PROLOG: Pre nešto više od 30 godina, dok sam bio na službi u Zagrebu, putovao sam na poslediplomske studije u Beograd. Samnom je putovala grupa kolega iz Hrvatskog Karlovca. U vozu „Matoš“, koji ne staje nigde do Beograda, do nas u kupeu razvila se žustra rasprava, koja je pobudila interes mnogih putnika. Izađosmo iz svog kupea i shvatismo da se Stipe Šuvar i narodni heroj Marko Bulat, prepiru oko nekih „istorijskih“ činjenica. Povod, kako shvatismo, bio je odlazak Bulata u Beograd na sednicu Pokreta za Jugoslaviju. Sa njima u kupeu sedela je jedna gospođa. Kada je ton sagovornika probio sve normale, gospođa ih opomenu da stišaju malo i zamoli da joj kažu kada će Hrvatski Karlovac, gde ona putuje. Šuvar joj odgovori: „Karlovac. mmmm…(?), možda sutra. Jer, kada sednete u pogrešan voz, kao Bulat, sve stanice su pogrešne“. Diskusija se nastavi do usijanja. To o pogrešnom vozu i stanicama, čuo sam kasnije više puta.
GREŠKA
U opštem smislu posmatrano, greška (omaška, pogreška, kiks…) jeste nešto što je učinjeno drugačije nego što je trebalo. Dakle, greška se, primarno, pripisuje delatnosti (činjenju). Međutim, postoje i jzičke greške i slovne (štamprske) greške. Postoje čak i istraživanja o najčešćim jezičkim greškma u upotrebi srpskog jezika, za koja sada nemamo vremena.
Tako, u kolokijalnom smislu posmatrano, često se kaže – ko radi, taj i greši.
Greške se pojavlju i u tehnicističkom smislu, kao greške na internetu ili greške pri merenju. Na primer, poznata je IT greška 404. Postoji legenda da je soba po kojoj će najpoznatija internet greška dobiti ime, a u kojoj je nastao World Wide Web, zapravo bila soba broj 404 na četvrtom spratu CERN istraživačkog centra u Švajcarskoj. U toj sobi je bio smješten prvi server koji je omogućio nastanak centralne baze podataka tadašnjih web stranica. Ali, baš kao što mit ne može biti otkriven, ni soba 404 ne može biti pronađena u CERN istraživačkom centru. S druge strane, greške pri nekim merenjima se imenuju kao apsolutna, relativna i statistička.
Ako prihvatimo da je greška činjenje drugačije od onog kako je trebalo, postavlja se bezbroj pitanja: kako je trebalo učiniti; zašto je učinjeno drugačije od onog kako treba; kako je došlo do greške;; da li je i nečinjenje greška; šta je greška, a šta greh, i brojnih drugih.
U skladu s navedenim, razumljivo, greške se pojavljuju u svim ljudskim delatnostima: politici, ekonomiji, sportu, kulturi, obrazovnju.., bilo kakvom radu. Međutim, postoji i sublimirani iskaz greške, koji obuhvata sve delatnosti, kao na primer: Da li je greška formiranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kako tvrde neki istoričari; Da li je greška NATO agresija na SRJ 1999, kako je komentarisao Kisindzer, ili je to objektivno posmatrano – greška; Da li je greškom napadnut Irak 1991. godine od strane multinacionalnih snaga (NATO), kako je kasnije izjavio Toni Bler.
Principijelno posmatrano, greške možemo posmatrati kao namerne i nenamerne. Međutim, ta distinkcija je izuzetno teška za objašnjenje. Naime, postavlja se pitaje ko je taj („vrhovni sudija“) koji determiniše da je neka učinjena delatnost bila pogrešna (greška). Otuda, dosta vremena nakon počinjene greške, iako se utvrdi da je to stvarno bila greka, ostaju samo izvinjenja, a posledice?
POSLEDICE
U opštem smislu posmatrano, posledica je pojava, događaj, stanje, nastalo delovanjem neke druge pojave, događaja. U tom smislu, uspostvlja se tzv. kauzalnost odnosa uzroka i posledice.
Uzročnost ili kauzalitet (lat. causalitas) je filozofski koncept koji pokušava da objasni odnos uzroka i posledice. U užem smislu, uzročnost je nužna veza uzroka i posledice, koja podrazumeva da kad god je prisutan uzrok, tad je nužno prisutna i posledica. O uzročno-posledičnoj vezi se može govoriti samo kada pojava A, pod određenim okolnostima, uvek kao posledicu izaziva pojavu B.
Uzročnost nije samo linearna i jednosmerna, jer se posledica može odražavati ne samo na daljim posledicama, nego i na samom uzroku, odnosno suuzrocima. U stvarnosti postoji bezbroj međusobno isprepletenih «kauzalnih lanaca», jer svaka pojava predstavlja ujedno i posledicu i uzrok. Postoje i pojave koje nisu kauzalno povezane, ali se često nalaze jedna iza druge, bez ikakve veze osim prostorno-vremenske (npr. uzimanje beznačajnog leka i ozdravljenje bolesnika (tzv. placebo efekat), opažena crna mačka i nezgoda). Pored toga, postoje i pojave koje se bez međusobne uzročne veze ipak redovno pojavljuju zajedno, bilo u vremenskom sledu tj. sukcesivno (npr. dan i noć), bilo spontano.
