PROLOG: Na pismenom zadatku u 8. razredu osnovne škole dobili smo temu: Omiljeni lik sa TV ekrana. Ne morate da pogadjate, većina je pisala o Titu (promašena tema: Tito je bio na TV, ali ne kao lik sa TV). Međutim, kao najlošiji rad nastavnica maternjeg jezika pročita nam deo rada jednog mog kolege: „Najviše mi se svidja lik Mileta domobrana iz serije Kuda idu divlje svinje. On mi se svidja zbog pesme, mene cura moli, da spavamo goli, a ja neću bojim se ozebšću.“ Zatim, ljutitim tonom pozva kolegu da dođe do nastavničkog stola, uz karakterisanje – idiote jedan, udari mu nekoliko šamara i upisa jedinicu k’o vrata u dnevnik. Tada se, i te kako, tuklo u osnovnoj školi. Batina je iz raja utekla!
ZAPLET: Da li je Drugi svetski rat počeo i kada je završen onako kako su nas učili u školama, ili kako kaže Rezolucija Evropskog prlamenta od 19.septembra 2019. godine?. U tački 2 te rezolucije stoji: „Drugi svetski rat, najrazorniji rat u istoriji Evrope, počeo je kao neposredna posledica zloglasnog nacističko-sovjetskog pakta o nenapadanju od 23. avgusta 1939, poznatog i kao pakt Molotov–Ribentrop i njegovih tajnih protokola, po kojima su dva totalitarna režima sa zajedničkim ciljem osvajanja sveta podelila Evropu na dve zone uticaja“, Ovo je jedno od osnovnih pitanja koje traži odgovor, da bi osvrt na ono što se dešavalo nakon Drugog svetskog rata „smestili“ u matricu analize. Jer, 9. maj je i „Dan pobede“ (kpitulacija Nemačke) u Drugom svetskom ratu, ali i Dan EU!
Da li je moguća analiza, pogotovo ako imamo u vidu objekt te analize – 75 godina sveta koji nas okružuje?
Na svetu danas živi nešto više od sedam milijardi stanovnika. Kad bi svakom, ko je iole čuo za Drugi svetski rat, postavili pitanje kakav je svet danas, a kao posledica tog rata, dobili bismo toiko odgovora koliko smo i pitanja postavili.
Koliko godina ima analitičar, odnosno koliko je svog životnog veka u situaciji da promišlja svet oko sebe. Svi koji su za Drugi svetski rat „zaslužni“ su pomrli ili su pobijeni. Malo je onih koji su bili učesnici. Dakle, o tom ratu promišljaju oni koji u njemu učestvovali nisu.
Da li je učešće u nekom događaju najbitniji kriterijum za opis stanja na koje je taj događaj ostavio posledice? Drugi svetski rat nije događaj, to je proces koji nije završen!Da li je 75 godina istorija? Ko piše istoriju? Kažu, istoriju pišu pobednici. Ko su pobednici u Drugom svetskom ratu?Zašto Rusija, Kina, pa ni Srbija, nisu pozvani na obeležavanje 80 godina od početka Drugog svetskog rata, organizovano 2019. godine u Poljskoj?
Istina je samo jedna, ali postoje različita viđenja stvarnosti, kaza neko. Šta je istina? Dakle, preko sedam milijardi pitanja moguće je postaviti na temu 75 godina posle Drugog svetskog rata i čuti isto toliko ISTINA(?)!
SLAGALICA PERIODA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Jedna od našoj populaciji omiljenih emisija na TV jeste SLAGALICA. Igra brojki i slova, naizgled zabavna, u sebi nosi mnoštvo pozitivnih poruka, a, bar tako izgleda, najmanje želje za „pobedom“. Najveći broj učesnika izjavljuje – igramo se, pa kako bude i, ono što zadivljuje, uvek „poraženi“ čestita „pobedniku“.
Šta su brojke, a šta slova u našoj temi?
POSLEDICE
Odnos uzroka i posledice jeste jedan od ključnih filozofskih problema, a nema postora da se time bavimo. Da li je Drugi svetski rat posledica Prvog ili su oba rata posedica nečega, odvelo bi nas u poreklo čoveka…U tom smislu, posledice u ovom radu, pre svega, podrazmevaju šta se posle Drugog svetskog rata dogodilo. A da i je taj rat tome bio posledica, nećemo sada.
- Brojke i slova (nećemo proveravati), kao podaci o Drugom svetskom ratu, odnosno njegove posledice, između ostalog, pokazuju:
- – tačan broj poginulih u II SR nikada nije utvrđen, a procenjuje se izmedju 50 i 60 miliona
- – od broja poginulih 10% su direktni učesnci borbi, a 90% civilno stanovništvo (procena),
- – broj ranjenih i obolelih je višestruko veći od broja poginulih (procena),
- – prema procenama, u holokaustu je stradalo oko šest miona Jevreja, koji su gotovo nestali sa evropskog kontinenta,
– u ratu su nastala ogromna materijalna razaranja, nestale su industrije, mostovi, putevi, železnice, kulturna baština, a čitavi gradovi su sravnjeni sa zemljom (na primer: Varšava i Drezden).
