Kako je korona preuzela pažnju medija, manje se izveštavalo o obeležavanju bitnih godišnjica, kao na primer godišnjice Sremskog fronta. Obeležavanje 75 godina od pobede nad fašizmom i 70. godina od Šumanove deklaracije vratile su sećanje na istorijske događaje i opasnost od revizije istorije u centar pažnje.
Obeležavanje 75. godišnjice proboja Sremskog fronta obeleženo je 13.04.2020. polaganjem venaca u spomen parku Sremski Front od strane predstavnika SUBNOR-a, institucija, a nekolicine medija je to propratila. Neki mediji su preneli da se ovo obeležavanje nije dogodilo, što nije pravo stanje stvari kako se vidi na slici ispod. Obležavanje ovog događaja je veoma bitno kao simbol oslobođenja Srbije, a zatim Jugoslavije od Nemačkih i Hrvatskih snaga ali i velikog stradanja i žrtvovanja srpske mladeži.
Danas kada je sve veći broj pokušaja revizije istorije, moramo očuvati kulturu sećanja na događaje od istorijskog značaja kako ne bi dozvolili ponavljanje istih zlodela. Obeležavanje ovakvih događaja u vreme korone je i pokazatelj da postoji volja za to. Neophodno je da istorija zabeleži ko je bio napadač, a ko se branio i zašto. Ovo je prouzrokovalo i nove podele među zemljama sveta što se može videti po proslavljanju 9. maja. Dok je u Rusiji ovo najveći praznik, u SAD je sporadični praznik koji se proslavlja i dan ranije, a Evropljani proslavljaju početak ujedinjenja Evrope i Šumanove deklaracije. Tako 75 godina nakon pada nacističke Nemačke, opet imamo razne podele. Pored toga Evropa se 70 godina nakon početka pomirenja i osmišljavanja Evropske Unije nalazi pred najvećim izazovima do sada, jer ni sami evropljani ne mogu da se odluče šta su, gde su bili i kuda će ići.
Nažalost Srbija ima veliki broj istorijskih datuma koji uz pobedu uvek obeležavaju i veliko stradanje Srpskog naroda, bio to Kosovski Boj, Jasenovac, Solunski front, Sremski front, Prvi srpski ustanak, Građanski rat, Kozara, Balkanski Ratovi, Cer, NATO agresija ili neki drugi događaj uvek smo plaćali veliku cenu. Zbog toga nikada ne smemo dozvoliti da padnemo u zaborav, jer su mnoge duše, krv, kosti i resursi ove zemlje postavljeni kao temelj slobode koju danas uživamo i toga moramo biti svesni. Malo koja država ima istoriju kao što ima Srbija ali nažalost smo dosta toga propustili da naučimo iz nje. Sa druge strane razne zemlje sada pišu svoju novu istoriju, stavljajući sebe na stranu pobednika, pišući kako oni nisu bili na strani agresora nego je nekolicina bila uz njih, izmišljajući nove ličnosti, vladare, da oni nisu činili zverstva, igrajući se sa ciframa i tako dalje. Možemo dosta toga naučiti od Izraela, koji je ulaganjem u kulturu sećanja preventivno delovao na prekrajanje istorije i sa istorijskom građom, dokazima i naukom napravio bedem od reviziji istorije. Srbija ima dosta neistraženog materijala i ne sme se stideti svoje istorije, već treba da radi na njoj.
Potrebno je dosta više novca uložiti u kulturu sećanja i obeležavanje istorijskih datuma. Istraživački centri, instituti i druge institucije trebaju da se više posvete istraživanju i otvaranju arhiva, dosta spomenika treba obnoviti i objasniti mladima šta oni znače. Filmska industrija bi trebalo da bude podstaknuta da napravi filmove o Jasenovcu, Kosovu, Balkanskim Ratovima, Starom Sajmištu, agresiju NATO-a, Sremskom Frontu, bombardovanju Beograda od strane Nemaca i Saveznika i drugim događajima, koji se mogu gledati i u svetu, a ne da čekamo da to drugi urade. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti početi da učimo iz naše istorije, i znati na koga i zašto se sećamo.
Miloš Tišma
