SPREČAVANjE EKSPONENCIJALNOG ŠIRENjA ZARAZE

restrikcija mera slobode kretnja i okupljanja

– zatvaranje državne granice

– izgradnja Informacionog sistema KOVID-19

– ON-LAJN nastava u školma i na fakultetima

– prikupljnje pomoći, donacija i kupljene opreme i lekova

– otvaranje privremenih bolnica

 

III FAZA: NAPAD NA KORONA VIRUS

izučavanje brojnih inostranih naučnih studija

– savetovanje eksperata

– proširenje tradicionalnih metoda lečenja

– uvođenje novih lekova i metoda lečenja

IV FAZA: PRIPREME ZA POTPUNO SMANjENjE EPIDEMIJE I EVENTUALNI DRUGI TALAS

popuštanje mera distanciranja

– fazno vraćanje „normalnog stanja“

– izrada epidemiološke studije i utvrđivanje kolektivnog imuniteta

– domća proizvodnja lekova i opreme

– neke privredne mere.

Svakako, premijerka je potanko navela brojne podatke o aktivnostima i merama koje je vlast, uz konsultaciju struke, preuzimala u suprostavljanju epidemiji. Trebalo bi mnogo prostora da se svi ti podaci navedu, što nećemo činiti, jer BILI SMO SVEDOCI TOGA. U tom smislu, rezultat je merilo preuzetih aktivnosti i mera. A rezultat, ipak, moramo se vratiti brojkama, jeste OSTVARENJE CILJA strategije. Da bismo pokazali to ostvarenje cilja, poredimo se, to je jedan od metoda, s drugima. U Tabeli  (podaci 0d 4. maja ove godine) su dati podaci o broj zaraženih i preminulih u određenom broju država, među kojima su i zemlje koje se smatraju mnogo razvijenijim od Srbije.

Zdravstveni deo kriznog štaba je stao na stanovište da se o ukidanju vanrednog stanja može govoriti ukoliko bar sedam dana broj zaraženih bude ipod 5% od broja testiranih. To se i dogodilo. Tako, dana 6. maja ove godine, u Srbije je testirano 6.196 gradajan, od čega je 114 bilo zaraženo, što iznosi 1,8%.

Da li je epidemija pobeđena? NE! Epidemija je u našoj zemlji obuzdana u meri koja omogućava normalizaciju stanja u državi, koja se može okarakterisati: VANREDNO STANJE SE MOŽE UKINUTI, ALI VANREDNE MERE (u skladu sa Zakonom o zaštiti od zaraznih bolesti) OSTAJU NA SNAZI. O merama koje ostaju, javnost je informisana. Svakako, biće tu „lutanja“, te je DISCIPLINA POJEDINCA, u stvari, ključna mera novih mera. Čuvaj se – i Bog će te čuvati, rekao bi narod.

Kada je epidemija pobeđena, objasnila je dr Darija Kisić-Tepavčević, koja je istakla: „Kada je u pitanju prijava epidemije i odjava sa određenog područja, to se radi po epidemiološkoj definiciji – kada prođe dvostruki maksimalni inkubacioni period za neku bolest. Konkretno, za kovid 19 to će biti kada više od 28 dana nemamo nijedan prijavljeni slučaj bolesti, kao i za sve druge epidemije”.

Da li je u toku vanrednog stanja bilo propusta u preuzimanju mera i aktivnostima koje su ih pratile. Da, ali to je i sama predsednica Vlade potvrdila. Mudrost je USTATI posle PADA, a ne samo kritikovati tobožnje uzroke pada.

Mnogo prostora bi nam bilo potrebno da analiziramo sve mere i aktivnosti u toku epidemije korona virusa. Svakako, biće za to prostora u danima, mesecima i godinama koje dolaze. Jer korona virus nije pobeđen, još uvek nema parvog leka i vakcine. Stoga, u promišljanju šta i kako je učinejno u Srbiji, poslužimo se dvama primerima:

  1. Pismo izlečenog bolesnika (Politika) – izvod:

Ja sam naime, 21. marta 2020. godine oboleo od virusa kovid 19 i posle nekoliko dana neuspešnog kućnog lečenja i samoizolacije, primljen sam na intenzivnu negu Klinike za pulmologiju, a sledećeg dana prebačen sam u Prvo odeljenje pulomologije Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije…

Sada kada sam izlečen i uživam u toplini porodičnog doma, izražavam doživotnu zahvalnost i klanjam se do zemlje tim divnim ljudima – zdravstvenom osoblju Prvog odeljenja pulmologije Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije…P.J.