Fizičke granice pojedinih država su manje do značajno izmenjene:
- – SSSR se proširio na Estoiju, Letoniju i Litvaniju i manje delove nekih susednih zemalja,
- – Nemačka je podeljena na dve države: Zapada Nemačka i Istočna Nemačka,
- – Jugoslavija je proširila svoje teritorije na račun Italije (ne Trst),
- – Poljska se proširila na račun Nemačke
- – Austrija je povratila nezavisnost
- – Kina je povratila ostrvo Tajvan od Japana
- – Koreja je stekla nezavisnot od Japana
Geopolitčka ravan
„Rat kome nema kraja“, jeste delo Mičela Klera, a analizira rat u Vijetnamu, koji su vodile SAD. E taj rat bez kraja, nastaje posle Drugog svetskog rata, a analitičari ga imenovaše kao Hladni rat. Saveznici u Drugom ratu, postdoše najveći protivnici. I dok su dva pola odmeravali i umnožavli (vojnu) moć, noseći stalnu opasnost od novog velikog rata, svetom su buktali lokalni ratovi. Dvopolna moć u svetksim razmerama, i pored formiranja Organizcije UN, koncentrisala se oko SAD i SSRR. Kao ideja usmerna ka traženju puta miru i stabilnosti, razvio se Pokret nesvrstanih. Svet je bio na razmeđu između dva rata (Drugi i Treći).
Dvopolna moć se razbija o Berlinski zid, što analitičari, brže-bolje, imenovaše kao kraj Hladnog rata. Da li je to posledica Hladnog rata i Drugog (Prvog) rata, istraga je u toku!
Svet uđe u vinklo, koje su instalirale SAD, kao „pobednik“ Hladnog rata. Drugi deo dvopolne moći iz period Hladnog rata, raspao se po šavovima po kojima je i spojen. Sve što se veštački spoji, razdvojiće se, kad-tad. „Puče“ i Varšavski ugovor, razbi-raspade se SSSR i SFRJ. Sve što se veštački razdvoji, spojiće se, kad-tad. Ujedini se Nemačka.
Da li su NATO i EU veštački spojeni, istraga je u toku.
A onda? More se samo malo umirilo do nove bure (Tolstoj), „vrati“ se Rusija, nadire Kina, ljulja se Unija, posrće Amerika. Opet analitičari, brže-bolje, ustanoviše „pravo“ ime – multipoalni svet, nema druge.
Multipolarni svet je jedina serija koja će trajati duže od Male neveste.
SAN
Jedan veliki pesnik je rekao da čovek 9/10 svog razmišljanja provede o onome što nikad neće biti. Najčešće, to je ono što čovek želi, a nema. E, tako bi se na nivou pojedinca mogao definisati san – ej, da mi je!Pre samo nekoliko decenija, prosečan Kinez je sanjao da ima sat i bicikl. Danas…
Međutim, danas je vrlo popularna odrednica – kolektivni san. Među tim snovima, u medijima, ali i u teoriji i praksi, najpoznatiji su Američki i Kineski san. Međutim, gotovo da nema države („nacije“), kojoj lideri ne odrediše kolektivni san. U tom smislu, san je ideal ili vizija projektovana od političkih elita, kojoj se pak, milom ili silom, priklanja. Stoga, taj san neki nazivaju ideologija, a neki i demagogija. Ali, san postoji, to je fakt.
Principijelno posmatrano, svi kolektivni snovi su slični, samo se različito iskazuju. Zajedničko im je – živeti bolje, živeti bez bede i siromaštva, biti ravnopravan, imati šansu. S druge strane, neki san kvalifikuju kao – biti najbolji. Matematička raspodela je neumitna. Stoga, kao repovi se odbijaju snovi u kojima vodja svoj san nameće kao san nacije.Po difoltu, san nije java. Stoga, period od 75 godina posle Drugog svetskog rata jeste vreme sprečavanja ostvarenja tuđih snova. Mnogi ne dočekaše sopstveni niti kolektivni san, pre svega zbog dela onih što svoj san stavljaše na prvo mesto.
STRAH
Naučnici kažu da je strah urođen. Pa, šta je čoveku sve pretilo i koliko je ratova vođeno u istoriji razvoja ljudskog roda, ne bi bilo čudo da nam je svima u genima baš strah.
Drugi, pak kažu da svet vode dobre ideje (san) i strah. Strah kao individulani osećaj za biološki opstanak, do starha za egzistenciju. Nagrada za ideju (praćenje ideje) i kazna za suprotno ponašanje, jesu dva pola amplitude perioda posle Drugog svetskog rata.