Dakle, posledicu možemo shvatiti kao pojavu (stanje, proces) nastalu po delovanjem druge pojave (stanja, procesa) – uzroka. Sve svoje zašto, ima svoje zato!
Posledica – to je ono zato, to je ono do čega je doveo događaj (pojava), ono što se desilo posle događaja. Posledice mogu da budu razne, mogu da budu i dobre i loše, može da bude jedna ili više, mogu da budu kratkotrajne ali i dugotrajne, mogu da budu bezazlene a mogu da budu i teške i opasne po one koji su učesnici dešavanja, pa čak i za one koji nisu direktni učesnici.
Stoga, često ćemo čuti: Slučajnosti ne postoje. To što mi nismo nečega svesni u nekom trenutku, to je drugo. Ako mi nešto svesno ne doživljavamo, već podsvesno, to ipak ne možemo nazvati slučajnost, već posledicom.
POŠTANSKA MARKA
Baš na Dan pobede u Drugom svetskom ratu, u Severnoj Makedoniji je puštena u opticaj poštanska marka, na kojoj se nedvosmileno vidi teritorija nekadašnja NDH, koja je bila uspostavljena tokom tog rata.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uručilo je ambasadoru Severne Makedonije u Srbiji protestnu notu povodom štampanja i objavljivanja poštanske marke na kojoj se nalazi geografska karta fašističke Nezavisne Države Hrvatske, a čije pominjanje evocira uspomene građana Srbije i srpski narod na najmračniji period u novijoj istoriji, sa zahtevom da se marka odmah povuče. U protestnoj noti MSP Srbije, između ostalog, stoji: „Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, objavljivanje ove marke, i to na Dan pobede nad fašizmom, shvata kao neprijateljsku provokaciju usmerenu protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, kao i uvredu za ceo srpski narod, koji je u koncentracionim logorima te iste NDH, stradao u stotinama hiljada tokom Drugog svetskog rata”, ističe se u protestnoj noti.
Prema izjavi ambasadora BiH u Severnoj Makedoniji, koju su preneli mediji, premijer Severne Makedonije Oliver Spasovski je smenio čitav savet za filateliju, a markica sa slikom karte Nezavisne države Hrvatske je poništena. Pošta Severne Makedonije se izvinula povodom objavljivanja navedene poštanske marke.
TOMPSONOVE PESME
Radio-televizija Crne Gore je, na Dan pobede, emitovala video spot hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona koji u svojim pesmama iznosi proustaške i antisrpske stavove.
Kako prenosi portal IN4S odmah nakon zvanične himne Crne Gore, koju je napisao Sekula Drljević, program je nastavljen Tompsonovom pesmom. U toku spota njegove pesme primećuje se i „alat” koji neodoljivo podseća na „srbosjek”, korišćen u ustaškim logorima.
Kolegijum Televizije Crne Gore, dan kasnije saopštio je da je u Jutarnjem programu greškom emitovana pesma kontroverznog hrvatskog estradnog muzičara Marka Perkovića Tompsona.
TESLA JE HRVAT?
U jednoj publikaciji Evropske unije za obrazovanje dece objavljeno je da je Nikola Tesla, jedno od najvećih svetskih imena iz domena nauke, svih vremena, po nacionalnosti Hrvat. MSP srbije je uputilo protestnu notu Briselu, sa zahtevom da se takva greška ispravi. Brojni svetski mediji preneli su reagovanje Beograda, svako na svoj način.
EPILOG
Gospođa s početka priče, koja je greškom ušla u voz za Beograd, umesto za Rijeku, kao posledicu toga čina, najverovatnije, imala je samo finansijske izdatke oko kupovine nove karte i gubljenja vremena do ponovnog povratka u Zagreb pa u Karlovac. Verovatno je njeno kašnjenje izazvalo brigu onih kod kojih ide – što je nema.
Raspala se Jugoslavija oko koje su se u vozu svađali narodni heroj Marko Bulat i političar Stipe Šuvar, koji je često „optuživan“ za pogreške u obrazovanju (Šuvarovo usmereno obrazovaje). Da li je Bulat grešio što se borio za Jugoslaviju i koje su posledice Šuvarovih grešaka – ostavljeno je „da istorija prosudi“.
Jednostavno, nešto se nazove – istorijska greška, a time niti ima nosioca, niti odgovornog, niti se zna ko je ta istorija…ostaje priča, priča, priča, i po koje izvinjenje. Otuda, vrlo teško padaju „nenamerne greške“, bilo koga, kada se pojave baš u nekim istorijskim trenucima – obeležavanju istorijskih događaja.
Stoga, postavlja se pitanje – jesu li greške bile nenamerne i šta je posledica?
Prof.dr Božidar Forca