  1. Deset poruka eminentnog američkog lekara o korona virusu (Politika):
  2. U Njujorku je veoma loša situacija. Iako sada broj žrtava kovida-19 značajno opada, u Njujorku, tokom prosečnog dana pod epidemijom i dalje ima duplo više smrtnih slučajeva od virusa, nego od svih drugih bolesti zajedno;
  3. Koliko god da je bilo zastrašujuće loše, ovo je tek početak;
  4. Podaci su veoma snažno oružje protiv virusa, jer nam korišćenje podataka u definisanju trendove pomaže da sprečimo širenje u određenim klasterima pre nego što pojedini slučajevi prerastu u epidemijski talas;
  5. Kada uspemo da oborimo rast krivulje i smanjimo broj novozaraženih, moramo da ograničimo ili izolujemo virus;
  6. Moramo da pronađemo balans između ekonomskog restarta i nekontrolisanog širenja virusa;
  7. Moramo zaštiti zdravstvene radnike i drugo esencijalno osoblje, naše heroje sa prvih borbenih linija u ratu protiv korona virusa;
  8. Moramo zaštititi najosetljivije članove našeg društva;
  9. Vlade i privatni sektor moraju zajednički da se posvete radu i neprekidno investiraju masivna sredstva na testiranje i distribuciju vakcine, i to što pre;
  10. Ne smemo da zanemarimo pacijente obolele od drugih bolesti, koje nemaju veze sa kovidom;
  11. Spremnost je od najveće važnosti i ovakva situacija se nikada više ne sme ponoviti.

NO COMMENT!

VIRTUELNA SEDNICA EU-ZAPADNI BALKAN

Drugi znčajan događaj koji se odigrao na Djurdjevdan jeste Virtuelna sednica EU – Zapadni Balkan, koja je, inače, trebalo da se održi u Zagrebu, jer Hrvatska predsedava Unijom prvo polugodište ove godine.

U radu virutlne sednice, pored lidera 27 zemlaja članica ( s izuzetkom nekih), prvi put bez Velike Britanije, uestvovali su visoki zvaničnici EU, kao i predstavnici Evropske i Svetske banke. Na marginama sednice, održane su i  virtuelne sednice stranaka koje participiraju u Evropskom parlamentu.

 Sa sednice je usvojena Deklaracija, koju objavljujemo u celosti:

 

 

Zagrebačka deklaracija, 6. maj 2020.

 

 

Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, uz konsultacije s liderima Zapadnog Balkana i u prisustvu regionalnih i međunarodnih interesnih strana, danas ponovo ističemo snažnu solidarnost s našim partnerima u kontekstu krize uzrokovane koronavirusom. U ovo doba bez presedana, zaključili smo sljedeće:

1. Podsjećajući na samite 2000. u Zagrebu, 2003. u Solunu i 2018. u Sofiji, EU ponovo potvrđuje svoju neospornu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Partneri sa Zapadnog Balkana ponovo su istaknuli svoju posvećenost evropskoj perspektivi kao svom čvrstom strateškom izboru. Kredibilitet te posvećenosti zavisi i od jasne komunikacije s javnošću i provedbe potrebnih reformi.

2. Zbog razmjera krize izazvane koronavirusom potrebni su naše jedinstvo i solidarnost. EU stoji uz svoje partnere sa Zapadnog Balkana te ostaje posvećena aktivnoj podršci napora koje oni ulažu u borbu protiv izbijanja koronavirusa i posljedica koje će to imati na društva i ekonomije.

3. EU i Zapadni Balkan zajedno se bore protiv koronavirusa i njegovih učinaka. EU je veoma brzo mobilizovala paket od preko 3,3 milijarde eura u korist Zapadnog Balkana, kako je navedeno u Komunikaciji Komisije od 29. aprila o podršci Zapadnom Balkanu u borbi protiv bolesti COVID-19 i oporavku nakon pandemije. Paket uključuje neposrednu podršku za sektor zdravstva, posebno putem dostave osnovnih potrepština za spašavanje života, i značajnu podršku za potrebe socijalnog i ekonomskog oporavka naših partnera, kao i paket od 750 miliona eura makrofinansijske pomoći i paket pomoći od 1,7 milijardi eura od Evropske investicijske banke.