Globalnu ideju, istorijska zakonitost, smišljali su i u delo sprovodili svetski moćnici. Ta ideja stvarala je brojna dobra od koristi ljudskom rodu. Čovekov život se produžio, brojne bolesti su iskorenjene, čovek je sišao na mesec, informacije se u deliću sekunde prenose s kraja na kraj sveta, malte ne brže od svetlosti. Stvarao je čovek bolji svet, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Ali, čovek je izumeo i sredstva da uništi ne samo drugog čveka, nego kompletan život na planeti Zemlji.
Prvi period nakon Drugog svetskog rata (Hladni rat), analitičari su imenovali i kao „pola veka straha“. Bio je to strah od novog velikog rata, a s obzirom na razornu moć oružja koja je stvorena, neki kazaše – ako se dogodi Treći svetski rat, Četvrti će se voditi lukom i strelom. Poruka je bila jasna.
Pola veka straha od sukoba dvopolnih moćnika, a posledica po ceo svet, zamenio je strah od jednog. Hegemon s one strane Atlantika pokušao je da stvori imperiju u kojoj, samo ako nasluti „podizanje glave protiv“ (preventivno) udaro je bičom neposlušne. Kako to poznato zvuči. Znaju to i Srbi i Iračani i…i stanovnici preko 150 zemalja sveta. Ali, po modelu protiv koga ne možeš, ti mu se prikloni, svetski moćnik je zadržao mašineriju (NATO), koju stalno proširuje (30 zemalja danas). Da li je ulazak Severne Makedonije u NATO posledica Drugog svetskog rata? Verovatno nije, ali se posle tog rata dogodilo. Tako, možemo reći da je ulazak Makedonije u NATO i posledica razmnožavanja ameba, ali, ipak, nećemo biti toliko neozbiljni.
Samo po sebi nameće se retoričko pitanje – Ako je NATO formiran kao „bojazan“ od SSSR, a VU, kao isto to, samo od SAD i NATO, ko preti (od koga je strah) Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Albanije…? Od Rusije?
Ne postoji sila koja svetom može vladati sama! To je zaključak i velikih imena geopolitike, ali i manje obrzovana čoveka. Znaju to moćnici! Zato ta sila mora tragati za saveznicima, nudeći im kojekakve blagodeti, ali pre svega OSLOBADJAJUĆI IH OD STRAHA! Tako, strah, bilo kao imaginaran ili stvaran, postaje nametnut.
Po principu tuk – na luk, cartsva propadaju, moćnici nestaju, opstaju ili se transformišu. Strah moćnika, otuda, proizilazi, pre svega, od pojave novog moćnika. Tako to biva i u prve dve decenije ovog veka.
Međutim, pojavu novih moćnika, aciklično, prati iskonski, najprizemniji strah – biološki opstanak. Taj strah, i velikog i malog, dolazi od prirode, ili iz „laboratorije“ – istraga je u toku.
KAKO BI BILO?
Obeležavanje 75 godina od „kraja“ Drugog svetskog rata bilo je zamišljeno i projektovano. Centralna proslava, bar po najavama, trebalo je da se održi u Moskvi. Ruski predsednik je pozvao sve viđenije svetske lidere na svečanost, čak se i Tramp dvoumio da se odazove. Rusija, kao sukcesor bivšeg SSSR, brojčano, podnela je najveće žrtve u Drugom svetskom ratu. Priliči joj, stoga, da nosi i obeležavanje godišnjice od njegovog završetka.
Kako bi bilo na Crvenom trgu u Moskvi, možemo samo da zamišljamo, a neki da sanjaju. Bilo bi vrlo interesantno videti kakav bi raspored sedenja bio protokolisan. ALI, da se san sruši, ovoga puta pomogla je viša sila – korna virus, ili je to samo izgovor. Tako, strah ruši snove, a sve to je posledica imaginarnog i stvarnog interesa. To je period od kraja Drugog svetskog rata do danas.
EPILOG
Rusija organizuje „skromno“ obeležavanje 75 godina od kraja rata, ndletajem avijacije, a parada će biti održana kasnije. Predsednik Rusije upozorava da neki pokušavaju da izvrše reviziju uzroka Drugog setskog rata.
Američki predsednik izjavljuje da će SAD pobediti korona virus, kao što je Amerik pobedila i u Drugom svetskom ratu.Britanska kraljica sopštava da nikada ne treba gubiti nadu.
Vakcine protiv korona virusa još nema
A gde je moj kolega s početka priče?
Kao „lošiji“ đak, nije se okušao na fakultetu, već je otišao u Policiju. Časno je služio i dočekao penziju. S dva odrasla sina razvio je porodični biznis i ima, hvala Bogu, da pretiče.
Ponekad, kad se vidimo, prisetimo se „starih dana“, pa i Mileta domobrana. Šta je bio njegov san? Oba smo blizu rizične grupe i jedinstveni u jednom – čuvaj se samo Boga. Kaže mi da nema vremena za TV, pa i ne zna nove junake, a na mobilnom mu svira Marš na Drinu.
Je li stvrnost posledica loših đaka, ili nešto drugo – istraga je u toku.
Prof. dr Božidar Forca
