REČ UREDNIKA: DAN BEZBEDNOSTI U SVETLU MAFIJAŠKIH OBRAČUNA

Čuvena OZNA, osnovana je 13. maja 1944. godine i ovaj datum ranije se označavao kao Dan bezbednosti. Kako u Srbiji izgleda Dan bezbednosti 2020. godine?

 

Možda se ne sećate 13og maja kao dana bezbednosti, ali se sigurno sećate replike legendarnog Danila Stojkovića iz filma Balkanski špijun: ”Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se. Ako ne ništa, nikom ništa. To je bila moja dužnost!”. U duhu ovog filma koji u mnogome oslikava naš mentalitet, razmatramo kako rade današnje službe bezbednosti.

RAD SLUŽBI BEZBEDNOSTI?

Službe bezbednosti ili obaveštajne službe su institucionalni organi koji kako i sam naziv kaže služe bezbednosti. Svrha postojanja obaveštajnih službi je da štite ustavni poredak i bezbednost građana jedne države. Dakle, radi se o državnoj instituciji (službi) čiji zadatak je da prikuplja informacije o domaćim i inostranim protivnicima. Zakonska pretpostvka je da ove službe rade nezavisno ili relativno nezavisno od ostalih državnih institucija. Međutim, ovaj tip službi uvek je skopčan sa državnom politikom i najužim državnim rukovodstvom, samim tim što su deo državne uprave i što ih vodi politički vrh zemlje.

Grb BIA

Službe bezbednosti koriste tajne metode i sredstva za prikupljanje podataka i njihov rad po svojoj prirodi nije transparentan, ali značajno je napomenuti da su za takav rad ovlašćeni zakonom. Njihov rad je prvenstveneo usmeren na prevenciju kroz rano otkrivanje pretnji bezbednosti. Podaci koje prikupljaju su oni koji nisu dostupni široj javnosti i koji su čuvani, skrivani i/ili zaštićeni. Da bi se došlo da takvih podataka neophodna je upotreba specifičnih metoda i sredstava pa i posebnih tehnologija. Obaveštajne službe pojedinih, posebno velikih sila, često se vode maksimom ,,cilj opravdava sredstva“, pa u svom radu pored obaveštajnih i subverzivnih aktivnosti koriste i metode koje zakonski nisu dozvoljena (ubistva, kidnapovanja..).

Službe bezbednosti postoje od kada i postoje organizovane države. Strukture, motivi i načini rada ovih službi su se menjali kroz vreme. Najčešće su korišćene za vreme ratnog stanja u cilju sticanja prednosti nad neprijateljem. Postoje zapisi da je čuveni Sun Cu Vu govorio: ,,Ako poznaješ sebe i svog neprijatelja, onda se u stotinu bitaka ne moraš bojati za ishod. Ako poznaješ sebe, a ne i neprijatelja, onda ćeš za svaku pobedu doživeti i jedan poraz“.

Obaveštajni rad posebno se razvio za vreme hladnog rata, kada je pored trke u naoružanju postojala i trga u svim ostalim oblastima života. Tako se i prvi let u kosmos desio upravo u ovom periodu, ali i pravi razvoj bezbednosne analitike. I zaista u bezbednosti generalno, ne samo za vreme ratnog stanja, proverene i blagovremene informacije su pola posla. Ako želite da preventivno delujete, morate znati kada i kako se nešto sprema.

BALKANSKI ŠPIJUN

Naredbom Josipa Broza Tita 13. maja 1944. godine formirano je Odeljenje za zaštitu naroda-OZNA kao deo sveukupne obaveštajne službe. OZNA je postala simbol za obaveštajnu delatnost na ovim prostorima, a dan njenog osnivanja označen je kao ,,Dan bezbednosti“. Kasnije od OZNE nastala je Uprava državne bezbednosti-UDBA i Kontraobaveštajna služba- KOS.