4. Trenutna pandemija pokazatelj je da EU i Zapadni Balkan zajedničke izazove rješavaju zajedno. Ta saradnja uključuje zajedničku nabavku i neograničen trgovinski tok zaštitne lične opreme, osiguravanje brzog protoka osnovne robe putem zelenih traka koje povezuju EU i Zapadni Balkan, snadbijevanje od strane EU materijalom za kontrolu ispravnosti testova na koronavirus na Zapadnom Balkanu kao i blisku saradnju s relevantnim zdravstvenim tijelima.

5. Činjenica da ta podrška i saradnja nadilaze sve što je bilo koji drugi partner pružio regionu zaslužuje javno priznanje. EU prepoznaje i dragocjenu podršku koju je za vrijeme pandemije Zapadni Balkan pružio neposrednom susjedstvu i EU. U tome se odražavaju solidarnost i međusobna podrška na kojima se temelji EU. Ta saradnja i koordinacija trebale bi se nastaviti u budućnosti, između ostalog tokom faze izlaska i oporavka.

6. Mirna, snažna, stabilna i ujedinjena Evropa, koja se temelji na našim historijskim, kulturnim i geografskim vezama te našim međusobnim političkim, sigurnosnim i ekonomskim interesima zajednički je cilj EU i partnera sa Zapadnog Balkana. EU je odlučna da dodatno pojača svoj angažman na svim nivoima da bi podržala političku, ekonomsku i društvenu transformaciju regiona te pozdravlja opredjeljenje partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrijednosti i načela te da na temeljit i odlučan način provode potrebne reforme. Povećanje pomoći EU ovisit će o konkretnom napretku u oblasti vladavine prava i socio-ekonomskim reformama, kao i o poštovanju vrijednosti, pravila i standarda EU od strane partnera sa Zapadnog Balkana.

 

7. EU pozdravlja snažnu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana davanju prvenstva demokratiji i vladavini prava, posebno borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, dobrom upravljanju, kao i poštovanju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i prava pripadnika manjina. Lideri Zapadnog Balkana trebali bi osigurati da se strogo poštuju temeljne vrijednosti, demokratska načela i vladavina prava, između ostalog i za vrijeme provođenja posebnih i izvanrednih mjera za suzbijanje pandemije koronavirusa. Društvena transformacija i efikasna provedba reformi počivaju na tim temeljima. Civilno društvo, nezavisni i pluralistički mediji, kao i sloboda izražavanja i zaštita novinara, imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije.

8. Pojačat ćemo saradnju u suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti, posebno aktivnosti od strane aktera iz trećih zemalja koji žele ugroziti evropsku perspektivu regiona. Bliža saradnja potrebna je za jačanje otpornosti i kibernetičku sigurnost. Strateška komunikacija je u tom smislu od suštinske važnosti.

9. EU u potpunosti podržava opredjeljenje partnera sa Zapadnog Balkana za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusjedskih odnosa, između ostalog i s državama članicama EU. U tom smislu i dalje je važna provedba bilateralnih sporazuma u dobroj vjeri i s konkretnim rezultatima, između ostalog Prespanskog sporazuma s Grčkom i Sporazuma o dobrosusjedskim odnosima s Bugarskom. Dodatne i odlučne napore potrebno je uložiti i u pomirenje i regionalnu stabilnost, kao i u pronalaženje i primjenjivanje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rješenja za bilateralne sporove partnera i pitanja ukorijenjena u nasljeđu iz prošlosti, u skladu s međunarodnim pravom i utvrđenim načelima, uključujući Ugovor o pitanjima sukcesije. Pozdravljamo nedavno imenovanje Posebnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana.

 

 

10. Bliska saradnja Zapadnog Balkana u sklopu postojećih regionalnih struktura pokazala je svoju vrijednost u suočavanju s krizom izazvanom bolešću COVID-19. EU će i dalje podržavati takvu inkluzivnu regionalnu saradnju i potiče lidere Zapadnog Balkana da u potpunosti iskoriste potencijal regionalne saradnje kako bi se olakšao ekonomski oporavak nakon krize. Za to je potrebno da se cijeli region snažno posveti daljnjem produbljavanju regionalne ekonomske integracije na temelju pravila i standarda EU, čime se region i njegova preduzeća približavaju unutrašnjem tržištu EU-a. Razvojem te dimenzije, između ostalog putem regionalnog ekonomskog područja (REA), može se pomoći regionu da postane atraktivniji za investicije.

