Retrospektivni pogled na pandemiju i korak napred

Trenutno proživljavamo kroz jedno teško i čudno vreme.

Epidemija COVID-19 promenila je celokupan način ljudskog funkcionisanja kao nikada do sada. Po prvi put u istoriji reč pandemija dobija svoj pun smisao zato što ova bolest nije nikoga poštedela.

Ako otvorimo udžbenike istorije možemo videti da su kraljevstva i carstva kroz vekove reagovali na sličan način kada bi se susretali sa epidemijama.

Počnimo od Antoninske kuge koja je harala Rimskim carstvom od 165 godine do 180 godine nove ere i odnela 5 miliona živoda i čak trećinu celokupnog stanovništa Rimskog carstva. Možemo naći paralelu sa današnjiom pandemijom. Istoričari smatraju da je ova bolest potekla iz države Han (današnja Kina) i da je ova kuga negativno uticala po robnu razmenu Rima i Kine.

Za nas možda najpoznatiji primer predstavlja „Crna smrt“ koja je odnela oko 50 miliona života i to samo u Evropi. Ova kuga je imala dalekosežne posledice ne samo na psihu i ponašanje Evropljana tada, već se ti odjeci osećaju i danas, kroz umetnost i muziku.

Treći primer koji bih podelio sa vama jeste skorašnja pandemija – španski grip koja se desila pred sam kraj Prvog svetskog rata. Njena važnost jeste u tome što je pokazala način koliko se jedna bolest mora raširiti brzo među stanovništvom kao i značaj izolovanja pojedinaca, pa i gradova, kao načina prevencije daljeg širenja zaraza. Procenjuje se da je od proleća 1918. godine pa sve do leta 1919. godine preko 500 miliona ljudi bilo zaraženo a da je između 17-100 miliona ljudi umrlo od španskog grupa. U proteklih par godina smo mogli da osetimo zaveštanje španskog gripa u vidu ptičijeg gripa AH1N1 koji je podvrsta španskog gripa.

Nažalost neke lekcije su ostale zaboravljene. Razvoj modernog načina putovanja, način ratovanja, manjak higijene, povećali su danak u životima koje je odneo ptičiji grip.

Mnogobrojni ljudi širom sveta sumnjaju da vlade kriju pravo stanje epidemije kako bi se održao moral i dala nada. Nažalost, njihove sumnje nisu bile u tom period bez osnova. Tokom Prvog svetskog rata kada se dešava španski grip, vlade Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država cenzurisali su izveštaje o mortalitetu i smanjivali smrtnost.  Naziv španski grip dobio je po tome što su novine u Španiji mogle slobodno da objavljuju šta se dešava. Sam virus preneo se tako što se razvio u pticama gde je mutirao a zatim migrirao na svinje koje su se držale u blizini fronta kao izvor hrane za vojnike.

Obrazac koji su lekari otkrili jeste da je prvi talas bio opasan za starije i ljude koji su patili od hroničnih bolesti dok je drugi talas bio opasniji za mlađe ljudi. Ipak oni koji su preživeli prvi talas bili su imuni na drugi talas. Nakon drugog talasa desio se  treći i četvrti talas, od kojih je treći pogodio Srbiju.

Za razliku od španskog gripa, kuga se širila zbog bakterijske infekcije koja je bila izazvana lošom higijenom, što nije bilo ništa neuobičajno za srednji vek imajući u vidu da nije postojao ni kanalizacijski sistem. Bilo da je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, značaj higijene ne može biti dovoljno istaknut imajući u vidu da nažalost mnogi delovi sveta a posebno pojedine afričke i azijske zemlje nemaju ni osnovne higijenske uslove.

Nakon ovih opakih bolesti je dolazilo do perioda preporoda i preokreta.

Nakon kuge došlo je do brzog pada feudalizma, razvoja renesanse i nauke što je uslovilo izlazak iz mračnog srednjeg veka i kulturno i naučno uzdizanje ljudi u Evropi. Ljudi tokom srednjeg veka naučili su da žive sa kugom imajući u vidu da se vraćala više puta tokom narednih nekoliko vekova. Sa razvojem moderne medicine, sama bolest je postala kontrolisana a posebno sa povećanom svešću o potrebi za samoizolacijom i naučenom istorijskom lekcijom ranijih pandemija. Sama reč karantin je italijanska reč koja znači ,,40 dana“ i dolazi iz perioda kada je to bio vremenski okvir za izolaciju brodova i ljudi kako bi se sprečilo širenje bolesti.

Kako naša borba sa virusom COVID 19 odmiče neminovno je da će prelazak preko granice značiti da ćemo morati da provedemo određeni vremenski period u karantinu. Ovo nije hir neke zemlje već jedna gorka nužnost kako bi smo bili odgovorni i zaštitili sebe i druge ljude. Na našim prostorima, Dubrovnik je bio prvi koji je uveo obavezni period izolacije od 30 dana za svakog ko ulazi u grad tokom trajanja kuge. Na taj način, sprečavalo se dalje širenje zaraze na drugim prostorima posebno ako imamo u vidu da je Dubrovnik tada bio jedan od trgovačkih centara tadašnje Evrope.

Takođe da pomenemo jednu lepu epizodu iz srpske i hrvatske istorije. U vojnoj krajni koja se pominje često u udžbenicima je ustanovljen „sanitarni čvor“ koji je činio čak 100.000 vojnika. Svako ko je prolazio granicu je bio podrvrgut detaljnim lekarskim pregledima i karantinu od 21 dan. Pravila su bila sprovođena bez izuzetka te ćemo citirati reči jednog engleskog novinara: : “Ako se drzneš da prekršiš zakone karantina, biće ti suđeno brzinom vojnog suda; sud će ti odrediti kaznu sa udaljenosti od 50 metara…, a nakon toga bit ćeš pažljivo upucan i bezbrižno zakopan”. Ovaj „kordon“ je uspeo da spreči nemali broj bolesti da ostanu na granici Habzburške monarhije i da način rada srpskih i hrvatskih vojnika usvoji kao sastavni deo epidemiološkog protokola do današnjih dana.

Kao zaključak može reći da istorija služi kao podsetnik kako treba da reagujemo na situacije poput današnje. Ali ne samo podsetnik već i opomena šta nam je činiti ukoliko ne želimo da napravimo iste greške i platimo veliku cenu.

Takođe apelujemo na građane da je potrebno sačuvati zdravlje ali kako zdravlje organa i tela tako je potrebno da sačuvamo  i svoje mentalno zdravlje. Kao što narodna izreka kaže u zdravom telu zdrav duh ali nema zdravog tela bez zdravog duha da ga pokreće.

Autor: Nikola Stojić u saradnjim sa urednikom bloga The City Gentleman Milošem Arifovićem.

More Stories
SPORAZUM PO TRAMPOVOM UKUSU