Ilija Čvorović iz filma Balkasnki Špijun

Za rad ovih službi vezane su razne kontroverze i spekulacije oko metoda rada, ciljeva postojanja itd. Međutim kao mračni period postojanja službi bezbednosti, pominje se period 90ih godina. Državna bezbednost- DB odnosno SDB (služba državne bezbednosti) je u ovom periodu ostvarila saradnju sa mnogim kriminalcima, a čistke u ime državnog vrha nisu uspele da ostanu tajna. Od tada narod u Srbiji ove službe doživljava u relativno negativnom kontekstu i sa strahom. Danas značajan deo stanovništva u maniru Ilije Čvorovića (Balkanski špijun) ima osećaj nadgledanja i prisluškivanja bez obrzira da li se radi o potencijalno bezbednosno interesantnom licu ili običnom građaninu.

U Srbiji trenutno postoje tri službe koje se bave obaveštajnim radom (BIA, VBA i VOA), od čega dve pripadaju Ministarstvu odbrane. Centralna služba bezbednosti je Bezbednosno-informativna agencija (BIA). O radu ove agencije na zvaničnom sajtu BIA stoji sledeće: Osnovni zadaci BIA su: zaštita bezbednosti Republike Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i obavljanje i drugih poslova određenih Zakonom o BIA. U ove osnovne zadatke  BIA kao civilne službe spadaju i borba protiv terorizama i organizovanog kriminala, odnosno prikupljanje podataka o takvoj vrsti aktivnosti.

GDE SU SLUŽBE U MAFIJAŠKIM OBRAČUNIMA

Stanje apsolutne bezbednosti ne postoji je rečenica koju ćete često čuti od stručnjaka za bezbednost. Ovo znači da se kriminal ni slične pojave nikada ne mogu iskoreniti, mogu se samo svesti na meru koja je prihvatljiva i borba između snaga bezbednosti i kriminalnih organizacija permanetno traje. Međutim ono što zabrinjava građane kako Srbije tako i regiona je da u ovoj borbi, u poslednje vreme, gube snage bezbednosti pošto je obračuna među mafijaškim klanovima na ulicama sve više.

Potrebno je veće angažovanje službi

Pre dva dana dogodio se upad naoružanog napadača u kafić na Vračaru. Smatra se da je meta bio Miloš Nilović iz Nikšića, za koga policija veruje da je povezan sa škaljarskim klanom (što on negira). Prošle godine je takođe na Vračaru bačena bomba  na autmobil oca Lazara Vukićevića, koji se sumnjiči da je učestvovao u napadu na brata vođe navijačke grupe ,,Alkatraz“, Nikolu Vavića. U septembru 2019 u bašti jednog restorana u Kragujevcu ubijen je kik bokser Radoš Joksimović, a već u oktobru pokušana je osveta za ovo ubistvo kada se u Kragujevcu ponovo dogodila pucnjava. Takođe u okrobru ubijen je i novosadski biznismen Daragan Amidžić u Sremskoj Kamenici. Sve ovo se dogodilo za manje od mesec dana, a ukoliko bismo se pozabavili celom 2019. godinom i svim ubistvima i pucnjavama spisak bi bio poprilično dugačak, a da ne govorimo o poslednjih par godina. Ono što je najgore u tekstovima koji se pojavljuju u medijima vrlo često možete pročitati da je ubijeni ili ubica od ranije poznat policiji, poseduje kriminalni dosije ili i ranije je privođen zbog sumnje da je pokušao ili izvršio ubistvo. Pošten čovek mora da se zapita šta radi policija i službe bezbednosti, da li se uopšte bave mafijaškim obračunima? Nemoguće je da nam je postalno normalno da slušamo o ubistvima, likvidacijama i kojekavim sačekušama. Zašto građani trebada strepe da li će oni ili njihovo dete biti okrznuti metkom ili pogođeni eksplozijom ni krivi ni dužni?

Krajnje je vreme da se službe bezbednosti i policijski organi pozabave organizovanim kriminalom i mafijaškim obračunima i zaštite bezbednost građana na javnim mestima ili ćemo čekati da nam oproste što su  nas tukli?

Srećan  dan bezbednosti!

 

Glavni i odgovorni urednik Jasmina Andrić

More Stories
POTERA