11. Nakon što prestanemo primjenjivati hitne mjere za suzbijanje pandemije bolesti COVID-19 uslijedit će nova faza bliske saradnje kako bi se prevladale značajne socio-ekonomske posljedice krize. Evropska komisija se na temelju Komunikacije od 29. aprila poziva da predstavi robustan ekonomski i investicijski plan za region s ciljem poticanja ekonomija i unapređenja njihove konkurentnosti, kako bi se bolje povezale unutar regiona i s EU. Investicije su od izuzetne važnosti za poticanje dugoročnog oporavka regiona i podupiranje reformi koje su potrebne za daljnje napredovanje na evropskom putu i uklanjanje razlika kroz brže ostvarivanje koristi za region. Zapadni Balkan trebao bi se transformisati u funkcionalne tržišne ekonomije koje se u potpunosti mogu povezati s jedinstvenim tržištem EU, stvarati radna mjesta i preduzetničke prilike, poboljšati poslovno i investicijsko ozračje te promovisati vladavinu prava. U tom poduhvatu važnu ulogu trebalo bi dati pridruživanju regiona ambicijama EU koje se odnose na klimu, u skladu s Pariškim sporazumom, promovisanju zelene agende za Zapadni Balkan, kao i unaprjeđenju digitalne ekonomije i jačanju povezivosti u svim njenim dimenzijama: prometnoj, energetskoj, digitalnoj i međuljudskoj, uključujući turizam i kulturu. Fokus bi trebalo staviti i na socijalni razvoj, a posebno na mjere u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne politike i stvaranja dodatnih prilika za mlade.

12. EU i Zapadni Balkan dijele određeni broj sigurnosnih izazova za koje je potrebno koordinirano pojedinačno i kolektivno djelovanje. Slažemo se da na odlučniji i sistematičniji način unaprijedimo našu saradnju u pogledu temeljnih sigurnosnih pitanja, između ostalog i na operativnom nivou. Partneri se obavezuju da će te napore nadopuniti razvojem inkluzivnih instrumenata za saradnju unutar Zapadnog Balkana te će, prema potrebi, koristiti instrumente i okvire EU.

13. Sprečavanje i borba protiv terorizma i ekstremizma, uključujući finansiranje, radikalizaciju i povratak stranih terorističkih boraca, zahtijevaju posebnu pažnju. 14. Partneri sa Zapadnog Balkana prepoznaju da su rezultati u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala od suštinske važnosti za političku i socio-ekonomsku transformaciju regiona, kao i za regionalnu stabilnost i sigurnost, što je u najboljem interesu njihovih naroda. U tim su oblastima potrebni veći napori i konkretna postignuća, koja se nadovezuju na značajne rezultate postignute zahvaljujući aktivnostima finansiranim u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA).

15. Partneri sa Zapadnog Balkana, u saradnji s EU te u međusobnoj saradnji, i dalje će poduzimati odlučne mjere protiv trgovine ljudima, uzgoja droge, pranja novca i krijumčarenja ljudi i droge. Borba protiv nezakonite trgovine oružjem odličan je primjer kako možemo povećati našu sigurnost ako zajedno radimo na postizanju zajedničkog cilja.

16. Naša saradnja u suočavanju s migracijskim izazovima, uključujući suzbijanje krijumčarenja migranata, pokazala se efikasnom te će se dodatno razvijati i profitirati od novih instrumenata kao što je saradnja s Frontexom, Evropskim potpornim uredom za azil i Europolom. Preostale sporazume o statusu s Frontexom trebalo bi zaključiti bez odgađanja. EU će i dalje pružati podršku za poboljšanje kapaciteta za prihvat na Zapadnom Balkanu.

17. Prioritet bi trebalo dati energetskoj sigurnosti, uključujući diverzifikaciju izvora i pravaca.

 

 

Deklaracija, u suštini, jeste proširenje Novog modela za Zapdni Balkan, kako ga je objavila Evropska komisija 5. februara ove godine, umotano malo u milje “korona”. Sasvim drugo jesu očekivanja i nastupi pojedinih lidera EU i zemalja regiona.

