Poslednjih godina svedoci smo sve veće popularnosti i moći autoritarnih režima što pomalo iznenađuje jer je kraj 20. i početak 21. veka označen kao period konačne pobede demokratije nad ostalim oblicima vlasti i uređenja
Iako su teoretičari i političari sa zapada predviđali da će politička i ekonomska moć ostati u njihovim državama, kao i da demokratija predstavlja krajnji i najsavršeniji sistem vladavine, ostatak sveta je uspeo da iznedri neke nove političke igrače i tako stvori alternativu „zapadnom svetu“ koja ima mnogo autoritarnih karakteristika. Kina, Rusija, Iran, Turska pa i Mađarska pokazale su svetu da njihov politički sistem ne samo da može da parira zapadnoj demokratiji već da u nekim poljima može biti efikasniji od nje.
OGROMNI ZMAJ SA ISTOKA
Iako se SSSR, raspao njegov politički sistem nastavio je da postoji u Kini do danas a da pritom nije pretrpeo neke velike promene. U Kini demokratija nije popularna niti poželjna i taj sistem daje impozantne rezulate. Republikom Kinom vlada Komunistička partija koju čine veliki broj izuzetnih činovnika i velikih sposobnosti kojima je jedini cilj da učine Kinu najmoćnijom državom na svetu i čini se da su na dobrom putu. Kineska kultura propagira disciplinu i posvećenost pa tako velika većina kineza smatra da je njihov posao pomaganje svojoj državi i svom narodu. Posvećenost kineskog naroda koji je vođen dobro organizovanom političkom elitom daje neverovatne rezultate poslednje decenije pa se tako očekuje da Kina ekonomski prestigne SAD u doglednoj budućnosti. Ipak, uspon Kine poslednjih godina je samo posledica mudre ekonomske politike koja je otpočela krajem sedamdesetih godina prošlog veka pod vodstvom Deng Sijao Pinga koji je uspeo da spoji najbolje delove kapitalizma i planskog socijalizma i tako napravi mešavinu pod imenom tržišnog socijalizma koji je Kini otvorio svetska tržišta i trasirao joj put ka statusu svetske sile. Iako je Kina autoritarna država sa socijalističkim uređenjem ona je itekako aktivna na svim tržištima pri čemu ona ne samo da prati svetske trendove koji su dolazili sa Zapada, već plasira nove trendove i tako uvećava svoju ekonomsku moć. Ekonomska međuzavisnost SAD i Kine, sve veći kineski uticaj na IT industriju kao i premeštanje svetske ekonomije sa Atlantika na Pacifik pokazuju da je kineski sistem znatno efikasniji od svih sistema demokratskih država.
DA LI JE RUSIJA JAČA OD SSSR?
Malo koje očekivao da će Vladimir Putin kao naslednik Borisa Jeljcina uspeti da od Rusije ponovo napravi supersilu pogotovo ako uzmemo u obzir probleme sa kojima se suočavao na početku svoje predsedničke karijere. Putin je pomogao Rusiji da prevaziđe stigmatizaciju, ekonomsku krizu i mnoštvo političkih kriza od kojih se posebno izdvajaju čečensko terorističko delovanje i separacija Krima. Iako su SAD mislile da im se protivnik u vidu Rusije neće vratiti na političku scenu i da će to biti poslušna država sa umerenim razvojem demokratije situacija se razvila u totalno drugom smeru pa je Rusija danas država sa strogim autoritarnim režimom koji kontroliše sve unutar ogromne države. Putin koji je na vlasti 20 godina uspešno uspeva da kontroliše unutrašnje probleme koji nisu mali (npr. infrastruktura u azijskim delovima države ) dok u isto vreme vrši ogroman politički uticaj na ceo svet. Usprešnost spoljne politike Rusije može se videti u vrlo dobro vođenoj vojnoj kampanji u Siriji kakvu SSSR nije imao u svom veku trajanja. Rusija poseduje ogromnu vojnu moć kao što je to imao i SSSR svojevremeno ali se čini da mlađa od ove dve države ima mnogo veći politički i diplomatski kapacitet pa je tako efikasnija u spoljnoj politici od svog prethodnika.
NEOOSMANIZAM, NOVA PERSIJA I KRIZA EU
Zbog svoje snage i političkog uređenja Turska verovatno nikad neće postati deo Evropske ali zauzima drugo mesto po vojnoj snazi unutar NATO i njen politički uticaj sve više raste uprkos tome što Redžip Tajip Erdogan više liči na sultana nego na predsednika. Turska je uticajnija i jača od brojnih evropskih demokratskih država i ima hegemonističke ciljeve u budućnosti pa tako možemo reći Turska želi dostići slavu Osmanskog carstva. Takođe, jedan od ciljeva Turske jeste kontrolisanje situacije na Bliskom istoku gde će se sudariti sa interesima još dva nedemokratska režima koje predstavljaju Iran i Saudijska Arabija. Moć Irana se iz godine u godinu uvećava i polako postaje jedna od najmoćnijih muslimanskih država u istoriji. Sa druge strane korona virus naneo je ogromnu štetu Evropi i sistemu EU koji se zasniva na transparentnosti i demokratskim principima pa sad EU nije u stanju da potčini mađarskog autoritarnog vođu Viktora Orbana svojim političkim ciljevima i zaustavi njegovo približavanje Moskvi. Mađarska je još jedan primer efikasnog autoritanog režima koji je za nekoliko godina uspeo da znatno poveća standard građana (pogotovo u državnim preduzećima) kao i da poveća politički kapacitet i uticaj države u regionu. Može se reći da je neposlušnost Mađarske u institucijama EU još jedan primer krize unije i slabosti demokratskih režima.
Prošlo je više od 30 godina od pada Berlinskog zida koji je simbolički predstavljao nedemokratske i autoritarne režime. Tačno toliko godina bilo je potrebno da se autoritarni režimi vrate kao veliki igrači na političkoj sceni i tako pokažu da postoji alternativa demokratskom svetu. EU zbog svojih problema i neujedinjene spoljne i vojne politike se ne mogu svratstati u svestsku supersilu pa tako preostaje samo SAD kao jedina svetska supersila sa jakim demokratskim sistemom dok su sve ostale poput Kine i Rusije poluautoritarne ili skroz autoritarne. Treba uzeti u obzir uspon ostalih nedemokratskih režima poput Irana i Turske koje će uskoro postati još bitnije na međunardnoj sceni. Veliko je pitanje do koje mere demokratski režimi mogu ostati relevantni u multipolarnom svetu u kome živimo?
Piše: Petar Milošević