Zapadni Balkan se vraća u fokus EU, što se može nslutiti po Deklaraciji i nagoveštajima. Međutim, korona virus je mnogima “otvorio oči”. I zemlje članice EU, a pogotovo zemlje Zapadnog Balkana, mogle su da osete “brigu” EU. Izbijanjem pandemije COVID-19 na testu se našlo mnogo toga: ne samo zdravstveni sistemi, politička i društvena organizovanost i odgovornost, već i suštinska pitanja solidarnosti i poverenja u Evropi.  Izvinjenje (dva puta) šefice Evropske komisije (Ursula von der Lejen) vlastima i narodu Italije, samo za sebe govori.

Očekivanja zemalja Zapadnog Balkana bila su različito predstavljena na virtuelnoj sednici:

– Albanija i Severna Makedonija očekuju početak pristupnih pregovora, što se najavljuje za “junski paket proširenja”,

– Crna Gora, kurtoazno, pozdravlja napore EU, smatrajući sebe prvim novim članom,

-Predstavnik BiH (da li je to stav tročlanog Predsedništva?), zahvaljuje EU što se “umešala” u situaciju u BiH i podržala njene napore ka Uniji. Stoga, očekuje da će u “junskom paketu proširenja”, koji se najavljuje, BiH dobiti status kandidata (što brojni anlitičari negiraju),

– predsatavnik privremenih organa vlasti na KiM, Hašimm Tači, izrazio je uverenje da EU treba da dodeli Kosovu viznu liberalizaciju i prihvati Kosovo kao kandidata za članstvo u Uniji,

– predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na dosta pragmatičan način pristupa virtuelnoj sednici. Po njemu, sednica je imala tri bitne poruke: 1) ekonomski oporavak nakon pandemije, 2) nastavak reformi i 3) proces približavanja EU. Predsednik Vučić je, ponukan stavovima Angele Merkel, Makrona i još nekih lidera EU, istakao da je dosta prostora dato podršci izaslaniku EU za pregovore Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i, uošte, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ističući da je neprimereno da neko očekuje nastavak dijaloga time što će Srbija prinati Kosovo. U tom smislu, stav predsednika Vučića jeste da se s deklarativnog “za” proširenje EU na Zapadni Balkan, pređe na stvarne mere. U tom smislu, Vučić je tražio od lidera Unije da podrže Srbiju u nekim aktivnostima, pre svega u izvozu čelika iz željezare u Smederevu.

 

Svakako, bilo je i “trik pitanja” tokom virtuelne konferencije, na kojima se nećemo zadržavati.

 

Zvaničnici Unije, (Ursula von der Lejen i Šarl Mišel) ko i svi zaničnici, deklarativno zaključuju: Vladavina prava, demokratske vrednosti i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala temeljna su pitanja za EU i zato je važno nastaviti s reformama. Moraćemo da budemo sigurni da je ostvaren značajan napredak u tim oblastima.

 

DALEKO JE EU!.

 

EPILOG

 

Dva sastanka obeležiše Djurdjevdan.

Korona virus je privremeno (trajno?) obuzdan u Srbiji. To je zasluga zdravstvenog sistema, mera i aktivnosti vlasti i DISCIPLINE NAJVEĆEG DELA NAŠEG NARODA. Hajduci (u najboljem smislu te reči) su ponvo nadmašili neman koja hara. Samo da nema HAJDUČIJE, bilo bi lakše.

EU se setila Zapadnog Balkana. U virtuelnoj konferenciji EU-Zapadni Balkan, praktično, nastavljena je rasprava o Novom modelu za Zapadni Balkan, uvijenom u milje COVID-19. Milje je milje, ovoga puta ima moguće različite posledice, kada se situacija normalizuje.

Do tada, ćuti i plivaj, daleko je EU.

 

Srbija je pokazala i dokazala da zna i ume da se nosi sa izazovima, rizicima i pretnjama. COVID-19 je privremeno obuzdan. Dolaze novi izazovi, rizici i pretnje, među kojima je i hajdučija. Očekivati je da se i tome uspešno suprostavimo.

 

ŽIVELA SRBIJA!

 

                                                                                                                         Prof. dr Božidar Forca

 

More Stories
POKARABASANE VREDNOSTI